“Dokazi su vrlo jasni i očigledni. Moramo delovati sada da bismo smanjili negativan udar na populacije insekata. Dobro znamo kako to postići, ali donošenje odluka i potrebno financiranje stalno se guraju pod tepih”, zaključio je naučnik.
Izumiranje pčela nije jedini problem na koji se već godinama skreće pažnju, a izravno je povezan s klimatskim promenama. Australijski naučnici upozoravaju na globalnu “apokalipsu insekata” koja bi mogla imati radikalan učinak na okoliš i čovečanstvo.
Međunarodna studija o budućnosti insekata sprovedena u sklopu scenarija o klimatskim promenama otkrila je da će sve manji broj insekata u svijetu drastično umanjiti i čovekovu sposobnost izgradnje održive budućnosti.
Koautor studije William Laurance s australijskog Univezitera James Cook kazao je da se biosfera već zagrejala za oko 1,1 Celzijusov stepen od predindustrijskog razdoblja te se predviđa da će se do 2100., ne smanje li se znatno emisije stakleničkih gasova, zagrejati za dodatnih dva do pet stepena.
Sićušni insekti koji ne poseduju mogućnost regulacije vlastite telesne temperature posebno su osetljivi na temperaturne promene i nivo vlage, rekao je Laurance.
“Sve je više dokaza koji ukazuju na to da se brojne populacije insekata u raznim delovima sveta smanuju velikom brzinom. To je duboko zabrinjavajuć trend, a mediji, pa čak i neki naučnici, sve češće koriste izraz ‘apokalipsa insekata’ da bi opisali ovaj fenomen,” rekao je Laurance.
“Insekti su vrlo važni u lancu ishrane i smanjenje njihova broja možda već igra važnu ulogu u široko rasprostranjenom padu broja njihovih potrošača, a to su ptice”, upozorio je.
“Insekti su važan deo biodiverzitet. Značajni su za okoliš jer su odgovorni za proces oprašivanja, kontrolu broja štetočina i recikliranje hranjivih tvari. Sve je to korisno za ostala živa bića na planetu, uključujući i ljude”, kazao je australijski naučnik.
Studijom je ustanovljeno da su klimatske promene uticaja na ostale faktore koji ugrožavaju populaciju insekata, a to su zagađenja, gubitak staništa i predatorstvo – biološku interakciju u kojoj jedan organizam, grabežljivac, ubija i jede drugi organizam, svoj plen.
“Ključno je upravljati staništima i maksimalno ih obnavljati tako da ona postanu otporna na klimatske promene te insektima omogućiti svojevrsna skloništa u kojima mogu preživeti ekstremne klimatske prilike”, smatra Laurance.
“Dokazi su vrlo jasni i očiti. Moramo delovati sada da bismo smanjili negativan udar na populacije insekata. Dobro znamo kako to postići, ali donošenje odluka i potrebno financiranje stalno se guraju pod tepih”, zaključio je naučnik.
