Sorry We’re Closed je beskompromisna, stilizovana survival horror igra koja je odmah postala jedna od mojih omiljenih. Prepuna stila i karaktera, sa zanimljivim, likovima vođenim narativom prepunim složenih i intrigantnih tema, smeštenih u svet demonologije, uličnog kriminala i beskompromisne LGBTQ+ reprezentacije, Sorry We’re Closed je, u najmanju ruku, nezaboravna.
Igra počinje dijaboličnim snom, zahvaljujući uznemirujućem, ali čudno privlačnom demonu koji vam nudi lako odbijenu šansu za ljubav. Nakon bliskog susreta s velikim, jezivim „beba-jajetom“ i otkrića da neki poznanici zapravo imaju račvaste repove, ulazite u priču o demonskoj invaziji, rešavanju međudimenzionalnih zagonetki i opštoj pankerskoj akciji dok pokušavate da skinete kletvu.
„Uznemirujuće, ali čudno privlačno“ savršeno opisuje Sorry We’re Closed, možda jednu od najupečatljivijih igara sa etiketom pank žanra koju sam ikada igrao. Iako neosporno jedinstvena, igra sadrži elemente koji podsećaju na neka od mojih omiljenih dela, poput Tank Girl, Lollipop Chainsaw, Persona, Star Fetchers, pa čak i Blade Runner. Igra je izuzetno pankerska, super neonska i apsolutno prelepa u svom ružičasto-šljaštećem haosu.
Stil igre najviše dolazi do izražaja u dizajnu likova, koji variraju od štreberskih biznismena do najkul pankerki i pankerki koje ćete ikada upoznati, pa sve do zaista jezivih demona sa neprijatnom aurom. Ono što najviše volim je što čak i likovi koji se ističu izgledaju potpuno verovatno-kao neko koga bih mogao sresti u tržnom centru. Neko kome bih odmah zavideo zbog ubitačne odevne kombinacije, ali ipak neko zamisliv.
Sorry We’re Closed takođe briljira u LGBTQ+ reprezentaciji, što obožavam. U vremenu kada samo spominjanje nečijeg pola ili seksualnosti može izazvati online kritike o „woke glupostima“, Sorry We’re Closed beskompromisno predstavlja likove iz celog spektra seksualnosti, polova i rasa. Ovi aspekti nikada ne deluju forsirano ili prenaglašeno; svet deluje prirodno i autentično raznoliko, a njegovi stanovnici poput pravih ljudi. Likovi takođe nisu previše simpatični, što je greška koju neke igre prave. Svaka osoba koju upoznate ima primetne mane i iritantne osobine, uz svoje pozitivne strane.
Što se tiče igranja, Sorry We’re Closed je nostalgični omaž klasičnim survival horror igrama. Više od svega, deluje kao da je neko uzeo originalne Silent Hill igre, naučio ih kako da pucaju u arkadnom stilu poput Killer7, a zatim im obojio kosu.
Primarno se krećete nivoima sa fiksnim uglovima kamere, rešavate zagonetke i istražujete koristeći svoje „Treće oko“ za gledanje između svetova. Ali, kada se spustite u pakao, neminovno ćete videti demone. Kada igra zahteva da se borite, prelazi u perspektivu iz prvog lica u arkadnom stilu, podsećajući na Killer7. Pucaćete iz neonskih pušaka koje deluju kao da su napunjene bojom ili ćete seći mračnim oružjem koje deluje više kao meso nego kao oštrica.
Iako često hvalim horor igre, ovo može zvučati kao jeres, ali obično nisam fan fiksnih uglova kamere ili arkadnog pucanja. Međutim, u Sorry We’re Closed sam ih smatrao sasvim prihvatljivim, čak i izvan faktora nostalgije. Nikada me nisu iritirali, niti mogu da zamislim igru bez njih.
Pisanje najviše briljira u dijalozima i karakterizaciji likova. Svaki lik je jedinstven, a uživao sam u malim karakterističnim momentima i duhovitim doskočicama, koje su bile prijatne i daleko od preterivanja kakvo, recimo, viđamo u Marvelovim filmovima.
Priča, međutim, deluje malo slabije. Ponekad mi je bilo teško da pratim dešavanja. Stvari se dešavaju brzo, prelazeći iz jedne scene u drugu bez mnogo upozorenja ili pripreme, ostavljajući vas da shvatite nekoliko linija kasnije da je radnja napredovala.
Kombinacija fiksnih uglova kamere i nedostatka markera za zadatke može dovesti do lutanja (ili je barem kod mene to bio slučaj), ali to nikada nije bio problem koji je trajao više od nekoliko minuta. Ako ništa drugo, to je vrlo nostalgično za igrače klasičnih Silent Hill i Resident Evil igara.
Sposobnost igre da spoji nostalgični gejmplej sa svežim, savremenim temama i izrazito pankerskim stavom čini je lakom za preporuku, posebno onima koji traže nešto drugačije, smelo i zabavno. Bilo da ste ovde zbog demona ili neona, Sorry We’re Closed nudi nešto što će vas pratiti dugo nakon što se pojave završni titlovi.