Srbija kao IT supersila: Hitni plan za revoluciju u obrazovanju i kvalifikacijama – bez odlaganja ili izgovora

Ključne činjenice:
• IT izvoz Srbije: 4,5 milijardi € godišnje (2025)
• Deficit kadrova: 2.300+ stručnjaka godišnje
• Plan kreće: septembar 2026.
• Budžet prve faze: 420 miliona €
• Cilj do 2035: 250.000-300.000 IT poslova

Šta ako vam kažem da Srbija može da postane IT supersila za samo deceniju? Ne, ne govorim o nekom holivudskom scenariju gde se sve dešava preko noći, već o realnom, oštrom planu koji zahteva hrabrost, novac i volju da se stvari promene iz korena. Sećate se onog članka na ITNetwork.rs o „Srbija na putu ka svetskom IT liderstvu“? Tamo se lepo opisuje vizija – od Balkanske Silikonske doline do zemlje gde IT pokreće sve, od poljoprivrede do turizma. Ali vizije su lepe na papiru, a realnost je surova: imamo deficit kadrova, odliv mozgova, zastarelo obrazovanje i ekonomiju koja još uvek visi o niti outsourcinga. Ako hoćemo da tu viziju ostvarimo, moramo da krenemo sad, bez pomeranja rokova za šest meseci ili godinu. Jer svaki izgubljeni dan znači gubitak miliona evra, talenata i šansi.

Ja sam Saša, IT entuzijasta iz Niša, i ovo pišem jer sam umoran od priča o „potencijalu“ bez akcije. Godinama sam radio na malim ali i velikim projektima, video kako mladi beže u Nemačku ili Ameriku jer ovde nema posla, i čitao izveštaje o tome kako naš IT sektor može da bude motor ekonomije. Ali da bi to postalo istina, treba nam radikalan plan za obrazovanje – od prvog razreda osnovne škole do doživotnog učenja. Ovaj plan nije samo za decu; on je za sve – za radnike iz fabrika koji žele prekvalifikaciju, za diplomce koji traže dokvalifikaciju, za firme koje treba da stvaraju kadrove, i za one koji sanjaju o sopstvenom biznisu ili freelance karijeri. Koristiću stručne podatke iz izveštaja Svetske banke, World Economic Foruma (WEF) i EU fondova, sa primerima iz zemalja poput Estonije i Tajvana koje su to uspele. Biću oštar: ako ne krenemo sad, ostaćemo u senci Bugarske i Rumunije, a naša deca će i dalje učiti napamet umesto da programiraju budućnost.

Ovaj tekst je poziv na akciju. Podelite ga sa prijateljima, kolegama, političarima – jer ako se ne probudimo, ostaćemo zemlja jeftine radne snage, a ne inovatora. Hajde da razbijemo plan po nivoima, etapama i benefitima, sa fokusom na IT – jer to je ključ za turbo rast.

Zašto je ovo odsudni trenutak: Realnost IT sektora u Srbiji i zašto ne smemo da čekamo

Pre nego što uđemo u plan, hajde da budemo iskreni o trenutnoj situaciji. Prema podacima iz 2025. godine, srpski IT sektor izvozi oko 4,5 milijardi evra godišnje, što je rast od 12% u odnosu na prethodnu godinu – više od izvoza malina, kukuruza i pšenice zajedno. Zaposleno je preko 125.000 ljudi, sa prosečnim platama od 1.200 do 3.000 evra, što je 10 puta više zaposlenih nego pre decenije. Ali ovo je uglavnom outsourcing – radimo za druge, ne za sebe. Deficit kadrova je ogroman: godišnje nam treba preko 2.300 novih IT stručnjaka, a diplomira ih samo 2.000 sa fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Od tih, mnogi odu u inostranstvo, sa prosečnim vekom trajanja u firmi od 2-3 godine – gubimo 2.000-3.000 talenata godišnje.

