U svetu interneta, malo stvari ima takvu zloglasnu reputaciju kao Dark Web. Široko korišćen za sajber kriminal, krađu, pranje novca, terorizam i zloupotrebu ljudi, ostaje meta brojnih vlasti i agencija koje se nadmeću da uhvate njegove kriminalne korisnike i suzbiju njegovu upotrebu. Paradoksalno, temelji Dark Weba su razvijeni od strane vojske Sjedinjenih Američkih Država i omogućeni javnosti, besplatno.
Dobrodošli na Dark Web – zaista mračan i zlokoban deo interneta, ili možda čak i alat za slobodu i građanska prava? Hajde da saznamo…
Šta je Dark Web?
Dark Web je mreža web stranica koja funkcioniše na enkriptovanom sloju interneta i nije pristupačna standardnim web pregledačima. Većinom se pristupa putem Tor ili I2P. Ove mreže anonimizuju korisničke podatke usmeravajući ih kroz više servera širom sveta, enkriptujući ih na svakom koraku (poznato kao ‘onion routing’). To otežava praćenje porekla i sadržaja podataka.
Web stranice na Dark Web-u koriste „.onion“ ili „.i2p“ domene najvišeg nivoa i nisu indeksirane od strane standardnih pretraživača, pružajući okruženje povećane privatnosti i anonimnosti.
Surface web, deep web i dark web
Internet je svetska mreža računara, kako već verovatno znate. Među mnogim sistemima podataka koji koriste ovu mrežu je i World Wide Web (WWW). Kada koristite web pregledač da posetite sajt poput TechSpot-a, vaš računar zahteva datoteke koje se nalaze na udaljenom računaru negde na planeti.
Mnogi računari vam bez problema omogućavaju ovaj proces – povezujući vas sa odgovarajućim serverom, prenoseći datoteke koje vaš pregledač zahteva i tako dalje. Možete pronaći bilo koju od naših web stranica, kao i milijarde drugih, jer su javno dostupne i indeksirane od strane pretraživača poput Google-a.
Ovaj dostupan segment web-a se često naziva Surface Web, ali čini samo mali deo ukupnih podataka dostupnih putem interneta. Preostali deo, koji nije indeksiran, često se naziva Deep Web.
Podaci na Deep Web-u su relativno skriveni, ali nisu nevidljivi – na primer, cloud skladištenje, online bankarske usluge, kao i web-bazirana e-pošta, vlade i druge agencije sve se nalaze unutar Deep Web-a. Ako znate tačnu lokaciju, putem URL-a ili IP adrese, lako možete doći do tih resursa, iako je verovatno da će biti zaštićeni lozinkama ili nekim vrstama plaćanja.
Ovaj tip sadržaja nije indeksiran zato što računari koji hostuju podatke blokiraju automatizovane programe, poznate kao botovi, od pretraživanja tih sajtova kao deo indeksiranja. To ne znači nužno da računari sadrže nešto ilegalno ili da se koriste za neke zle namere (oni su, uostalom, potpuno vidljivi na Internetu) – jednostavno je pitanje poboljšane sigurnosti i privatnosti.
Međutim, postoje korisnici interneta koji te mere privatnosti dovode do ekstremnog nivoa, koristeći visoko privatnu mrežu računara koja se može pristupiti samo korišćenjem odgovarajućeg softvera. Osim toga, lokacije i podaci za prijavljivanje su ekskluzivno poznati određenim pojedincima.
Sadržaj koji se hostuje na tim računarima zajednički se naziva Dark Web.
Darknets: skrivanje pred očima
Pošto je Površinski web toliko dostupan, kao i većina Deep Web-a ako znate gde da tražite, možda se pitate kako tačno možete potpuno sakriti kolekciju servera koja se i dalje povezuje s Internetom.
To se postiže korišćenjem darknets (tamnih mreža) – grupa računara koje koriste drugu mrežu za komunikaciju i koje se mogu pristupiti samo korišćenjem određenog softvera, mrežnih protokola ili ekskluzivne autorizacije.
Specifične verzije ovih sistema obično se nazivaju darknets i koriste se za stvari poput deljenja datoteka među korisnicima. Međutim, korišćenje darkneta ne znači da je sve sakriveno – pristupanje darknetu putem vašeg kućnog internet provajdera ostaviće identifikacioni trag koji vodi do vas.
