Sve što nikada niste želeli da znate o budućnosti govora o budućnosti.
Da ste čuli kako tehnološki izvršni direktori poput Mark Zuckerberga ili Satya Nadella-e govore o tome, metaverzum je budućnost interneta. Ili je to video igrica. Ili je to možda duboko neprijatna, gora verzija Zoom-a? Teško je reći.
Prošlo je skoro šest meseci otkako je Facebook objavio da se rebrendira u Meta i da će njegovu budućnost fokusirati na predstojeći „metaverzum“. Od tada, nije postalo jasnije šta taj izraz znači. Meta gradi VR društvenu platformu, Roblox olakšava video igre koje generišu korisnici, a neke kompanije nude nešto više od pokvarenih svetova igara za koje je slučajno priklјučen NFT.
Zagovornici od nišnih startapova do tehnoloških giganata tvrde da je ovaj nedostatak koherentnosti zato što se metaverzum još uvek gradi i previše je nov da bi se definisalo šta to znači. Internet je postojao 1970-ih, na primer, ali nije svaka ideja o tome kako će to na kraju izgledati bila istinita.
S druge strane, postoji mnogo marketinške pompe (i novca) umotano u prodaju ideje „metaverzuma“. Facebook je, posebno, na posebno ranjivom mestu nakon što je Apple-ov potez da ograniči praćenje oglasa pogodio krajnji rezultat kompanije. Nemoguće je odvojiti Facebook-ovu viziju budućnosti u kojoj svako ima digitalnu garderobu koju treba da provuče od činjenice da Facebook zaista želi da zaradi novac prodajom virtuelne odeće. Ali Facebook nije jedina kompanija koja ima finansijsku korist od metaverzuma.
Dakle, imajući sve to na umu…
Ozbilјno, šta znači „Metaverzum“?
Da bismo vam pomogli da shvatite koliko termin „metaverzum“ može da bude nejasan i složen, evo vežbe: Mentalno zamenite frazu „metaverzum“ u rečenici sa „cyberspace“. Devedeset posto vremena, značenje se neće bitno promeniti. To je zato što se termin zapravo ne odnosi ni na jednu specifičnu vrstu tehnologije, već na široku (i često spekulativnu) promenu u načinu na koji komuniciramo sa tehnologijom. I potpuno je moguće da će sam termin na kraju postati isto toliko zastareo, čak i kada specifična tehnologija koju je jednom opisao postane uobičajena.
Uopšteno govoreći, tehnologije na koje se kompanije pozivaju kada govore o „metaverzumu“ mogu da uklјučuju virtuelnu stvarnost – koju karakterišu uporni virtuelni svetovi koji nastavlјaju da postoje čak i kada ne igrate – kao i proširenu stvarnost koja kombinuje aspekte digitalnih i fizičkih svetova. Međutim, ne zahteva da se tim prostorima pristupa isklјučivo preko VR ili AR. Virtuelni svetovi – kao što su aspekti Fortnite-a kojima može da se pristupi preko PC-a, konzola za igre, pa čak i telefona – počeli su da se nazivaju „metaverzumom“.
Mnoge kompanije koje su se ukrcale na metaverzum takođe predviđaju neku vrstu nove digitalne ekonomije, gde korisnici mogu da kreiraju, kupuju i prodaju robu. U idealističnijim vizijama metaverzuma, on je interoperabilan, omogućavajući vam da prenosite virtuelne predmete poput odeće ili automobila sa jedne platforme na drugu, iako je to teže nego što zvuči. Dok neki zagovornici tvrde da nove tehnologije poput NFT-a mogu da omoguće prenosiva digitalna sredstva, to jednostavno nije tačno, i prenošenje predmeta iz jedne video igre ili virtuelnog sveta u drugi je izuzetno složen zadatak koji nijedna kompanija ne može da reši.