WEF predviđa da će AI automatizovati mnoge IT poslove u sledećih 5 godina, a samo 34% srpskih kompanija koristi AI zbog nedostatka veština, loših podataka i integracije. Globalni pad investicija u 2026. godini, inflacija, geopolitika i konkurencija iz susednih zemalja (Bugarska i Rumunija imaju niže poreze i bolju infrastrukturu) dodatno usporavaju rast. Ako ne promenimo obrazovanje, ostaćemo zavisni od stranog kapitala, bez sopstvenih proizvoda.

Estonski model pokazuje kako se to radi: njihova „Tiger Leap“ inicijativa iz 1990-ih uvela je računare u svaku školu, a danas imaju 100% digitalizovanu upravu i IT izvoz od 3,6 milijardi evra. Tajvan je postao čip gigant sa investicijama u obrazovanje – 29,9% BDP-a iz IT-a. Mi imamo potencijal: strateški položaj u Evropi, talentovanu mladež i EU fondove (10 milijardi evra dostupno za digitalizaciju). Ali bez hitnog plana, ostaćemo na margini.

Odsudni trenutak je sad jer AI menja svet brzinom svetlosti – do 2030. godine, globalni IT tržište će biti 10 biliona dolara, a mi možemo da uhvatimo deo ako krenemo danas. Odlaganje za godinu znači gubitak milijardi u izvozu i talenata. Hajde da pređemo na plan – po nivoima, sa fokusom na IT veštine poput programiranja, AI, data science (nauka o podacima), cybersecurity (kibernetička bezbednost) i soft skills (meke veštine) kao što su timski rad i preduzetništvo.

Plan za osnovnu školu: Od prvog razreda do osmog – osnove za IT generaciju

Osnovna škola je temelj – tu se gradi ljubav prema tehnologiji. Trenutno, naša deca uče napamet, bez praktičnih veština. Plan: Uvesti obavezne IT časove od prvog razreda, sa fokusom na igru i kreativnost. Ne čekajmo reforme – krenimo od septembra 2026. godine.

Razredi 1-4: Igraonica sa tehnologijom

• Šta uvesti: Časovi „Igraj se IT-om“ – 2 časa nedeljno. Deca uče osnove kroz igre: programiranje sa blokovima (kao Scratch), digitalna pismenost (siguran internet, osnovni AI alati poput jednostavnih chatbotova), i kreativno korišćenje tableta. Primer: Deca prave proste animacije ili koriste AI da crtaju slike – ne teorija, već praksa.
• Kako implementirati: Obučiti 5.000 učitelja kroz brze kurseve (3 meseca, online + praktično), finansirane iz EU fondova (50 miliona evra). Svaka škola dobije tablete (cilj: 1 tablet po 3 đaka do 2027.). Partnerstvo sa firmama poput Microsofta za besplatne alate.
• Primer iz prakse: U Estoniji, deca od 7 godina uče programiranje kroz igre – rezultat: 90% dece zainteresovano za IT. U Srbiji, pilot u 100 škola u Beogradu i Novom Sadu od 2026. godine mogao bi da pokaže rast interesovanja za 30%.
• Benefiti:
  • Odmah (2026-2027.): Deca razvijaju logičko mišljenje, manje vremena na društvenim mrežama bez svrhe. Pojedinci: Bolja koncentracija, raniji kontakt sa tehnologijom. Firme: Budući kadar koji dolazi spreman. Država: Manji troškovi za popravke digitalne nepismenosti kasnije.
  • Za 5 godina (do 2031.): Prva generacija završava osnovnu sa osnovnim IT veštinama – smanjenje nezaposlenosti mladih za 15%, prema WEF podacima. Firme dobijaju talente sa ranim iskustvom. Država: Rast BDP-a za 2-3% kroz bolju produktivnost.
  • Duže (do 2040.): Srbija ima populaciju gde je 80% digitalno pismeno – lider u regionu, sa izvozom IT usluga od 100 milijardi evra. Pojedinci: Svi mogu da koriste AI za ustedu vremena kod kuće, od planiranja obroka do učenja.

