Ko ima pravo na resurse u svemiru — asteroide i Mesec?

Po važećem međunarodnom pravu, nijedna država ni privatna kompanija ne može prisvojiti nebesko telo kao teritoriju — to zabranjuje član II Ugovora o svemiru iz 1967. godine. Međutim, preovladavajuće pravno tumačenje je da zabrana teritorijalnog prisvajanja ne zabranjuje vađenje i vlasništvo nad izvađenim resursima. SAD (2015.), Luksemburg (2017.), UAE (2019.), Japan (2021.), Brazil (2024.) i Italija (2025.) usvojili su nacionalna zakonodavstva koja privatnim kompanijama dozvoljavaju vlasništvo nad resursima koje izvade u svemiru.

Šta je Ugovor o svemiru iz 1967. i da li je još uvek na snazi?

Ugovor o načelima koja uređuju aktivnosti država u istraživanju i korišćenju svemira (Outer Space Treaty) potpisan je 1967. godine i i dalje je centralni međunarodni pravni instrument za svemirske aktivnosti. Propisuje da je svemir slobodan za istraživanje svim državama, da se ne može prisvojiti suvrenitetom, i da države snose međunarodnu odgovornost za aktivnosti privatnih aktera pod njihovom jurisdikcijom. Kritičari ističu da je ugovor zastario jer nije predviđao komercijalno rudarenje asteroida ni ulazak privatnih korporacija kao SpaceX, Blue Origin i Planetary Resources.

Šta je Artemis sporazum i koliko zemalja ga je potpisalo?

Artemis sporazum je skup neobavezujućih principa za civilno istraživanje i korišćenje svemira koji je NASA pokrenula 2020. godine uz podršku State Departmenta SAD. Do juna 2025. potpisale su ga 55 država. Sporazum u Sekciji 10 eksplicitno navodi da eksploatacija svemirskih resursa ne predstavlja prisvajanje i time ne krši Ugovor o svemiru iz 1967. Rusija i Kina nisu potpisnice i smatraju Artemis sporazum pokušajem proširenja američkog suvereniteta na nebeska tela.

Da li privatne kompanije smeju da rudare asteroide i Mesec?

Prema važećem međunarodnom pravu, privatne kompanije mogu vaditi resurse iz asteroida i sa Meseca uz uslov da su licencirane od strane države pod čijom jurisdikcijom posluju, i da ta država preuzima međunarodnu odgovornost za njihove aktivnosti prema članu VI Ugovora o svemiru. SAD, Luksemburg, UAE, Japan, Brazil i Italija usvojili su zakone koji eksplicitno dozvoljavaju i regulišu ovu aktivnost. Ne postoji jedinstven globalni pravni okvir — UN Radna grupa za pravne aspekte svemirskih resursa treba da dostavi finalni izveštaj do 2027.

Zašto je postojeće svemirsko pravo nedovoljno za eru komercijalizacije?

Ugovor o svemiru iz 1967. nastao je u kontekstu hladnoratovske trke između SAD i SSSR-a, kada su svemirske aktivnosti bile isključivo državne. Nije predviđao: privatne korporacije kao aktere, komercijalno rudarenje nebeskih tela, pitanja intelektualne svojine u svemiru, zaštitu istorijskih lokacija (npr. mesta sletanja Apola), niti rešavanje sporova između privatnih aktera iz različitih jurisdikcija. Ugovor o Mesecu iz 1979. koji proglašava resurse Meseca 'zajedničkim nasleđem čovečanstva' potpisalo je svega 17 država, a nijedna koja ima kapacitet za svemirske misije.

Koja je vrednost resursa na asteroidima i Mesecu?

Procenjuje se da samo asteroid 16 Psihe, sastavljen pretežno od metala, ima vrednost od oko 10.000 kvadriliona dolara — višestruko više od ukupnog globalnog BDP-a. Mesec sadrži značajne rezerve helijuma-3, retkih zemnih metala i vode u polarnim kraterima koja se može koristiti za gorivo. Asteroid Bennu, koji je NASA istraživačka sonda OSIRIS-REx posetila, sadrži minerale procenjene vrednosti na bilione dolara. Ove cifre objašnjavaju zašto privatne kompanije i vlade ulažu milijarde u razvoj tehnologije za svemirsko rudarenje.

Kako UN reguliše svemirske resurse i kada se očekuje novi pravni okvir?

UN Komitet za miroljubivo korišćenje svemira (COPUOS) osnovao je Radnu grupu za pravne aspekte svemirskih resursa. U maju 2025. predsedavajući Steven Freeland predstavio je nacrt preporučenih principa koji potvrđuju slobodu istraživanja svemira, uvode pravila bezbednosti i ekološke zaštite. Finalni izveštaj očekuje se do 2027. godine. Principi su neobavezujuće prirode što izaziva zabrinutost u pogledu primene — slično kao što je Artemis sporazum politička deklaracija bez mehanizma prinude.

162318 - ITNetwork

Da bismo pružili najbolje iskustvo, koristimo tehnologije poput kolačića za čuvanje i/ili pristup informacijama o uređaju. Saglasnost sa ovim tehnologijama će nam omogućiti da obrađujemo podatke kao što su ponašanje pri pregledanju ili jedinstveni ID-ovi na ovoj veb lokaciji. Nepristanak ili povlačenje saglasnosti može negativno uticati na određene karakteristike i funkcije.

Funkcionalno Uvijek aktivan

Tehničko skladištenje ili pristup je striktno neophodan za legitimnu svrhu omogućavanja korišćenja određene usluge koju izričito zahteva pretplatnik ili korisnik, ili za jedinu svrhu obavljanja prenosa komunikacije preko elektronske komunikacione mreže.

Preference

Tehničko skladištenje ili pristup su neophodni za legitimnu svrhu čuvanja preferencija koje ne zahtevaju pretplatnik ili korisnik.

Statistika

Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u statističke svrhe. Tehničko skladište ili pristup koji se koristi isključivo u anonimne statističke svrhe. Bez sudskog poziva, dobrovoljne saglasnosti od strane vašeg Internet provajdera ili dodatne evidencije treće strane, informacije sačuvane ili preuzete samo za ovu svrhu se obično ne mogu koristiti za vašu identifikaciju.

Marketing

Tehničko skladište ili pristup su potrebni za kreiranje korisničkih profila za slanje reklama ili za praćenje korisnika na veb lokaciji ili na nekoliko veb lokacija u slične marketinške svrhe.