Veštačka inteligencija (AI) mogla bi zamijeniti ekvivalent od 300 miliona poslova s punim radnim vremenom, navodi se u izveštaju investicione banke Goldman Sachs.
To bi moglo zameniti četvrtinu radnih zadataka u SAD-u i Evropi, ali može značiti i nova radna mesta te bum produktivnosti, što bi na kraju moglo povećati ukupnu godišnju vrednost roba i usluga proizvedenih na globalnom nivou za 7%.
Generativna veštačka inteligencija, sposobna da kreira sadržaj koji se ne razlikuje od ljudskog rada, predstavlja veliki napredak, navedeno je u izveštaju.
Izgledi za zapošljavanje
Vlada Velike Britanije želi promovisati ulaganja u veštačku inteligenciju, za koju kaže da će “na kraju dovesti do produktivnosti u celoj ekonomiji.
“Želimo da budemo sigurni da AI dopunjava način na koji radimo, a ne da ga ometa – poboljšavajući naše poslove, a ne da ih oduzima”, rekla je za Sun sekretarica za tehnologiju Michelle Donelan.
U izveštaju se navodi da će se uticaj veštačke inteligencije razlikovati u različitim sektorima – 46% zadataka u administrativnim i 44% u pravnim profesijama moglo bi biti automatizirano, ali samo 6% u građevinarstvu i 4% u održavanju.
BBC News je ranije izveštavao o zabrinutosti nekih umetnika da bi AI generatori slika mogli naštetiti njihovim izgledima za zapošljavanje.
“Jedina stvar u koju sam siguran je da ne postoji način da se zna koliko će poslova biti zamenjeno generativnom veštačkom inteligencijom”, rekao je za BBC News Carl Benedikt Frey, budući direktor škole Oxford Martin, Univerziteta u Oksfordu.
„Ono što ChatGPT radi, naprimer, omogućava većem broju ljudi s prosečnim veštinama pisanja da prave eseje i članke”, dodao je
Tokom narednih nekoliko godina, generativna AI će verovatno imati slične efekte na širi skup kreativnih zadataka. Rezultat su bile manje plate, a ne manje radnih mesta.
“Prstohvat soli”
Prema istraživanju iz izveštaja, 60% radnika je u zanimanjima koja nisu postojala 1940. godine.
Međutim, druga istraživanja sugerišu da su tehnološke promene od 1980-ih brže raselile radnike nego što su stvorile nova radna mesta. A ako je generativna veštačka inteligencija kao prethodni napredak informatičke tehnologije, zaključuje se u izveštaju, to bi moglo smanjiti zaposlenost u bliskoj budućnosti.
Dugoročni uticaj veštačke inteligencije, međutim, veoma je neizvestan, rekao je izvršni direktor istraživačkog centra Resolution Foundation Torsten Bell za BBC News, “tako da bi sva čvrsta predviđanja trebalo uzeti sa velikom prstohvatom soli”.
Ne znamo kako će se tehnologija razvijati ili kako će je firme integrisati u način na koji rade, rekao je.
To ne znači da AI neće poremetiti način na koji radimo – ali bismo se takođe trebali fokusirati na potencijalne dobitke životnog standarda od produktivnijeg rada i jeftinijih usluga, kao i na rizik od zaostajanja ako druge firme i ekonomije bolje se prilagođavaju tehnološkim promenama.