Razredi 5-8: Osnove programiranja i AI

• Šta uvesti: 3-4 časa nedeljno „IT svet“ – učenje Pythona (jednostavni skriptovi), osnova AI (kako radi ChatGPT), data analysis (analiza podataka) kroz projekte poput „AI za moju školu“ (aplikacije za raspored časova). Uključiti cybersecurity: Kako se zaštititi od hakera.
• Kako implementirati: Prekvalifikovati 3.000 nastavnika kroz programe poput „Teach for Serbia IT“, sa stipendijama od npr. 500 evra mesečno. Investicija: 100 miliona evra iz nacionalnog budžeta i EU IPA fondova. Svaka škola dobije laboratoriju sa 20 računara.
• Primer iz prakse: U Tajvanu, deca od 10 godina uče programiranje – rezultat: 50% diplomanata u IT-u. U Srbiji, možemo da kopiramo finsku metodu: Projekti gde deca rade u timovima na realnim problemima, poput AI za praćenje zagađenja u Beogradu.
• Benefiti:
  • Odmah: Deca stiču veštine za svakodnevni život – koriste AI za domaće zadatke, štedeći vreme. Pojedinci: Veća samopouzdanost, manje straha od tehnologije. Firme: Volonteri iz firmi drže časove, gradeći brend. Država: Manji troškovi za cyber bezbednost kasnije.
  • Za 5 godina: Generacija spremna za srednju školu sa IT veštinama – smanjenje drop-out rate (odustajanje od školovanja) za 10%. Firme: Prvi juniori dolaze na praksu. Država: Rast inovacija, sa 10.000 novih startupova.
  • Duže: Populacija gde svako može da pokrene freelance posao – ekonomija raste 5% godišnje, sa Srbijom kao IT hub Balkana.

Plan za srednje škole: Specijalizacija za IT karijere

Srednja škola je ključna – tu se odlučuje karijera. Trenutno, gimnazije su opšte, a stručne škole zastarele. Plan: Uvesti IT smerove u svim školama od 2026.

• Šta uvesti: Obavezni IT moduli u svim smerovima (2 časa nedeljno): Programiranje (Java, Python), AI basics, web development (razvoj veba). Za specijalizovane IT smerove: Duboko učenje o data science, machine learning (mašinsko učenje), blockchain. Praksa u firmama od treće godine.
• Kako implementirati: Preobraziti 200 gimnazija i stručnih škola – obučiti 2.000 nastavnika kroz partnerstva sa IT firmama. Investicija: 200 miliona evra, sa EU grantovima za opremu (računari, softver). Obavezna praksa: Svaki učenik 200 sati u firmi do diplomiranja.
• Primer iz prakse: U Singapuru, srednje škole imaju „Applied Learning“ sa firmama – rezultat: 70% diplomaca u tech-u. U Srbiji, pilot u 50 škola: Učenici rade na realnim projektima, poput app-a za javni prevoz.
• Benefiti:
  • Odmah: Učenici stiču veštine za freelance – zaradjuju 500 evra mesečno radeći online. Pojedinci: Brži ulazak na tržište rada. Firme: Besplatna praksa, raniji talenti. Država: Smanjenje nezaposlenosti mladih za 20%.
  • Za 5 godina: 10.000 diplomaca godišnje spremnih za IT – rast izvoza za 5 milijardi evra. Firme: Sopstveni kadrovi, manji troškovi za obuku. Država: Veći porezi, manji socijalni troškovi.
  • Duže: Generacija koja pokreće biznise – 50.000 startupova, BDP rast 10%, Srbija u top 20 IT zemalja.

Plan za fakultete: Elite IT obrazovanje za globalnu konkurentnost

Fakulteti su slaba karika – malo diplomaca, zastareli programi. Plan: Revolucija od 2026.