Teško je raščlaniti šta sve ovo znači jer kada čujete opise poput onih iznad, razumlјiv odgovor je: „Čekaj, zar to već ne postoji?“ World of Warcraft , na primer, je uporan virtuelni svet gde igrači mogu da kupuju i prodaju robu. Fortnite ima virtuelna iskustva poput koncerata i izložbe na kojoj Rick Sanchez može da nauči o MLK Jr. Možete da pričvrstite Oculus headset i da budete u vašem ličnom virtuelnom domu. Da li to zaista znači „metaverzum“? Samo neke nove vrste video igrica?
Pa, da i ne. Reći da je Fortnite „metaverzum“ bilo bi kao da je Goole „internet“. Čak i ako provodite veliki deo vremena u Fortnite-u, družeći se, kupujući stvari, učeći i igrajući igrice, to ne mora da znači da obuhvata čitav obim onoga što lјudi i kompanije misle kada kažu „metaverzum“. Baš kao što Google, koji gradi delove interneta – od fizičkih centara podataka do bezbednosnih slojeva – nije ceo internet.
Tehnološki giganti poput Microsoft-a i Meta-e rade na izgradnji tehnologije koja se odnosi na interakciju sa virtuelnim svetovima, ali nisu jedini. Mnoge druge velike kompanije, uklјučujući Nvidia, Unity, Roblox, pa čak i Snap – kao i niz manjih kompanija i startupa – grade infrastrukturu za stvaranje bolјih virtuelnih svetova koji više oponašaju naš fizički život.
Na primer, Epic je kupio brojne kompanije koje pomažu u kreiranju ili distribuciji digitalne imovine, delimično da bi se ojačala njegova moćna Unreal Engine 5 platforma. I dok Unreal može da bude platforma za video igre, takođe se koristi u filmskoj industriji i mogao bi svima da olakša stvaranje virtuelnih iskustava. Postoje opiplјivi i uzbudlјivi razvoji u oblasti izgradnje digitalnih svetova.
Uprkos tome, ideja o jedinstvenom jedinstvenom mestu nalik Ready Player One zvanom „metaverzum“ je još uvek uglavnom nemoguća. To je delom zato što takav svet zahteva od kompanija da sarađuju na način koji jednostavno nije profitabilan ili poželјan – Fortnite nema mnogo motivacije da da igračima portal da preskoče pravo na World of Warcraft, čak i ako bi to bilo lako, na primer – i delimično zato što bi sirova računarska snaga potrebna za takav koncept mogla da bude mnogo dalјe nego što mislimo.
Ova nezgodna činjenica izazvala je malo drugačiju terminologiju. Sada mnoge kompanije ili zagovornici nazivaju bilo koju pojedinačnu igru ili platformu „metaverzumom“. Prema ovoj definiciji, sve od aplikacije za VR koncerte do video igre bi se računalo kao „metaverzum“. Neki to uzimaju dalјe, nazivajući kolekciju različitih metaverzuma „multiverzumom metaverzuma“. Ili možda živimo u „hibridnom stihu“.
Ili ove reči mogu da znače bilo šta. Coca-Cola je lansirala „ukus rođen u metaverzumu“ zajedno sa Fortnite mini-igrom. Nema pravila.
U ovom trenutku počinje da zastaje većina diskusija o tome šta metaverzum podrazumeva. Imamo nejasan osećaj o tome kako trenutno postoje stvari koje bismo mogli da nazovemo metaverzumom ako na pravi način masiramo definiciju reči. I znamo koje kompanije ulažu u tu ideju, ali posle meseci, ništa se ne približava dogovoru o tome šta je to. Meta misli da će uklјučiti lažne kuće u koje možete da pozovete sve vašee prijatelјe da se druže. Čini se da Microsoft misli da bi mogao da uklјuči virtuelne sobe za sastanke za obuku novih radnika ili ćaskanje sa vašim udalјenim kolegama.
