Policijska uprava u Ujedinjenom Kraljevstvu testira sistem pokretan veštačkom inteligencijom koji bi potencijalno mogao pomoći u rešavanju starih slučajeva, pretvarajući decenije detektivskog rada u svega nekoliko sati, izveštava Sky News.

Međutim, još uvek nema informacija o tačnosti ovog sistema, koji je razvijen u Australiji i nazvan Soze, što predstavlja veliki problem s obzirom na to da modeli veštačke inteligencije često daju netačne rezultate ili izmišljaju lažne informacije.

Policijska uprava Avon i Somerset, koja pokriva delove jugozapadne Engleske, testira program tako što je Soze zadužen za skeniranje i analizu e-pošte, naloga na društvenim mrežama, video zapisa, finansijskih izveštaja i drugih dokumenata.

Sky izveštava da je veštačka inteligencija uspela da analizira dokaze iz 27 „kompleksnih“ slučajeva u otprilike 30 sati — što je ekvivalentno 81 godini ljudskog rada, što je zapanjujuće. Nema sumnje da je ova policijska uprava zainteresovana za korišćenje ovog programa, jer su ti podaci uistinu impresivni — što ga čini posebno privlačnim za pravosudne organe koji možda pate od nedostatka osoblja i budžetskih ograničenja.

„Možda imate pregled hladnog slučaja koji jednostavno izgleda nemoguće zbog količine materijala, i onda ga unesete u ovakav sistem koji može da ga apsorbuje i da vam pruži procenu,“ rekao je Gavin Stephens, predsednik Nacionalnog veća šefova policije Ujedinjenog Kraljevstva, za Sky. „Mogu da zamislim da bi to moglo biti zaista, zaista korisno.“

Manjinski izveštaji

Još jedan AI projekat na koji se Stephens osvrnuo jeste izrada baze podataka noževa i mačeva, koje su mnogi osumnjičeni koristili za napade, povrede ili ubistva žrtava u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Stephens deluje optimistično u vezi s brzim uvođenjem ovih AI alata, ali bi bilo razumno prvo proveriti da li pravilno funkcionišu. Veštačka inteligencija, možda posebno u policiji, poznata je po greškama i može dovesti do lažnih pozitivnih rezultata.

Jedan model koji je korišćen za predikciju verovatnoće osumnjičenog da će ponovo počiniti zločin bio je netačan i takođe pristrasan prema crncima — što zvuči kao nešto iz novele Filipa K. Dika „Manjinski izveštaj“, kasnije adaptirane u film Stevena Spilberga iz 2002. godine. AI prepoznavanje lica može takođe dovesti do lažnih hapšenja, pri čemu su manjine više puta optuživane za zločine koje nisu počinile.

Ove netačnosti su toliko zabrinjavajuće da je Američka komisija za ljudska prava nedavno kritikovala korišćenje veštačke inteligencije u policiji.

Postoji percepcija da, pošto su to mašine koje obavljaju analize, one moraju biti nepogrešive i tačne. Međutim, one su zasnovane na podacima koje su prikupili ljudi, koji mogu biti pristrasni i potpuno pogrešni, tako da su poznati problemi ugrađeni od samog početka.