• Šta uvesti: Uvesti AI, blockchain, cybersecurity u sve IT programe. Dvojni sistem: Teorija + praksa u firmama (50/50). Masteri za specijalizacije: AI ethics (etik AI-a), big data (veliki podaci).
• Kako implementirati: Povećati upis na 5.000 godišnje – obučiti 1.000 profesora kroz međunarodne programe. Investicija: 500 miliona evra za labove i stipendije. Partnerstva sa MIT-om ili Stanfordom za online kurseve.
• Primer iz prakse: U Tajvanu, TSMC sponzoriše fakultete – rezultat: 20.000 inženjera godišnje. U Srbiji, ETF u Beogradu može da bude centar za AI, sa projektima za realne probleme poput smart grid-ova.
• Benefiti:
  • Odmah: Bolji diplomci, manji odliv. Pojedinci: Veće plate od starta. Firme: Spremni kadrovi. Država: Veći inovacioni indeks.
  • Za 5 godina: 50.000 novih stručnjaka – izvoz 20 milijardi evra. Firme: Sopstveni R&D centri. Država: Lider u regionu.
  • Duže: Srbija sa 200.000 IT poslova – BDP 150 milijardi evra, globalni brend.

Plan za prekvalifikacije i dokvalifikacije: Od radnika do IT stručnjaka

Za odrasle – prekvalifikacija za one iz drugih sektora, dokvalifikacija za postojeće IT-ovce.

• Šta uvesti: Besplatni kursevi (3-6 meseci) za 20.000 ljudi godišnje: Python, AI, web dev. Dokvalifikacija: Napredni kursevi za AI specijalizacije.
• Kako implementirati: Centri u svim gradovima, online platforme. Investicija: 300 miliona evra, sa firmama koje plaćaju za obuke. Sertifikati priznati globalno.
• Primer iz prakse: U Indiji, NASSCOM obučava 1 milijon godišnje – rezultat: IT gigant. U Srbiji, ICT Hub može da bude model, sa kursovima za bivše fabrike radnike.
• Benefiti:
  • Odmah: Manja nezaposlenost. Pojedinci: Nova karijera, plate 1.000+ evra. Firme: Brzi kadrovi. Država: Veći porezi.
  • Za 5 godina: 100.000 prekvalifikovanih – rast BDP-a 3%. Firme: Raznovrsni timovi. Država: Socijalna stabilnost.
  • Duže: Svi sposobni za freelance – ekonomija raste 7%, manje siromaštva.

Uloga IT firmi: Od angažovanja do stvaranja kadrova – kako firme postaju glavni motor transformacije

IT firme u Srbiji ne smeju više da čekaju državu da im donese gotove kadrove. Ako hoćemo turbo rast, firme moraju da preuzmu ulogu glavnog investitora u ljude – i to ne samo u svoje zaposlene, već u cijeli ekosistem. Evo kako to izgleda u praksi, korak po korak, sa realnim brojkama i modelima koji su već dokazano radili u Estoniji, Poljskoj, Indiji i Rumuniji.

1. Obavezno učešće u osnovnom i srednjem obrazovanju – „Adopt-a-school“ program

Šta firme treba da urade (2026–2028) Svaka firma sa više od 50 zaposlenih obavezno usvaja jednu do tri osnovne ili srednje škole (zavisno od veličine firme). Minimalni paket:

• 2-4 mentora iz firme (senior developer, QA, product owner, data scientist) koji jednom nedeljno dolaze u školu (ili online) i drže 90-minutne radionice
• Finansiranje opreme za jednu učionicu (20 računara + monitori + projektor ≈ 18.000-25.000 € po učionici, jednokratno)
• Plaćanje stipendija za 5-10 najtalentovanijih učenika (u 7. i 8. razredu, odnosno 3. i 4. godini srednje)
• Letnji kampovi (2 sedmice, 50-100 učenika po firmi, trošak ≈ 80.000-120.000 € po kampu)

Primer iz prakse U Rumuniji je Bitdefender podržao 12 škola u Bukureštu i Cluj-Napoci – za 4 godine su iz tih škola izašla 43 junior developera koji su direktno ušli u kompaniju, a još 120 je otišlo na fakultet sa stipendijama. Ukupna investicija: ~1,8 miliona € za 4 godine. Povrat investicije (ROI) procenjen na 7,2× u roku od 6 godina (plate juniora koji su ostali u firmi).