Predmeti za ove vizije budućnosti kreću se od optimističnih do iskrenih fan fikcija. U jednom trenutku tokom Meta-ine originalne prezentacije o metaverzumu, kompanija je pokazala scenario u kojem mlada žena sedi na nenom kauču i scrolluje kroz Instagram kada vidi video koji je prijatelј objavio o koncertu koji se dešava preko pola sveta.
Video se zatim preseca na koncert, gde se žena pojavlјuje u hologramu u stilu Avengers-a. Ona može da uspostavi kontakt očima sa njenom prijatelјicom koja je fizički tu, oboje mogu da čuju koncert i mogu da vide kako lebdi tekst koji lebdi iznad bine. Ovo izgleda kul, ali zapravo ne reklamira pravi proizvod, pa čak ni mogući budući. U stvari, to nas dovodi do najvećeg problema sa „metaverzumom“.
Zašto Metaverzum uklјučuje holograme?
Kada je internet prvi put stigao, počeo je sa nizom tehnoloških inovacija, kao što je mogućnost da se računari puste da razgovaraju jedni sa drugima na velikim udalјenostima ili mogućnost hiperlinkova sa jedne web stranice na drugu. Ove tehničke karakteristike bile su gradivni blokovi koji su tada korišćeni za pravlјenje apstraktnih struktura po kojima poznajemo internet: web sajtove, aplikacije, društvene mreže i sve ostalo što se oslanja na te klјučne elemente. I to ne znači ništa o konvergenciji inovacija interfejsa koje nisu striktno deo interneta, ali su i dalјe neophodne da bi on funkcionisao, kao što su ekrani, tastature, miševi i ekrani osetlјivi na dodir.
Sa metaverzumom, postoje neki novi gradivni blokovi, kao što je mogućnost da se ugosti stotine lјudi u jednoj instanci servera (idealistička predviđanja metaverzuma pretpostavlјaju da će ovo porasti na hilјade ili čak milione lјudi odjednom, ali ovo bi moglo da bude preterano optimistično) ili alati za praćenje pokreta koji mogu da razlikuju gde osoba gleda ili gde su joj ruke. Ove nove tehnologije mogu da budu veoma uzbudlјive i izgledaju futuristički.
Međutim, postoje ograničenja koja je možda nemoguće prevazići. Kada tehnološke kompanije kao što su Microsoft ili Meta pokažu izmišlјene video snimke njihovih vizija budućnosti, često imaju tendenciju da prećute kako će lјudi da komuniciraju sa metaverzumom. VR headsetovi su i dalјe veoma nezgrapni, a većina lјudi doživlјava bolest kretanja ili fizički bol ako ih nosi predugo. Naočare sa proširenom stvarnošću suočavaju se sa sličnim problemom, pored ne beznačajnog pitanja otkrivanja kako lјudi mogu da ih nose u javnosti, a da ne izgledaju kao veliki kreteni. A tu su i izazovi pristupačnosti VR-a za koje mnoge kompanije za sada sležu ramenima.
Dakle, kako tehnološke kompanije pokazuju ideju njihove tehnologije, a da ne pokazuju stvarnost glomaznih headsetova i naočara? Do sada se čini da je njihovo primarno rešenje jednostavno fabrikovati tehnologiju od cele tkanine. Holografska žena sa Meta-ine prezentacije? Mrzimo da razbijamo iluziju, ali to jednostavno nije moguće čak ni sa veoma naprednim verzijama postojeće tehnologije.
Za razliku od digitalnih avatara sa praćenjem pokreta, koji su trenutno pomalo neuobičajeni, ali bi jednog dana mogli da budu bolјi, ne postoji glupa verzija da se trodimenzionalna slika pojavi u vazduhu bez strogo kontrolisanih okolnosti. Bez obzira šta vam Iron Man kaže. Možda bi ovo trebalo da se tumači kao slike projektovane preko naočara – obe žene u demo videu ipak nose slične naočare – ali čak i to pretpostavlјa mnogo o fizičkim mogućnostima kompaktnih naočara, za koje Snap može da kažr da nisu jednostavan problem za rešavanje.
