Nedavno je izazvana značajna zabrinutost u vezi sa korišćenjem obimnog skupa podataka koji sadrži neverovatnih 57 miliona medicinskih kartona pacijenata britanskog Nacionalnog zdravstvenog sistema (NHS) za obuku modela veštačke inteligencije (VI). Ova inicijativa, koja ima za cilj unapređenje dijagnostike, lečenja i generalno efikasnosti zdravstvene zaštite, otvorila je ključna pitanja o privatnosti pacijenata, sigurnosti podataka i etičkim implikacijama ovakvog obimnog prikupljanja i korišćenja osetljivih informacija.
Prema dostupnim informacijama, radi se o projektu u kojem se anonimizovani medicinski podaci koriste za „hranjenje“ algoritama VI, omogućavajući im da uče iz velikog broja slučajeva, prepoznaju obrasce i potencijalno pomognu lekarima u postavljanju preciznijih dijagnoza, predviđanju rizika od bolesti i personalizaciji terapija. Zagovornici ovakvog pristupa ističu ogroman potencijal VI da transformiše zdravstvenu negu, ubrza procese i poboljša ishode lečenja za milione ljudi.
Međutim, glasovi zabrinutosti postaju sve glasniji. Glavno pitanje se tiče stepena anonimizacije podataka i rizika od potencijalne re-identifikacije pacijenata. Iako se tvrdi da su podaci anonimizovani pre korišćenja za obuku VI, stručnjaci upozoravaju da sofisticirane tehnike analize podataka mogu, u kombinaciji sa drugim dostupnim informacijama, potencijalno dovesti do otkrivanja identiteta pojedinaca. Ovo bi predstavljalo ozbiljno kršenje privatnosti i moglo bi imati dalekosežne posledice po poverenje javnosti u zdravstveni sistem.
Dodatnu zabrinutost izaziva i pitanje kontrole nad ovim podacima i načina na koji će obučeni AI modeli biti korišćeni. Postoji rizik da bi algoritmi mogli da naslede postojeće predrasude iz podataka na kojima su obučeni, što bi moglo dovesti do nejednakosti u lečenju različitih grupa pacijenata. Takođe, postavlja se pitanje transparentnosti i odgovornosti u slučaju grešaka ili neželjenih ishoda koji bi mogli proizaći iz primene ovih AI modela u praksi.
Osim toga, važno je razmotriti i sigurnost ovih ogromnih baza podataka od potencijalnih sajber napada. Medicinski podaci su izuzetno vredna meta za kriminalce, a narušavanje sigurnosti ovakve baze podataka moglo bi imati katastrofalne posledice po privatnost i sigurnost miliona ljudi.
U mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, zaštita ličnih podataka, a posebno osetljivih medicinskih podataka, regulisana je strogim zakonima i propisima. Principi kao što su informisani pristanak, minimalizacija podataka, ograničenje svrhe obrade i sigurnost podataka su od ključnog značaja. U kontekstu korišćenja medicinskih podataka za obuku VI, neophodno je osigurati da se ovi principi u potpunosti poštuju.
Stručnjaci naglašavaju da je neophodan transparentan dijalog između zdravstvenih vlasti, stručnjaka za veštačku inteligenciju, etičara i javnosti kako bi se pronašao balans između potencijalnih koristi od primene VI u zdravstvu i zaštite osnovnih prava pacijenata. Potrebno je uspostaviti jasne smernice, protokole i mehanizme nadzora kako bi se osiguralo odgovorno i etički opravdano korišćenje ovih osetljivih podataka.
U budućnosti se očekuje sve veća integracija veštačke inteligencije u različite aspekte zdravstvene zaštite. Stoga je od izuzetne važnosti da se ova tranzicija odvija pažljivo, uz puno poštovanje privatnosti pacijenata i uzimajući u obzir sve potencijalne rizike i koristi. Javnost s pravom očekuje da se njihovi medicinski podaci koriste odgovorno i isključivo u svrhu poboljšanja zdravstvene zaštite, uz najviši nivo zaštite njihove privatnosti.