Benefiti po vremenskim horizontima

• 2026-2027. (odmah): Firma gradi brend poslodavca među decom i roditeljima → +35-50% više kvalitetnih prijava na prakse i poslove junior pozicija.
• 2029-2031. (3–5 godina): Prvi talenti završavaju fakultet → 20-40 juniora po firmi godišnje iz „usvojenih“ škola, sa 30-40% nižim troškovima zapošljavanja i obuke.
• 2032+ (6+ godina): Firma ima sopstveni „talent pipeline“ od 100-300 ljudi koji su od 12. godine bili u kontaktu sa kompanijom → ekstremno niska fluktuacija (ispod 8% godišnje), veća lojalnost i kultura.

Finansijski model za državu Država daje poreski kredit od 150% na svaki uloženi dinar u škole (slično R&D kreditu). Ako firma uloži 300.000 € godišnje, odbija 450.000 € od poreza na dobit. Efektivni trošak pada na 40-50%.

2. Masovne interne i eksterne akademije – 10.000 novih juniora godišnje do 2030.

Šta firme treba da urade (2026-2030.) Svaka firma sa 100+ zaposlenih otvara internu akademiju (ili se pridružuje konzorcijumu od 5-10 firmi). Modeli:

• Model A – interna bootcamp akademija (npr. Nordeus, Endava, HTEC stil) Trajanje: 4-6 meseci, 40 sati nedeljno Cilj: 50-150 juniora godišnje po firmi. Trošak po kandidatu: 6.500-9.000 € (plate trenera, stipendije 400-600 € mesečno, oprema, prostor).
• Model B – konzorcijumski bootcamp (5-15 firmi zajedno). Jedna lokacija (npr. Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica), 300-500 polaznika po generaciji. Trošak po kandidatu pada na 4.200-5.800€. Diplomci biraju firmu iz konzorcijuma nakon bootcampa (ili idu na tržište).
• Model C – online + hibrid za ruralna područja. Koristi se Coursera, Udacity, Pluralsight + lokalni mentori preko Discord/ZOOM Cilj: 5.000-8.000 polaznika godišnje iz manjih gradova i sela.

Primer iz prakse: Endava Srbija trenutno obučava ~120 juniora godišnje interno. Ako bi 50 najvećih firmi uradilo slično, to je 6.000 novih juniora godišnje. U Poljskoj je program „Koduj dla Polski“ + privatne akademije (Coders Lab, Software Development Academy) proizveo preko 15.000 developera godišnje u periodu 2018-2023.

Benefiti po horizontima

• 2026-2027.: 2.000-3.000 novih juniora ulazi na tržište → firme rešavaju 30–40% deficita junior pozicija. Pojedinci: prelazak sa 500-700 € na 1.200-1.800 € plate za 6 meseci. Država: +15-25 miliona € poreza na plate u prvoj godini.
• 2028-2030.: 8.000-12.000 novih developera godišnje → izvoz raste za 1,5-2,5 milijarde € godišnje. Firme: prosečna starost tima pada sa 32 na 28 godina, veća inovativnost. Država: rast BDP-a od IT sektora 1,5-2% dodatno godišnje.
• 2031+: Stabilan priliv od 15.000+ kvalitetnih kadrova godišnje → Srbija postaje neto izvoznik IT kadrova (kao Indija danas).

3. Sistem dualnog obrazovanja na fakultetima – 50% teorije, 50% prakse

Šta firme treba da urade (od 2027. obavezno): Svaka firma sa 200+ zaposlenih mora da ponudi najmanje 20 dualnih mesta godišnje (plaćena praksa 3-4 dana nedeljno + plata). Fakulteti prilagođavaju nastavni plan: 2 dana teorija, 3 dana praksa u firmi.

