Subota ujutru u osamdesetima bile su nerazdvojne od svojih crtanih emisija, a novi fantasy roguelite MythForce u prvom licu ubacuje snažnu nostalgiju za tim vremenima u pristupačan multiplay dungeon crawler. Koncept predstavlja originalni animirani svet kao pomalo trapav brend koji najviše podseća na klasiku Dungeons & Dragons iz 1983. godine, ali to se pokazuje kao iznenađujuće ubedljiv trik, zahvaljujući izvanrednom umetničkom pravcu i glumačkim nastupima. Kao postavka za zadovoljavajući borbeni sistem i napredni put, Mythforce je čvrsta avantura koja je dodatno unapređena uz online drugove.
Razvojni tim Beamdog je možda najpoznatiji po svojim ažuriranim portovima klasičnih PC RPG igara kao što su Baldur’s Gate i Planescape: Torment, ali MythForce predstavlja prvi pokušaj studija da stvori originalni IP. Ovaj temelj možda objašnjava zašto igra izgleda kao pravi debi, ali i kao delo iskusnih igračkih veterana koji su mnogo proizvoda isporučili, nešto što je potpuno ostvareno sa zapletom kao zaboravljena crtana serija iz prošlih decenija.
Akcione roguelite iz prvog lica postaju brojniji poslednjih godina, pa se MythForce sada suočava sa etabliranim naslovima poput Gunfire Reborn, igrama iz serijala Ziggurat i nedavno istaknutim naslovima poput Deadlink. Odvaja se od tih naslova svojim težim borbenim sistemom i time kako su sposobnosti sva četiri lika tesno povezane sa energetskim sistemom koji funkcioniše kao univerzalni stamina merač, što ostavlja iscrpljene heroje otvorenim za napade. To je dizajnerska odluka koja će verovatno najviše podeliti igrače, ali je takođe od suštinskog značaja za nameran osećaj i tok igre.
Na početku, jedan do četiri igrača biraju između jednog do četiri lika. Tu su Maggie čarobnjak, Viktorija vitez, Hawkins lovac i Rico izgrednik, i ovi arhetipski likovi igraju se onako kako njihovi nazivi sugeriraju. Sva četiri su u osnovi sposobna da završe svako poglavlje kampanje MythForce samostalno, pri čemu je svaki čvor mape označen kao „epizoda“ koja igrača šalje nazad u središte na neuspeh ili završetak. Maggie je verovatno najteži lik za igranje solo, ali su svi funkcionalno održive opcije za solo igranje, posebno nakon što ih ojačate dovoljnim stalnim nadogradnjama.
Igranje MythForce samostalno znači da ćete se odreći sistema vaskrsenja, dok multiplayer omogućava igračima da ožive nedavno paliću drugara na licu mesta ili na posebnim oltarima koji se nalaze na kraju susreta. Ovo znači da samostalni prolazi postaju znatno teži po defaultu, i igra se očekivano otvara i postaje fluidnija sa dodatnim članovima grupe koji traže blago i pomažu jedni drugima u borbi.
Osim oltara za vaskrsenje, pre portala ka sledećoj zoni obično se može naći oltar sa beneficijama ili stanicom za unapređenje borbe, pružajući igračima šansu da izaberu i ponovo biraju svoje beneficije kako bi započeli izradu tipa gradnje za borbu koja dolazi. To je poznati teritorijum za roguelite i predstavlja mehaniku koju je MythForce većinski usavršio od svog originalnog pojavljivanja u ranom pristupu. Beneficije su dovoljno različite da omoguće nekoliko različitih stilova igranja; gradnje staklenog topa su održive, ali igrači takođe mogu da se usredsrede na beneficije koje podržavaju tenkove, magove i svestrane konfiguracije. Osim povremenog prihvatanja odbačenih nadogradnji ovde i tamo, trka od 40 do 60 minuta obično će svakome omogućiti omiljeni stil i urođenu sinergiju.
