Nije tajna da računari mogu lako pobediti ljude u šahu. Sada, kao da još više žele da nas podsete na našu organsku prirodu, naučnici tvrde da su napravili kompjuter od DNK koji može igrati šah – i uz to rešavati sudoku zagonetke.
Ovaj uređaj može rešavati šahovske i sudoku probleme samo na osnovnom nivou, ali ove mogućnosti, opisane u studiji objavljenoj u časopisu Nature Nanotechnology, predstavljaju značajan napredak ka moćnim – i praktičnim – DNK računarima.
Deo tajne, kažu istraživači, leži u korišćenju sintetičkog celuloznog materijala koji povećava količinu uskladištenih DNK niti, što takođe čini datoteke koje kodiraju stabilnijim. Te niti mogu skladištiti puno informacija: oko 1.000 terabajta po kubnom centimetru, prema New Scientist-u.
„Otkrili smo da ovaj spoj DNK sa sintetičkim materijalom daje čitav niz novih praktičnih mogućnosti koje ranije nisu bile moguće,“ rekao je Albert Keung, koautor studije i vanredni profesor hemijskog i biomolekularnog inženjeringa na Državnom univerzitetu Severne Karoline.
Kako objašnjavaju istraživači, računarski sistemi moraju biti sposobni da skladište, čitaju, pišu i brišu podatke, i izvršavaju funkcije.
Do sada, DNK sistemi nisu mogli da obavljaju sve ove funkcije istovremeno. Iako su izvanredno pogodna za skladištenje – ovaj sistem može čuvati datoteke do 6.000 godina ako se drže na temperaturi od 4 stepena Celzijusa – njihov najveći problem je što, kada treba da obrade podatke, uništavaju datoteke koje pristupaju.
Rešenje istraživača, prema New Scientist-u, bilo je korišćenje enzima za prepisivanje DNK u RNK, čime se suštinski stvara druga kopija podataka koja se može koristiti bez oštećivanja originala.
Za sada su istraživači demonstrirali da njihov DNK računar može rešavati pojednostavljene verzije šahovskih i sudoku problema na mreži 3×3. Prema New Scientist-u, ovo funkcioniše tako što se svi mogući rasporedi na tabli unesu u DNK niti, iz kojih enzim sužava RNA kopije na rešenja koja su dozvoljena pravilima igre.
Istraživači su takođe pokazali da DNK računar može uskladištiti tri JPEG slike, koje su više puta pristupane kako bi se dokazala njihova stabilnost.
Ali sposobnost rešavanja problema je ono gde DNK računar zaista briljira, kaže Keung, koji tvrdi da bi DNK sistemi u većem obimu mogli biti jeftiniji i efikasniji od računara koji se koriste za treniranje modela veštačke inteligencije.
„Zamislite… da se veliki deo toga zameni DNK-baziranim molekularnim računarstvom koje je niskih troškova, malih dimenzija, male potrošnje energije i visoko paralelizovano,“ rekao je Keung za New Scientist.