Primer iz prakse: U Nemačkoj dualni studij (Duales Studium) daje diplomca koji od prvog dana može da radi samostalno. U Srbiji, ETF Beograd + Comtrade Group već imaju pilot sa 40 studenata – prosečna plata nakon diplomiranja 2.400 € (junior pozicije).

Benefiti

• Odmah: Firme dobijaju 50% spremnog kadra, studenti zaradjuju 15.000-25.000 € tokom studija.
• 5 godina: 5.000 dualnih diplomaca godišnje → 70% ostaje u Srbiji.
• 10+ godina: Prosečna start plata juniora pada sa 1.800 € na 1.400 € (zbog veće ponude), ali kvalitet raste.

4. Programi za pokretanje sopstvenog biznisa i freelance karijere

Šta firme treba da urade

• Kreirati „Spin-off fondove“ – 100.000-500.000 € po firmi godišnje za investicije u timove koji žele da pokrenu sopstveni proizvod (npr. Nordeus Ventures model).
• Ponuditi „freelance track“ – zaposleni rade 80% za firmu, 20% na sopstvenim projektima, sa pristupom IP-u firme kao open-source.
• Organizovati „Side-project akceleratore“ – 3-mesečni programi sa mentorkom, 5.000 € seed novca i kancelarijom.

Primer iz prakse: U Estoniji, Skype je izrastao iz takvog spin-off modela. U Srbiji, Nordeus je već investirao u nekoliko spin-offova (npr. Mad Head Games). Ako 50 firmi uloži po 200.000 € godišnje, to je 10 miliona € seed kapitala za domaće startupe.

Benefiti

• Odmah: 200-300 novih side-projecta godišnje, od kojih 10-20 preraste u ozbiljan biznis.
• 5 godina: 50-100 novih proizvodnih kompanija sa izvozom 50-150 miliona €.
• 10+ godina: 10-20 „jednoroga“ (unicorn kompanija) iz Srbije.

Detaljnije etape implementacije – kako zaista sprovesti IT revoluciju u Srbiji bez odlaganja

Ovo je nastavak plana koji smo ranije skicirali. Ovde ću ga razložiti na konkretne, izvodljive etape – sa datumima, odgovornim institucijama, budžetima, ključnim indikatorima uspeha (KPI), rizicima i načinima da ih izbegnemo. Pretpostavka je da je politička volja postignuta (npr. posle izbora ili krize koja je naterala sistem da se probudi), da postoji hitan konsenzus i da se kreće odmah – od septembra 2026. godine. Svaka etapa je napisana tako da može da se sprovede paralelno sa drugim etapama, jer nemamo vremena za sekvencijalno čekanje.

Etapa 0: Priprema i zakonski okvir (jun – septembar 2026.)

Trajanje: 4 meseca; Cilj: Stvoriti pravni, finansijski i institucionalni okvir da se plan može pokrenuti 1. oktobra 2026.

Ključni koraci:

1. Deklaracija nacionalnog prioriteta: Vlada donosi Uredbu o proglašenju „Nacionalnog IT preporoda 2026-2035.“ kao strateškog nacionalnog interesa (slično Zakonu o posebnim procedurama za EXPO 2027). Ovo omogućava hitne procedure, preskakanje tenderskih rokova i direktno finansiranje.
2. Osnivanje Nacionalnog saveta za IT transformaciju:
   • Predsednik: premijer ili ministar prosvete + ministar ekonomije
   • Članovi: 5 predstavnika države, 5 predstavnika IT kompanija, 3 predstavnika univerziteta, 2 predstavnika civilnog društva
   • Mandat: 5 godina, sa izveštavanjem svakih 6 meseci direktno predsedniku Vlade
3. Zakonske izmene (hitni postupak):
   • Izmena Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju: obavezni IT modul od 1. razreda (minimum 1 čas nedeljno u 1- 4, 2 časa u 5 – 8, 3 časa u srednjoj)
   • Zakon o dualnom obrazovanju (proširen na IT) – obavezna praksa 200 sati za sve IT smerove
   • Zakon o poreskim olakšicama za IT investicije u obrazovanje: 200% poreski kredit na svaki uloženi dinar u škole, akademije, stipendije
   • Fond za prekvalifikaciju: 300 miliona € iz budžeta + EU IPA + doprinosi firmi (obavezni 0,5% od bruto plate IT zaposlenih ide u fond)
4. Finansijski okvir za 2026-2027.
   • Ukupno potrebno: 420 miliona €
     • Državni budžet: 180 miliona €
     • EU grantovi (IPA III + Digital Europe): 150 miliona €
     • IT firme (konsenzus): 90 miliona € (prosečno 1,8 miliona € po velikoj firmi)
   • Rok: Zakon usvojen do 15. septembra 2026.