Ova vrsta prikrivanja stvarnosti se često dešava u video demonstracijama o tome kako bi metaverzum mogao da funkcioniše. Još jedan Meta-in demo prikazuje likove kako lebde u svemiru – da li je ova osoba vezana za impresivnu vazdušnu opremu ili samo sedi za stolom? Osoba predstavlјena hologramom – da li ima headsete, i ako da, kako se skenira njihovo lice? I u nekim trenucima, osoba zgrabi virtuelne predmete, ali onda drži te objekte u onome što se čini njihovim fizičkim rukama.
Ovaj demo postavlјa mnogo više pitanja nego što daje odgovore.
U ograničenoj meri, ovo je u redu. Microsoft, Meta i svaka druga kompanija koja prikazuje divlјe demonstracije poput ove pokušavaju da daju umetnički utisak o tome kakva bi budućnost mogla biti, ne moraju nužno da uzimaju u obzir svako tehničko pitanje. To je stara tradicija koja seže do AT&T-ove demonstracije sklopivog telefona kontrolisanog glasom koji je mogao magično da izbriše lјude sa slika i generiše 3D modele, što je sve moglo da izgleda slično nemogućem u to vreme.
Međutim, poslednjih nekoliko meseci predstavlјanja metaverzuma – od tehnoloških giganata i startapa – u velikoj meri su se oslanjali na uzvišene vizije koje se odvajaju od stvarnosti. Chipotle-ov „metaverzum“ bio je reklama prerušena u Roblox video igru. Priče o oskudnim „nekretninama“ u „metaverzumu“ odnose se na nešto više od bagi video igrice sa virtuelnim tokenima zemlјišta (koja takođe prikriva veoma stvarne probleme bezbednosti i privatnosti kod trenutno najpopularnijih NFT-ova).
Zbunjenost i razočarenje oko većine „metaverzum“ projekata toliko su rasprostranjeni da kada je video iz 2017. Walmart VR demo kupovine ponovo počeo da se nalazi u trendu u januaru 2022., lјudi su odmah pomislili da je to još jedna demonstracija metaverzuma. Takođe je pomoglo da se pokaže koliko je trenutna diskusija o metaverzumu izgrađena samo na uzbuđenju. Walmart-ov VR demo kupovine očigledno nikada nije otišao nigde (i to sa dobrim razlogom). Pa zašto bi neko verovao da je to budućnost kada to čini Chipotle?
Ova vrsta promišlјanja želјa kao tehnološke demonstracije ostavlјa nas na mestu gde je teško odrediti koji će aspekti različitih vizija metaverzuma (ako ih ima) jednog dana zapravo biti stvarni. Ako VR i AR headsetovi postanu dovolјno udobni i jeftini da ih lјudi nose na dnevnoj bazi – značajno „ako“ – onda bi možda virtuelna igra pokera sa vašim prijatelјima u vidu robota i holograma i lebdenja u svemiru mogla da bude donekle bliska stvarnosti. Ako ne, uvek možete da igrate Tabletop Simulator u Discord video pozivu.
Blistavost VR i AR takođe zamaglјuje svakodnevnije načine na koje bi naš postojeći, međusobno povezani digitalni svet mogao da bude pobolјšan upravo sada. Bilo bi trivijalno za tehnološke kompanije da izmisle, recimo, otvoreni standard digitalnog avatara, vrstu datoteke koja uklјučuje karakteristike koje biste mogli da unesete u kreator likova – kao što su boja očiju, frizura ili opcije odeće – i da vam dozvoli da nosite te podatke svuda, da se tumače od strane mašine za igru kako god da odabere. Za to nema potrebe da pravite udobniji VR headset.
Ali to nije tako zabavno da se zamisli.
Kakav je Metaverzum trenutno?