Dark Web obuhvata mnoštvo darkneta koji se koriste za hostovanje takozvanih anonimnih proxy mreža – ove mreže koriste više servera koji deluju kao preusmerivači, prenoseći podatke s mašine na mašinu i šifrujući transakcije dok ulaze i izlaze. Što se koristi više preusmerivača, to je teže pratiti sve unutar darkneta.
Jedan od najpoznatijih sistema koji to radi naziva se Tor i ime je dobila po tehnologiji sama po sebi: Onion Router. Onion routing je prvobitno razvijen u američkom istraživačkom laboratoriji mornarice SAD-a sredinom devedesetih godina prošlog veka kao način zaštite prenosa obaveštajnih podataka putem interneta, kroz korišćenje višestrukih slojeva šifrovanja (odatle naziv „onion“ – luk). Kod je kasnije pušten pod slobodnu licencu i uskoro su se pojavili brojni projekti koji su se bazirali na njemu (Tor je samo jedan od njih).
Serveri u Tor-ovom darknetu su vlasništvo i upravljanje volontera i trenutno ih ima hiljade širom sveta. Neki od njih su javno navedeni (releji), dok drugi to nisu (mostovi), i koristi ih milioni ljudi svakodnevno.
Za šta se koristi Darkweb
Ono što treba napomenuti jeste da pristupanje sadržaju na Dark Webu nije ilegalno, barem u većini zemalja – izuzev onih koje nadgledaju i strogo kontrolišu sve online aktivnosti, bez obzira na deo Weba u kojem se nalaze.
Imati veoma sigurnu i privatnu mrežu koja aktivno pokušava da sakrije korisnike koliko je to moguće, korisno je za mnoge vladine institucije, kao i pojedince koji se nalaze pod rizikom i trebaju zaštitu, kao što su politički disidenti i izvoritelji informacija ili jednostavno korisnici koji žele da zadrže svoj digitalni sadržaj što privatnijim i sigurnijim.
U zemljama gde bi izražavanje otvorenog stava kritičkog prema vladinim politikama moglo dovesti do hapšenja i mnogo goreg, korišćenje darkneta pruža jedan od retkih načina sigurne komunikacije sa drugima. Međutim, to takođe znači da su česti korisnici ovih skrivenih mreža i oni koji su opsesivni oko teorija zavere, oni koji iznose divlje ideje na društvenim mrežama i često su izbačeni sa javnih sajtova na Surface Webu
Priroda Dark Weba takođe ga čini idealnim za one koji žele da sprovode ilegalne aktivnosti ili skladište sadržaj koji je ilegalan u svim delovima sveta.
Podaci koji su ukradeni, lažni novac, krivotvoreni dokumenti, brojevi kreditnih kartica i socijalnog osiguranja obično se prodaju od strane osoba koje često posećuju Dark Web. Sajtovi koji prodaju jeftine farmaceutske proizvode stoje rame uz rame sa onima koji nude oružje, narkotike ili pornografski materijal koji uključuje maloletnike.
U poslednjih nekoliko godina broj ponuda usluga sajber-kriminala se povećao, jer su napadi ransomvera ciljali sve veće kompanije, a hakerske grupe rutinski koriste darknete da bi razgovarale o metama, delile softver i slično (mada ponekad to ide i u korist zakona).
To je ono što daje Dark Webu njegovu reputaciju i nije teško videti zašto.
Vredno je napomenuti da se ništa od gore navedenog ne može jednostavno otkriti tako što ćete se prijaviti na svoj kućni internet nalog i koristiti običan web pregledač. U slučaju potonjeg, potreban je program poput Tor pregledača da biste pristupili sadržaju unutar Dark Weba.
Ovaj program može se koristiti kao i svaki drugi pregledač, ali njegove „skrivene usluge“ omogućavaju korisnicima da pristupe celokupnom Webu, ne otkrivajući svoju lokaciju niti druge identifikacione karakteristike. Koristi ga hiljade ljudi svakodnevno iz sasvim razumnih i legitimnih razloga.
Tor nije VPN (Virtualna privatna mreža), ali koristi višeslojno šifrovanje za sve prenose podataka tokom sesija pregledanja i može pristupiti Tor mreži, što druge pregledače ne mogu. Ova mreža se sastoji od hiljada servera širom sveta koje održavaju anonimni volonteri. Baš kao što su serveri koji hostuju TechSpot mali deo Surface Weba, Tor mreža je mali deo Dark Weba.