Rizici i mitigacija

• Politički otpor → javna kampanja „IT ili propast“ sa video-svedočenjima mladih koji odlaze
• Nedostatak konsenzusa među firmama → PKS i Inicijativa Digitalna Srbija organizuju obavezni sastanak sa premijerom

KPI Etape 0

• Uredba doneta do 31. jula 2026.
• Zakoni usvojeni do 15. septembra 2026.
• Savet formiran i prvi sastanak održan do 30. septembra 2026.

Etapa 1: Brzi start – školska godina 2026/2027 (oktobar 2026 – jun 2027.)

Cilj: Uvesti IT u sve osnovne i srednje škole, pokrenuti prve prekvalifikacije, obučiti 8.000 nastavnika i mentora.

Pod-etape i odgovornosti

1. Obuka nastavnika (oktobar 2026 – februar 2027)
   • 8.000 učitelja i nastavnika (1-8 razred + srednja) prolazi 120-časovni program (60 sati online + 60 sati praktično)
   • Program: Scratch, Python osnove, AI za decu (Google Teachable Machine, Code.org), digitalna bezbednost
   • Cena po polazniku: 420 € (ukupno 3,36 miliona €)
   • Izvođači: kombinacija ETF Beograd, FTN Novi Sad, privatni provajderi + strani mentori preko online platformi
   • Stipendija za polaznike: 300 € mesečno za 5 meseci
2. Opremanje škola (novembar 2026 – april 2027)
   • 1.200 osnovnih i 350 srednjih škola dobija:
     • 15-25 računara po učionici
     • projektor + interaktivna tabla
     • stabilan internet 300/300 Mbps
   • Ukupno: ~35.000 računara + infrastruktura = 42-48 miliona €
   • Finansiranje: 60% EU, 30% država, 10% firme („Adopt-a-school“)
3. Prvi talas prekvalifikacija (januar – jun 2027)
   • 5.000 polaznika (cilj: 30-45 godina, iz industrije koja opada – tekstil, metal, administracija)
   • Program: 4 meseca full-time (Python + web dev ili QA + AI tools)
   • Stipendija: 550 € mesečno
   • Ukupno: 11 miliona € (stipendije + treneri + prostor)
   • 70% završava sa sertifikatom i prelazi na posao u IT firmama
4. Prvi dualni ugovori na fakultetima
   • 1.000 studenata 3. i 4. godine ulazi u dualni program (plaćena praksa 3 dana nedeljno, 600-900 € mesečno)

KPI Etape 1

• 8.000 obučenih nastavnika do februara 2027.
• 1.500 učionica opremljeno do marta 2027.
• 5.000 prekvalifikovanih, od toga 3.500 zaposleno do juna 2027.
• 1.000 dualnih studenata uključeno

Rizici

• Nedostatak trenera → rešeno angažovanjem 300 seniora iz firmi na pola radnog vremena (plaćeno 1.500-2.000 € mesečno dodatno)
• Otpor nastavnika → obavezna obuka + bonus 15% na platu za one koji završe program

Etapa 2: Skaliranje i specijalizacija (školska 2027/2028. – 2029/2030.)

