Rezultati Erste Grupe za prvih devet meseci 2022. godine: dobri operativni rezultati odraz su otpornih tržišta u regionu CIE

• Dobar rast ukupnih kredita (+10,3% od početka godine), s porastom kako u segmentu poslovanja s privredom, tako i sa stanovništvom
• Snažno povećanje neto prihoda od kamata podstaklo rast operativnog rezultata
• Koeficijent problematičnih kredita (NPL) zabeležio pad na 2,0%, najniži nivo u periodu nakon inicijalne javne ponude
• Predviđa se niži rast BDP-a u godini, očekuje se da će stope inflacije opasti, ali i da će ostati povišene

Erste Group Bank AG je prijavila operativan rezultat od 2,89 milijardi evra za prvih devet meseci 2022. godine, što predstavlja porast od 11,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Porast neto prihoda od kamata za 19,5% na 4,39 milijardi evra odraz je kako dobrog rasta kreditne aktivnosti, tako i povoljnih kretanja kamatnih stopa, naročito na tržištima izvan evrozone. Neto prihod od naknada i provizija povećao se za 8,3% na 1,83 milijarde evra, uglavnom na bazi boljih rezultata u platnim uslugama i upravljanju imovinom. Tokom perioda izveštavanja, rast operativnih prihoda (+9,3% na 6,27 milijardi evra) bio je brži od rasta operativnih rashoda (+7,7% na 3,38 milijardi evra). Troškovi rizika su porasli na 158 miliona evra ili za 11 baznih poena (za prvih devet meseci 2021. godine: 52 miliona evra ili 4 bazna poena), kao odraz makrookruženja koje se pogoršava. Kako koeficijent NPL (2,0% u odnosu na 2,4% na kraju 2021. godine) tako i koeficijent pokrivenosti NPL-a (96,8% u odnosu na 90,9%) zabeležili su poboljšanje. Bankarska grupa u CIE ostvarila je neto dobit od 1,65 milijardi evra (za prvih devet meseci 2021. godine: 1,45 milijardi evra).

U periodičnom izveštaju rukovodstva, finansijski rezultati za period januar-septembar 2022. godine porede se sa rezultatima za period januar-septembar 2021. godine, a pozicije bilansa stanja na dan 30. septembra 2022. godine sa pozicijama na dan 31. decembar 2021. godine.

Povećanje neto prihoda od kamata i prihoda od naknada kompenzuje gubitke po osnovu neto rezultata trgovanja

Neto prihod od kamata porastao je na 4.385,2 miliona EUR (+19,5%; 3.669,5 miliona EUR) podstaknut povećanjem stopa van evrozone – uglavnom u Češkoj Republici, Mađarskoj i Rumuniji – kao i značajnim rastom kredita na svim tržištima. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 1.829,9 miliona EUR (+8,3%; 1.690,4 miliona EUR). Povećanja su zabeležena u skoro svim kategorijama prihoda od naknada i provizija i na svim ključnim tržištima, sa značajnim rastom posebno u platnim uslugama i upravljanju imovinom. Neto rezultat trgovanja je opao na -848,5 miliona EUR (67,5 miliona EUR); dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha porasli su na 743,3 miliona EUR (133,5 miliona EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se pripisuje efektima valuacije. Operativni prihodi su porasli na 6.270,7 miliona EUR (+9,3%; 5.735,0 miliona EUR).

Snažan operativni rezultat i poboljšan koeficijent troškova i prihoda

Opšti administrativni rashodi porasli su na 3.381,3 miliona EUR (+7,7%; 3.141,0 miliona EUR). Rashodi za zaposlene zabeležili su porast na 1.967,2 miliona EUR (+4,6%; 1.881,3 miliona EUR). Broj zaposlenih je ostao gotovo nepromenjen u odnosu na kraj 2021. godine, sa promenom od +1,1% i iznosio je 45.078 (prema ekvivalentu punog radnog vremena – FTE). Vidno povećanje ostalih administrativnih rashoda na 1.003,4 miliona EUR (+18,5%; 846,6 miliona EUR) uglavnom je posledica značajnog povećanja uplata u programe osiguranja depozita na 158,4 miliona EUR (113,1 milion EUR) – većina redovnih uplata koje se očekuju za 2022. godinu već je proknjižena unapred – kao i većih troškova u svim kategorijama, naročito troškova za IT i kancelarijskih troškova. Amortizacija i depresijacija iznosile su 410,7 miliona EUR (-0,6%; 413,2 miliona EUR). Sveukupno gledano, operativni rezultat je znatno porastao na 2.889,4 miliona EUR (+11,4%; 2.594,0 miliona EUR).