Sada, dok neke vlasti same koriste Tor za upravljanje prenosom tajnih informacija, mnoge druge gledaju sumnjičavo na sve one koji koriste ovaj program. Imajući u vidu prirodu nekih (mnogih?) korisnika Dark Weba, svaki pokušaj korišćenja Tor mreže treba obaviti pažljivo – to znači da treba ozbiljno shvatiti svoju online privatnost i bezbednost.
Jedan pristup je korišćenje starog računara koji nije glavni uređaj i pokretanje Tails operativnog sistema na njemu. Ova prenosiva Linux distribucija je dizajnirana da se pokreće direktno sa USB fleš drajva I dolazi sa već instaliranim Tor-om. Drugim rečima, pokrećete računar koristeći Tails, umesto na primer, Windows.
Zatim, ako želite dodatno poboljšati svoju privatnost, nemojte koristiti svoj kućni Internet provajder. Umesto toga, povežite se sa javnom WiFi mrežom, ali pošto ove mreže nisu veoma sigurne, upotreba VPN-a pre pokretanja Tor-a je apsolutno neophodna.
Očigledno je reći ovo, ali ipak vredi ponoviti – nemojte koristiti svoje ime ili email adresu. Slučajno generisani, privremeni nalozi su od vitalnog značaja da biste osigurali da ne ostavljate trag do vaših ličnih podataka. I dok vam GB besplatnih fajlova može izgledati primamljivo, postoji dobra šansa da su oni samo nosioci malvera, pa ne preuzimajte ništa osim ako ste 100% sigurni u integritet i poreklo fajla.
Praktične (i legalne) upotrebe Dark Weba
Kao što je napomenuto, iako Dark Web može biti mesto za nezakonite aktivnosti, možete ga takođe iskoristiti na odgovoran i etički način, u skladu sa lokalnim zakonima i propisima.
Email usluge usmerene ka privatnosti:
ProtonMail, švajcarska email usluga, dostupna je na Dark Webu radi izbegavanja cenzure i pružanja usluge šifrovanog emaila. Idealno je za one koji žele da komuniciraju povjerljivo.
rme poput SecureDrop omogućavaju anonimno deljenje informacija, a koriste ih novinarske organizacije poput The Guardian i The New York Times za sigurnu komunikaciju sa osobama koje ukazuju na nepravilnosti.
Facebook:
Facebook ima prisustvo na Dark Webu, omogućavajući ljudima pristup platformi iz područja gde je ona blokirana ili cenzurisana. To je korisno za ljude koji žive pod represivnim režimima. DuckDuckGo je takođe dostupan na Dark Webu kao pretraživač bez praćenja.
Zaštita privatnosti i zagovaranje slobode:
Tor projekat koristi Dark Web za svoj sajt kako bi pružio informacije o privatnosti na internetu, sigurnosti i slobodi od nadzora.
Transakcije kriptovalutama:
Bitcoin i druge kriptovalute mogu se koristiti na Dark Webu, pružajući dodatni sloj anonimnosti korisnicima. Ovo može biti korisno za ljude koji žive u zemljama sa strogim finansijskim kontrolama.
Sloboda interneta u represivnim režimima:
Za ljude u zemljama sa strogo cenzurisanim internetom, Dark Web može biti spasilac, pružajući pristup neocenzurisanim vestima i mogućnost slobodne komunikacije sa spoljnim svetom. Sajtovi poput BBC i ProPublica dostupni su na Dark Webu.
Jedna upozoravajuća napomena za kraj
Za neke ljude u svetu, korišćenje Tor mreže ili sličnih mreža je jedini način da bezbedno pristupe internetu, bez trenutnih odmazdi od strane represivnih režima. Bez postojanja Dark Weba, opšta javnost bi imala manje saznanja o delovanju vlada i korporacija ili zločinima počinjenim u sukobima.
Ali uprkos svim pozitivnim aspektima Dark Weba, ime je sada uglavnom povezano sa ozbiljnim kriminalom u očima većine vlada. S obzirom na to da se procenjuje da će širom sveta troškovi cyber kriminala dostići 10 biliona dolara u samo nekoliko godina, a velike agencije se intenzivno fokusiraju na borbu protiv upotrebe Dark Weba, čak i najlegitimniji korisnici mogu biti meta.
Dakle, svakako preuzmite Tor i istražujte skriveni svet Dark Weba, ali samo se setite ko ga još koristi i zbog čega.