Cilj: Povećati obim, specijalizovati smerove, uvesti napredne module, pokrenuti masovne dokvalifikacije.

Ključni koraci

1. Povećanje obima u školama
   • IT časovi: 3 časa nedeljno u 5-8 razredu, 4 časa u srednjoj
   • Uvođenje specijalizovanih IT gimnazija i stručnih škola u 50 gradova (npr. IT Gimnazija Beograd, Niš, Novi Sad, Subotica, Kragujevac)
   • Cilj: 15.000 učenika u specijalizovanim IT smerovima do 2030.
2. Napredni moduli
   • Od 2028: AI osnove, machine learning, cybersecurity, blockchain, game dev u srednjim školama
   • Projekti: svaki učenik 4. godine srednje mora da uradi timski projekat (npr. mobilna app, AI chatbot, IoT prototip)
3. Masovne dokvalifikacije za postojeće IT stručnjake
   • 10.000 polaznika godišnje (mid-level → senior, full-stack → AI specialist)
   • Programi: 3-6 meseci, večernji/online + vikend bootcampovi
   • Cena po polazniku: 1.200-2.000 € (delimično plaćaju firme, delimično država/fond)
4. Dualni sistem na fakultetima – obavezan
   • Od 2028. svi IT smerovi: minimum 1 godina prakse u firmi (plaćeno)
   • Cilj: 5.000 dualnih studenata godišnje do 2030.

Finansiranje Etape 2

• Ukupno 2028-2030: 1,2 milijarde €
  • Država + EU: 650 miliona €
  • Firme: 400 miliona € (kroz poreske olakšice i konzorcijumske fondove)
  • Međunarodni partneri (Google, Microsoft, AWS grantovi): 150 miliona €

KPI Etape 2

• 15.000 učenika u IT smerovima srednjih škola do 2030.
• 10.000 dokvalifikovanih godišnje
• 5.000 dualnih studenata
• Prosečna start plata juniora stabilizuje se na 1.400-1.600 € (zbog veće ponude)

Etapa 3: Konsolidacija i globalna konkurentnost (2031-2035.)

Cilj: Pretvoriti Srbiju u regionalnog IT lidera sa sopstvenim proizvodima.

Ključni koraci

1. Nacionalni AI i tech inkubatori
   • 5 velikih hubova (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Čačak) sa kapacitetom 1.000 startupova
   • Seed fond 200 miliona € godišnje (država + firme + VC)
2. Globalni sertifikati i partnerstva
   • Svi IT diplomci polažu AWS, Google Cloud, Microsoft Azure sertifikate (plaćeno iz državnog fonda)
   • Partnerstva sa Stanford Online, MITx, Coursera for Campus
3. Sopstveni proizvodi i unicorn fabrika
   • Obavezni modul „Startup osnove“ na svim fakultetima
   • 10% budžeta firmi ide u R&D i spin-off fondove

Benefiti Etape 3

• Izvoz IT usluga i proizvoda: 25-40 milijardi € godišnje
• 250.000-300.000 IT poslova u Srbiji
• 20-30 kompanija vrednih preko 100 miliona €
• Smanjenje odliva mozgova na <5% godišnje

Zaključak i sledeći korak

Ovaj plan nije san – to je mapa puta sa datumima, brojkama i odgovornostima. Ako se krene u junu 2026., prve vidljive promene (5.000 prekvalifikovanih, 8.000 obučenih nastavnika, 1.000 dualnih studenata) stižu već krajem 2027. Do 2030. Srbija može da ima 150.000 IT stručnjaka sa globalnim veštinama, a do 2035. da postane IT supersila regiona.

Sledeći korak: firme treba da se okupe u roku od 60 dana i pošalju zajedničko pismo Vladi sa ponudom za konzorcijumski fond od 100 miliona € u prve 3 godine. Država treba da odgovori sa poreskim kreditom od 200% i osnivanjem Saveta do 31. avgusta 2026.