Koeficijent troškova i prihoda se poboljašao i iznosi 53,9% (54,8%).

Koeficijent NPL-a od 2,0% na najnižem nivou od inicijalne javne ponude

Zbog neto izdvajanja, neto rashodi indirektnih otpisa finansijskih instrumenata („troškovi rizika“) iznosili su -158,3 miliona EUR ili -11 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (-51,6 miliona EUR ili 4 bazna poena). Neto izdvajanja za rezervisanja po kreditima, kao i obavezama i garancijama, knjižena su na svim ključnim tržištima, izuzev Hrvatske. Pozitivni doprinosi i dalje visokog nivoa naplate već otpisanih kredita zabeleženi su u svim segmentima, a u najvećoj meri u Češkoj Republici i Hrvatskoj. Nakon pregleda i ukidanja rezervisanja u vezi sa koronavirusom, ažuriranja parametara rizika s informacijama za naredni period, kao i uvođenja faktora baziranih na procenama rukovodstva za ciklične delatnosti u drugom kvartalu, uvedeni su dodatni faktori bazirani na procenama rukovodstva za delatnosti veoma pogođene volatilnošću tržišta energije (energetika, metali i hemikalije), u iznosu od 147 miliona EUR u trećem kvartalu. Sveukupno gledano, opšta rezervisanja povezana s krizom iznosila su 676 miliona EUR na kraju septembra. Koeficijent NPL-a zasnovan na bruto kreditima klijentima dodatno se poboljšao na 2,0% (2,4%), što je najniži nivo zabeležen od inicijalne javne ponude. Koeficijent pokrivenosti NPL-a (bez kolaterala) porastao je na 96,8% (90,9%).

Neto rezultat porastao na 1,65 milijardi evra u prvih devet meseci

Ostali operativni rezultat iznosio je -246,5 miliona EUR (-243,3 miliona EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka za celu 2022. godinu uključeni u ovu stavku porasli su – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 139,1 milion EUR (108,5 miliona EUR). Nameti na bankarsko poslovanje – koji se trenutno plaćaju na dva ključna tržišta – porasli su na 133,2 miliona EUR (71,6 miliona EUR). Od toga, u Mađarskoj je plaćeno 108,4 miliona EUR, uključujući redovni porez na bankarsko poslovanje za celu finansijsku godinu u iznosu od 16,1 milion EUR (14,9 miliona EUR), porez na transakcije za prva tri kvartala u iznosu od 42,4 miliona EUR (35,7 miliona EUR) i novi porez na ekstra dobit od 49,9 miliona EUR za celu 2022. godinu na osnovu neto prihoda iz prethodne godine. U Austriji je porez na bankarsko poslovanje iznosio 24,8 miliona EUR (20,9 miliona EUR).

Pozitivan doprinos je dalo ukidanje rezervisanja za potencijalne pravne rizike koji se odnose na rumunsko zakonodavstvo o zaštiti potrošača u iznosu od 41,8 miliona EUR, što je takođe uticalo na ostale operativne prihode.

Porezi na dobit povećali su se na 434,5 miliona EUR (433,6 miliona EUR). Deo dobiti koji pripada manjinskim udelima smanjen je na 332,6 miliona EUR (397,2 miliona EUR) zbog nižih doprinosa dobiti štedionica uglavnom kao rezultat većih rashoda indirektnih otpisa finansijskih instrumenata. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matične kompanije porastao je na 1.647,0 miliona EUR (1.451,4 miliona EUR) na osnovu veoma dobrog operativnog rezultata.