Paradoks definisanja metaverzuma je da, da bi on bio budućnost, morate da definišete sadašnjost. Već imamo MMO koji su u suštini čitavi virtuelni svetovi, digitalni koncerti, video pozivi sa lјudima iz celog sveta, online avatari i komercijalne platforme. Dakle, da bi se ove stvari prodale kao nova vizija sveta, mora da postoji neki element koji je nov.
Provedite dovolјno vremena razgovarajući o metaverzumu i neko će neizbežno (i iscrplјujuće) referencirati izmišlјene priče poput Snow Crash – romana iz 1992. koji je skovao termin „metaverzum“ – ili Ready Player One, koji prikazuje VR svet u kojem svi rade, igraju se, i kupuju. U kombinaciji sa opštom idejom pop kulture o hologramima i heads-up displejima (u suštini sve što je Iron Man koristio u negovih poslednjih 10 filmova), ove priče služe kao maštovita referentna tačka za ono što je metaverzum – metaverzum koji tehnološke kompanije zapravo mogu da prodaju kao nešto novo – ili bi moglo da liči na to.
Ta vrsta pompe je verovatno važnija za ideju metaverzuma od bilo koje specifične tehnologije. Nije ni čudo, dakle, da lјudi koji promovišu stvari poput NFT-a – kriptografskih tokena koji mogu da posluže kao sertifikati o vlasništvu nad digitalnom postavkom, na neki način – takođe prihvataju ideju metaverzuma. Naravno, NFT-ovi su loši za životnu sredinu i javni blockchainovi na kojima je većina izgrađena dolaze sa ogromnim problemima privatnosti i bezbednosti, ali ako tehnološka kompanija može da tvrdi da će oni biti digitalni klјuč vaše virtuelne vile u Roblox-u, onda bum. Upravo ste transformisali vaš hobi kupovine meme-ova u klјučni deo infrastrukture za budućnost interneta (i verovatno podigli vrednost sve te kriptovalute koju imate).
Važno je imati na umu sav ovaj kontekst jer iako je primamlјivo uporediti ideje proto-metaverzuma koje imamo danas sa ranim internetom i pretpostaviti da će sve biti bolјe i napredovati na linearni način, to nije dato. Nema garancije da će lјudi čak hteti da vise bez nogu u virtuelnoj kancelariji ili da igraju poker sa Dreamworks Mark Zuckerberg-om, a još manje da će tehnologija VR i AR ikada postati dovolјno besprekorna da bude uobičajena kao što su pametni telefoni i računari danas.
U mesecima nakon rebrendiranja Facebook-a, koncept „metaverzuma“ je poslužio kao moćno sredstvo za prepakivanje stare tehnologije, preprodaju prednosti nove tehnologije i zaokuplјanje mašte špekulativnih investitora. Ali novac koji se sliva u svemir ne znači nužno da je ogromna promena paradigme iza ugla, jer sve, od 3D televizora do Amazon-ovih dronova za isporuku i Google Glass-a, može da potvrdi. Istorija tehnologije prepuna je kostura propalih investicija.
To ne znači da nema ničeg kul na horizontu. VR headsetovi kao što je Quest 2 su jeftiniji nego ikada i konačno se odvikavaju od skupih desktop ili konzolnih uređaja. Video igre i drugi virtuelni svetovi su sve lakši za izgradnju i dizajn. I lično, mislimo da je napredak u fotogrametriji – procesu stvaranja digitalnih 3D objekata od fotografija ili video zapisa – neverovatno kul alat za digitalne umetnike.
Ali u određenoj meri, tehnološka industrija u velikoj meri zavisi od futurizma. Prodaja telefona je u redu, ali prodaja budućnosti je isplativija. U stvarnosti, to može da bude slučaj da bi bilo ko, ko pravi „metaverzum“ bio nešto više od nekih cool VR igara i digitalnih avatara u Zoom pozivima, ali uglavnom samo nešto što još uvek smatramo internetom.
