The Banner Saga 3 je prikladan kraj za laku taktičku RPG seriju, koja manje izgleda kao nastavak, a više kao treći čin kohezivne celine. Borbeni sistem koji je korišćen u seriji do ove tačke ostaje relativno nepromenjen, a većina mehanike se prenosi kao što jeste. Ovde se ne radi o ponovnom izmišljanju točla, već o pokušaju povezivanja različitih narativnih niti koje su ostale da vise na kraju The Banner Saga 2, i na tom frontu ova igra daje odlične rezultate. Prekrasno pisanje, prekrasna umetnost i retka upotreba partiture rade zajedno u službi temeljno zadivljujuće pređe, i dok zaključak ove često zagušljivo sumorne priče možda neće biti po svačijem ukusu, istinski nervirajuća poslednja poglavlja su tako dobro konstruirana da je teško im nešto zameriti.
Priča se nastavlja tamo gde nas je ostavila The Banner Saga 2, i uz rizik da zvučimo suvišno, ne bismo radili svoj posao da vam ne kažemo da zaista trebate igrati prethodne igre pre nego što se uhvatite u koštac s ovom. Naravno, postoji rezime da vas podseti na ono što se događa, ali deo radosti ove igre je u doživljaju priča o mnogim likovima koje ćete sresti na svom putovanju, a bez tog prethodnog znanja mnogim interakcijama ovde neće nedostajati teret koji nose za igrače koji se vraćaju. Vaš sačuvani fajl iz The Banner Saga 2 se može preneti, što znači da se odluke koje ste doneli pamte, kao i ko je živ, a ko mrtav.
Postoje dve istovremene priče u igri i iako su one uglavnom nezavisne u velikom delu igre, one se spajaju na zanimljiv način pred kraj priče. Iver je varl – divovski, glomazni, rogati zver – i on predvodi grupu koja pokušava da stane na kraj apokaliptičnom zlu koje neprestano zadire i koje preti da sruši svet kroz celu seriju. Njegova mala grupa saveznika sastoji se od mnogih zapaljivih ličnosti koje imaju malo vremena jedna za drugu iz raznih razloga, a lakše je reći nego učiniti da ih dovedete na odredište pre nego što eksplodiraju.
U međuvremenu, preživeli ljudi, ostatak varla i neki konji-ratnici nalik kentaurusima – prave svoj poslednji otpor u gradu Arberrangu. Vojska bagera – naizgled nemilosrdnih kamenih ljudi – nalazi se ispred vrata u potrazi za borbom, a politička situacija u gradu toliko je opasna da izlazak na bojno polje kako bi se suočili s ogromnim brojem ljudi možda ipak ne izgleda tako loše. Arberrang je pun različitih frakcija koje sve imaju svoje ideje o tome kako najbolje preživeti, a na vama je da ujedinite ljude najbolje što možete kako biste im dali najveću nadu da će doživeti drugi dan.
Iako mnoge sporove možete rešiti ljubaznim rečima, ponekad je borba neizbežna. Kao što je spomenuto, sistem borbe ovde je jedva promenjen u odnosu na prethodne delove. Razni članovi vaše grupe zauzimaju svoja mesta na mreži, a vi i neprijatelj se naizmjenično krećete i napadate. Vaše dve glavne statistike o kojima morate brinuti su oklop i snaga: prva vam govori koliko dobro možete apsorbirati nadolazeću štetu, dok druga diktira koliko štete napravite dok ste u napadu. Napad na neprijatelja smanjuje njihovu snagu i ako padne na nulu oni umiru, ali ako umesto toga oštetite njihov oklop, tada ćete pri sledećem napadu moći da nanešete više štete njihovom zdravlju. Trošenje previše okreta na iskorenjivanje neprijateljskog oklopa može vas ostaviti otvorenim za opasnost, pa stoga strategija o tome koje napade koristiti u kojim situacijama čini svaku bitku onom koja zahteva razmišljanje.
Tu je i sistem u kojem se neke bitke odvijaju protiv talasa neprijatelja, a vama se daje mogućnost da ostanete i borite se sa sledećim talasom ako želite, ili okrenete rep i pobegnete dok imate priliku. To je zanimljiva mehanika, budući da završetak još jednog talasa donosi nagrade poput posebnih dodataka koji poboljšavaju vaše likove u borbi, ali sledeći talasa zlikovaca je svež i vaša će družina verovatno biti umorna i povređena, tako da nije uvek preporučljivo riskirati još jednu gužvu. Bez obzira na to, borba ovde je više opraštajuća nego u prethodnim igrama u seriji, a nismo se jednom zatekli da gledamo igru preko ekrana tokom naših desetak sati dok smo završili kampanju.
Donošenje odluka je ogroman deo The Banner Saga 3, a kao i u prethodnim igrama, nikada niste sigurni da li je pokušaj spašavanja dece iz zapaljene kuće dobra ideja sve dok ne slavite uz rog medovine ili zakopavanje ugljenisanih ostataka prijatelja od poverenja. Ovde nema izbora crno-belih, i dok mnoge igre tvrde da su njihove odluke bitne, retko se može videti igra koja sve to rešava tako spretno kao ova. Posebno treba napomenuti kako su različiti izbori koje ste napravili kroz seriju svi povezani pred kraj igre na potpuno zadivljujući način koji nećemo pokvariti, ali ćemo reći da pomaže da se igrica zakuca- zajedljivo finale koje često šokira i oduševljava.
Banner Saga 3 je fantastična taktička igra uloga koja samouvereno zaključuje sveobuhvatnu priču serije na način koji u potpunosti odgovara onome što je bilo pre. Malo se toga promenilo na frontu borbe – iako je ova igra možda malo lakša od prva dva Banner Saga naslova – ali to je priča u kojoj se izdanje zaista ističe. Ulozi su visoki, a nakon dve i po igre provedene u upoznavanju desetina divljih različitih likova, gledanje njihove sudbine kako se odvijaju tokom vrhunskog finala može biti uzbudljivo i uništavajuće.
