Veštačka inteligencija (AI) je postala sastavni deo naše svakodnevice. Bilo da koristite ChatGPT za pisanje mejlova ili generišete slike preko alata kao što je Midjourney, sve deluje brzo, lako i – što je najvažnije – besplatno ili veoma jeftino. Međutim, iza tog elegantnog interfejsa krije se mašinerija koja proždire resurse brzinom koja plaši stručnjake za energetiku i ekologiju.
Dok se mi divimo pametnim odgovorima, negde u ogromnim data centrima kompanija Microsoft, Google ili OpenAI, hiljade procesora radi punom parom, trošeći neverovatne količine struje i vode. Vreme je da skinemo veo sa „oblaka“ i pogledamo koliki račun zapravo ispostavlja veštačka inteligencija.
Energetska glad digitalnog mozga
Kada postavite pitanje običnom pretraživaču, potrošnja energije je minimalna. Međutim, generativna veštačka inteligencija funkcioniše potpuno drugačije. Prema podacima koje je preneo The Wall Street Journal, jedan upit upućen AI modelu može potrošiti i do deset puta više električne energije nego obična pretraga na Google pretraživaču.
Zašto je to tako? Tradicionalna pretraga samo pronalazi informaciju koja već postoji. AI, s druge strane, mora da „razmišlja“. On generiše svaku reč ili piksel ispočetka, koristeći procesore koji rade na ekstremno visokim temperaturama i troše struju brzinom kojom bi prosečna sijalica mogla da sija satima.
Brojke koje menjaju perspektivu
-
Trening modela: Obuka velikog modela, kao što je GPT-4, zahteva energiju koja bi mogla da napaja hiljade domaćinstava decenijama.
-
Inferencija (korišćenje): Iako trening košta najviše „odjednom“, dugoročni trošak leži u svakodnevnoj upotrebi. Milijarde korisnika koji svakodnevno koriste AI alate stvaraju kumulativni pritisak na elektromrežu koji do sada nismo videli.
Žedni algoritmi: Milijarde litara vode za hlađenje
Malo ko razmišlja o vodi kada klikne na dugme „generiši“. Ipak, data centri su neverovatno žedni. Ovi sistemi se oslanjaju na vodu kako bi ohladili servere koji bi se u suprotnom bukvalno istopili od napora.
Procenjuje se da za svakih 20 do 50 pitanja koja postavite AI chatbotu, data centar „popije“ oko pola litra sveže vode. Ako to pomnožite sa brojem korisnika širom sveta, dolazimo do cifara koje mere milijarde litara godišnje. Kompanije poput Microsoft i Google su u svojim izveštajima o održivosti priznale značajan porast potrošnje vode upravo zbog razvoja i implementacije AI tehnologija.
Finansijski zid: Čipovi vredni kao suvo zlato
Osim ekološke cene, tu je i ona čisto ekonomska. Snaga veštačke inteligencije direktno zavisi od hardvera, tačnije od GPU jedinica (grafičkih procesora). Tu na scenu stupa Nvidia, kompanija koja trenutno drži monopol nad procesorima koji pokreću AI revoluciju.
Cena jednog Nvidia H100 čipa može dostići i do 40.000 dolara, a velikim kompanijama su potrebne desetine hiljada takvih jedinica da bi njihovi modeli ostali konkurentni. To znači da samo najbogatiji igrači mogu da priušte ulaznicu u svet vrhunske veštačke inteligencije. Ovo stvara rizik od nove vrste digitalne podele, gde će moć nad znanjem i informacijama biti koncentrisana u rukama nekoliko giganata iz Silicijumske doline.
Zanimljivost: Potražnja za energijom je toliko velika da su neke tehnološke kompanije počele da razmišljaju o izgradnji sopstvenih malih nuklearnih reaktora (SMR) kako bi osigurale neprekidan rad svojih AI sistema.
Put ka održivoj inteligenciji: Ima li nade?
Situacija nije potpuno mračna. Inženjeri već rade na rešenjima koja bi AI učinila efikasnijim:
-
Specijalizovani modeli: Umesto da koristimo ogromne modele za jednostavne zadatke, sve više se razvijaju manji, „lakši“ modeli koji troše drastično manje energije.
-
Bolje hlađenje: Prelazak na tečno hlađenje i korišćenje otpadne toplote data centara za grejanje domova u okolini su neki od inovativnih koraka.
-
Optimizacija koda: Pisanje efikasnijih algoritama koji zahtevaju manje računarskih operacija po upitu.
Zaključak: Da li je cena previsoka?
Veštačka inteligencija nam donosi neverovatne benefite – od ubrzanja medicinskih istraživanja do automatizacije dosadnih poslova. Ipak, moramo biti svesni da „besplatan“ odgovor na internetu uvek neko plaća. U ovom slučaju, plaća ga naša planeta i energetska stabilnost.
Kao korisnici, možemo početi tako što ćemo kritički razmišljati o tome kada nam je AI zaista potreban, a kada možemo sami da napišemo tu kratku poruku. Svaki sačuvani upit je doprinos očuvanju resursa.
