Jedna od mojih omiljenih stvari u vezi sa video-igrama je način na koji se krećete kroz njihove svetove. Ti svetovi su sa toliko ljubavi napravljeni da želim da osetim da mogu da postojim u njima, da moje kretanje ima težinu kako bih se osećao prizemljeno, uprkos činjenici da stojim usred srednjovekovne fantazije, naučnofantastičnog bojnog polja, ili u slučaju igre Wheel World, bizarnom ostrvskom gradu opsednutom biciklima.
Veoma malo igara istražuje skromni bicikl kao prevozno sredstvo. Još manje njih to radi dobro. Između težine prebacivanja tela pri skretanju i opipljivosti menjača i kočnica, bicikli rade fantastičan posao prizemljujući vas u svet i čineći da se osećate kao deo njega. Ovaj osećaj pripadnosti je samo jedna od mnogih stvari koje Wheel World radi neverovatno dobro.
Kao što je pomenuto, grad Tramonto je opsednut biciklima. Ne samo da ih svi voze, bilo sami ili u bandama, već se čini da postoji čitava drevna kultura izgrađena oko njih, što je i mesto gde igra počinje. Nema okolišanja, odmah ulazite u priču i upoznajete Skully-ja, demonski bicikl kojem je potreban legendarni vozač da bi „održao lanac života u pokretu“ (da, igra je apsolutno prepuna ovakvih biciklističkih fora). Nažalost, dok je on spavao, neki loši momci su došli i očerupali su ga za delove, ostavljajući ga sa zarđalim starim točkovima, volanom, sedištem, itd. On nije u stanju da vozi nebeskom zavetrinom i premosti jaz između Wheel World-a i meseca, a pošto nema legendarnih vozača u blizini, vi ste njegova jedina opcija.
Nakon kratkog uvodnog segmenta gde učite osnove, pušteni ste da slobodno jurcate po Tramontu sa ciljem da povratite Skully-jeve ukradene delove od lokalnih vođa bandi. Da biste to uradili, moraćete da posetite svaki od četiri regiona, pronađete svetilište da biste otkrili mapu, a zatim učestvujete u trkama da biste sakupili reputaciju (rep). Sakupite dovoljno i možete izazvati vođu bande pre nego što odpedalirate u sledeću oblast. To je jednostavna, ali zabavna petlja, a sa naglaskom na pronalaženju ta četiri svetilišta, plus prelepim, mekim vizualima igre, povremeno me je podsećala na Zelda igru na dva točka.
Reputacija se uglavnom stiče kroz trke, za koje sam u početku mislio da su malo previše jednostavne, ali kako igra odmiče, težina postepeno raste. Nikada nisu preterano teške, ali neke od kraćih, užih trka pred kraj igre naterale su me da se dobro koncentrišem kako bih ostao na stazi. Svaka trka je protiv jedne od mnogih biciklističkih bandi u Tramontu, što događaju dodaje zabavnu temu, bilo da se trkate oko velodroma sa bandom Fixies ili letite preko BMX staze sa starom školom Pedal Pumpers. Neke od najboljih trka u igri su bile i „boss“ trke, koje su sprintovi od tačke do tačke preko njihovog dela mape. Kada muzika krene i kada uz pomoć boosta pretičete grupu, to je zaista neverovatno iskustvo.
Ove trke ne bi bile toliko zabavne da igra nije tako savršeno pogodila suštinu kretanja. Vaš bicikl je neverovatan za kontrolisanje, čak i sa zarđalim delovima. Nema preterano složenih kontrola, jednostavno pedalirate, koristite boost i kočite, ali dodatne finese se mogu pronaći u načinu na koji se trkate. Vožnja u zavetrini (drafting) iza protivnika vam omogućava da gradite brzinu i snagu za boost, što vas zatim može katapultirati na čelo grupe. U tom trenutku nemate iza koga da vozite u zavetrini, pa se fokus prebacuje na brzu vožnju pored prepreka i automobila kako biste aktivirali „zamalo promašaje“ (near misses) u stilu igre Burnout, koji takođe grade boost. To je sjajan set mehanika koje su dodatno poboljšane prilagođavanjem bicikla.
Vaš bicikl se vodi po četiri statistike koje diktiraju koliko jako pedalirate, koliko ste aerodinamični, itd. Možete mešati i kombinovati delove bicikla kako ih pronalazite/zarađujete da biste stvorili nešto što odgovara vašem stilu vožnje, a za one koji žele dodatni izazov, možete čak preći na bicikl sa dve ili tri brzine, što vam daje veću kontrolu nad brzinom po cenu dodatne koncentracije kako biste uvek bili u pravoj brzini.
Iako sam voleo mehanike i strukturu igre, postojao je momenat „izvlačenja tepiha ispod nogu“ otprilike na pola puta koji mi se manje dopao. Neću ništa da spojlujem, ali to je u suštini trenutak koji produžava vek trajanja igre. Iako nije dugačka, igra postavlja vaš cilj na početku, a kada ga postignete, saznajete da to zapravo nije kraj igre. Ipak, to se upliće u sekundarnu priču koja se fokusira na Cyclorps, megakorporaciju na temu biciklizma u stilu Amazona, što je zabavno i dobro postavlja sledeći deo igre.
Wheel World je prelepa igra. Ima divan lo-fi stil koji je čini opuštajućom za laganu vožnju, dok istovremeno pruža osećaj intenziteta kada prolazite kroz krivine brzinom od 50 km/h. Postoje neki sjajni vizuelni detalji, kao kada zazvonite zvoncetom i na ekranu se pojavi „ding-ding“ u stilu stripa. Dok su okruženja zapanjujuća, dizajn likova je malo manje zanimljiv, posebno Kat, lik igrača, koja deluje prilično zaboravno. Ona je u suštini samo prazno platno sa kojim Skully razgovara, a on radi sjajan posao unoseći ličnost u priču.
Igra takođe zaslužuje priznanje za svoju muziku, koju potpisuje indi izdavačka kuća Italians Do It Better. To je neverovatan izbor pesama koje se kreću od eteričnih sintisajzera koji vam se tope u mozgu dok lagano pedalirate, do pumpajućeg popa koji prati tempo trke. Opet, boss trke su neverovatne zbog upotrebe ovih pesama, a tokom jedne posebne trke uhvatio sam sebe kako đuskam uz pesmu toliko da sam zamalo pao tik pred ciljem. Muzika je zaista izvanredna i 100% će se naći na mojoj velikoj plejlisti sa muzikom iz igara.
Wheel World donosi realističnu težinu upravljanja biciklom i spaja je sa prelepim, fantastičnim svetom u mediteranskom stilu, koji je pravo zadovoljstvo istraživati. Premisa je čudna, sa svim tim građevinama i kulturom opsednutim biciklima, ali upravo zbog toga je puna šarma. Wheel World je toliko dobra da me je naterala da izvadim svoj bicikl iz šupe i koristim ga za nešto više od putovanja do Asde da kupim pelene, a ako to nije znak dobre igre, onda ne znam šta jeste.
Wheel World je izvanredna igra, koja donosi realističnu težinu upravljanja biciklom i spaja je sa prelepim svetom koji je zadovoljstvo istraživati.