Snažan rast iznosa odobrenih kredita, koeficijent CET1 iznosi 14,2% (pro forma)

Ukupni kapital koji ne uključuje instrumente AT1 porastao je na 22,3 milijarde EUR (21,3 milijarde EUR). Nakon regulatornih odbitaka i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), osnovni akcijski kapital (CET1, konačni) povećao se na 19,4 milijarde EUR (18,8 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) na 25,2 milijarde EUR (24,8 milijardi EUR). Dok je periodična dobit iz prva dva kvartala godine uključena u gore navedene cifre i koeficijente u nastavku, periodična dobit za treći kvartal nije uključena. Ukupan rizik (rizikom ponderisana sredstva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, konačni po CRR) porastao je na 140,8 milijardi EUR (129,6 milijardi EUR).

Koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosio je 14,2% na pro forma bazi (14,5%), a

koeficijent ukupnog kapitala 17,9% (19,1%).

Bilansna suma je porasla na 335,3 milijarde EUR (+9,1%; 307,4 milijarde EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda su smanjeni na 44,6 milijardi EUR (45,5 milijardi EUR), krediti i

potraživanja odobreni bankama su porasli – najviše u Slovačkoj, Češkoj Republici i Austriji – na 26,7 milijardi EUR (21,0 milijardi EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na svim ključnim tržištima na 198,8 milijardi EUR (+10,3%; 180,3 milijarde EUR), najviše u Austriji i Češkoj Republici. Na strani obaveza, depoziti banaka su porasli na 36,2 milijarde EUR (31,9 milijardi EUR). Depoziti klijenata zabeležili su porast na skoro svim ključnim tržištima – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 232,5 milijardi EUR (+10,4%; 210,5 milijardi EUR). Koeficijent kredita i depozita je iznosio 85,5% (85,6%).

Prognoza: očekuje se da tržišta Erste Grupe ostanu i dalje otporna

Premda su ekonomski rezultati u tekućoj godini bili bolji od očekivanja (aktuelne procene sada predviđaju da će se stope rasta realnog BDP-a na ključnim tržištima Erste Grupe kretati između 1,8% i 6,2%), Erste Grupa očekuje usporavanje rasta u 2023. godini, sa prosečnom stopom rasta realnog BDP-a na njenim tržištima na nivou od 1,2%, naspram 0,3% u evrozoni. Ipak, očekuje se da će stope nezaposlenosti ostati niske (oko 3% do 7%). Nivoi javnog duga u regionu CIE ostaće znatno ispod proseka EU. Predviđa se usporavanje inflacije u 2023. godini, ali se procenjuje da će ostati povišena tokom cele godine, sa godišnjim prosekom koji se kreće od 5,2% do 14,3% na ključnim tržištima Erste Grupe.

U tom kontekstu, Erste Grupa očekuje usporavanje neto rasta odobrenih kredita sa preko 10% u 2022. na oko 5% u 2023. godini. U kombinaciji s povoljnim okruženjem kamatnih stopa u regionu CIE i uz normalizovane referentne kamatne stope ECB, očekuje se da će to dovesti do porasta neto prihoda od kamata od oko 20% u 2022. i oko 10% u 2023. godini.

U skladu sa nižom ekonomskom prognozom za 2023. godinu, ali i uz pretpostavku i dalje snažnih tržišta rada u regionu CIE, Erste Grupa očekuje da će troškovi rizika ostati niski i da neće premašiti 35 baznih poena u 2023. godini (cilj za 2022. godinu: ispod 20 baznih poena). Očekuje se da će koeficijent NPL-a porasti sa oko 2% u 2022. godini, ali i ostati ispod 3% u 2023. godini.

Erste Grupa teži cilju generisanja prinosa na materijalni kapital (ROTE) od oko 14% u 2022, odnosno 13-15% u 2023. godini. Očekuje se da CET1 koeficijent ostane iznad 14% tokom perioda obuhvaćenog prognozom. Erste Grupa planira da isplati dividendu od 1,90 evra po akciji za finansijsku 2022. godinu.