Bez sumnje, Teenage Mutant Ninja Turtles: Shredder’s Revenge je najbolja igra zasnovana na omiljenoj franšizi. Ima šarm originalnog crtanog filma, snažne kontrole i odlične vizuale, i teško je ne uporediti najnoviji pokušaj Cradle Games da ponovo donese kornjače na konzole. Teenage Mutant Ninja Turtles Arcade: Wrath of the Mutants je neka vrsta ponovnog izdanja arkadne igre iz 2017. godine, zasnovane na crtanom filmu iz 2012. godine, i iako nisam tip koji odbacuje bilo koju drugu verziju osim one s kojom sam odrastao, ova deluje pomalo prazno.
Postoje različite lokacije kroz koje možete proći, bijući se sa vojnicima Foot klana, robotima i drugim protivnicima, i iako je borba repetitivna, okruženja su lepa za gledanje. Posetićete kanalizaciju, centar New Yorka, Dimension X, Techno Cosmic Research Institute i zabavni park, a kada sve to završite, vreme je da se suočite sa Shredderom u njegovom skrovištu. Zabavni park mi je možda bio najdraži, jer je bilo mnogo načina da se promeni okruženje, ali sve u svemu izgleda sjajno, i za one koji žele besmisleno lupanje po dugmićima, više je nego zadovoljavajuće.
Možete odabrati da igrate kao bilo koja od četiri kornjače, ali sve igraju vrlo slično. Pomislili biste da Donatello može imati veći domet zbog bo štapa, ali to nikada nije primetno kada besomučno pritišćete dugme za napad. Izazova je vrlo malo, pa kada vas nešto pogodi, a nemate opciju da izbegnete dok napadate, to može biti frustrirajuće. Neprijatelji će trčati prema vama sa kopljima ili pucati iz daljine, i ako ste u sred napada, oboriće vas istog trenutka. Srećom, skakanje je prilično responzivno, ali je pokvarilo imerziju na koju sam navikao u Dotemu-ovom remek-delu.
Postoje i drugi načini da napadnete neprijatelje, poput raznih predmeta razbacanih po okruženju. Kante za smeće, plišani medvedići i eksplozivni bure mogu se koristiti za nanošenje štete, kao i shuriken i dimne bombe. Takođe ćete moći da skupljate pojačanja koja vas šalju u rotaciju u vašem oklopu, a može se pozvati i pomoć poput Metal Head-a i Leatherhead-a. Tu je i sanduk sa mačkom koji se može otvoriti da pošalje besnu mačku preko scene koja može nokautirati svakog neprijatelja jednim udarcem.
Krunu borbe čini sposobnost Turtle Power. Kada nanesete dovoljno štete da popunite skalu, pritiskom na taster trokut oslobađate specifičnu moć svake kornjače. Raphael može udariti o tlo pesnicama od vatre i oboriti sve, ili Donny može osloboditi munje na sve. Čak i kada je samo jedan neprijatelj u blizini kada koristite ovu moć, igra će spawn-ovati još nekoliko samo da bi animacija bila vredna. Šteta koja se nanosi je malo neuravnotežena, jer se čini da neki šefovi ne gube mnogo zdravlja kada se koristi, ali je ipak vredi čuvati u oklopu za razbijanje višestrukih napada talasa neprijatelja.
U igri zapravo nema neke priče, ali se pojavljuju mnogi likovi iz crtanih filmova i stripova. Ako ste fan kornjača i njihovih prijatelja i neprijatelja, prilično je cool videti likove poput Baxter Stockman-a, Krang-a, Tiger Claw-a i Karai. Igranje solo nije tako uzbudljivo koliko bi moglo biti zbog toga koliko je igranje repetitivno, a čak i sa prijateljima u lokalnom co-op-u, nemate stvarno osećaj da želite nastaviti igrati. Šteta, jer znam da su ovo kornjače sa kojima je mnogo mlađih igrača odraslo. Možda previše očekujem i treba da prestanem da budem onaj stari čovek koji drži pesnicu prema oblaku, ali nikada nisam osećao potrebu da nastavim igrati.
Teenage Mutant Ninja Turtles Arcade: Wrath of the Mutants je zabavna neko vreme, ali na kraju počinje da postaje repetitivna. Neprijatelji služe kao jednostavno topovsko meso sa malo varijacija, setovi poteza su ograničeni i ne razlikuju se jedan od drugog, a šteta koja se nanosi je pomalo neuravnotežena. Međutim, ipak nudi dosta raznolikosti u svojim okruženjima sa šarenim vizualima, i siguran sam da će mlađi gejmeri uživati u tome da se udruže sa prijateljima kako bi se suočili sa Shredder-om i ostatkom njegovih miniona.