Nažalost, ta raznovrsnost ima ograničenje koje je direktno povezano sa sistemom trajnog napretka povezanim sa glavnim centrom. Između epizoda, igrači mogu da odaberu da rasporede akumulirano zlato, utišane dragulje i mešavinu drugih rutina unapređenja kako bi povećali štetu oružja, statistike, kvalitet padanja opreme i snagu beneficija, čineći kasnije pokušaje verovatnijim za uspeh. Grad MythForce se predstavlja kao grad u univerzumu sa likovima sa kojima možete da komunicirate, ali u stvari je to duboki grinf gde se napredak meri u centimetrima umesto metrima, i čak i otključavanja drugog nivoa zahtevaju mnogo sati borbe da bi se završila, sa vremenom povećavajući vreme potrebno za napredak eksponencijalno.
To je tradicionalna petlja: završite epizode, uložite sve valute u nadu za izgradnju zavisnu o RNG-u, povećajte nivo izazova za korak ili dva, i pokušajte održavati ravnotežu između težine i samopouzdanja u završetku. Sa tri poglavlja koja čine ukupno devet epizoda i tri bossa, to je ograničen teren koji se proteže preko tri bioma, a proceduralno generisanje tamnica čini borbeni prostor vrlo sličnim. Neki MythForce prolazi će više puta baciti tačan raspored soba u nizu, što može uzrokovati da downtime između borbi postane dosadan i neinspirisan.
Srećom, borba ostaje najočiglednija snaga igre, a raznovrsnost i randomizacija neprijatelja su mnogo bolje implementirani nego generisanje mapa. Baš kao i glavni likovi, svi neprijatelji su živahno animirani sa jezivom kredibilnošću iz 80-ih TV serija, bili to razdražljivi elementarni duhovi, šuškavi lizardmeni, lukavi kosturasti razbojnici ili tromi gljivasti stvorovi. Bestijarijum MythForce je raznovrstan i podmukao, a elitne varijacije višeg nivoa predstavljaju ozbiljne pretnje najvećim ekipama, često zahtevajući pravi timski rad da bi ih odvukli i uništili. Iako je tačno da su boss-evi obično manje izazovni od puta koji vodi do njih, drugi je izvanredan izazivač koji potpuno iskorišćava multiplayer aspekte igre.
Napadi i čarobni napadi pružaju odličan povratni odziv, a nekoliko sati provedenih sa MythForce će na kraju učiniti da udaljenost borbe i uglovi gađanja postanu instinktivni. Svaka sposobnost glavnih likova i ultimativne moći su korisne i snažne, a vreme čekanja je podešeno tako da omogućava čestu upotrebu. Igrači će se naći kako bezbrižno aktiviraju zamke da bi zarobili i otrovali neprijatelje iz daljine, pre nego što hitno aktiviraju pokretne sposobnosti kako bi izbegli razbojnike koji se približavaju s leđa, dinamična igra koja na kraju pretvara te iste nivoe u poznate arene sa posvećenim tačkama pojave koje treba pratiti i izbegavati puteve koje treba iskoristiti po potrebi.
Postoji kontinuirana priča u MythForce o glavnom negativcu po imenu Deadalus koja je detaljnije objašnjena u razgovoru između likova (ili samonaraciji tokom singleplayer režima), pružajući predivnoj prezentaciji kontekst za mitologiju koja je u skladu sa 80-im godinama animirane tematike. To nije sjajna priča ni u kom slučaju, ali je rukovana tačno pravom količinom ozbiljnosti da bi se osećala vernom svojim korenima, a snažna muzika sa blagim naglaskom na synthwave dodaje šarm. Neki zvučni efekti posebno bi mogli biti direktno preuzeti iz starih epizoda He-Man-a, i nema nijednog trenutka krvi ili nasilja u vidokrugu; čak i tri boss-a su „poražena“, umesto da budu direktno ubijena.
Izazovi koji stoje pred MythForce su svi povezani sa njegovom roguelite strukturom, kontinuiranim pitanjem da li će igrači tolerisati takav obiman grind i petlju kroz iste devet epizoda iznova i iznova. Četiri lika svako može nositi set od dva oružja i teorijski se može odlučiti za neke čudnije kombinacije da bi se stvari razbile – poput čarobnjaka koji nosi samo mačeve – ali to nije razuman izbor u praksi. To rezultira mnogo manjom raznolikošću oružja i izgradnjom lika uopšte nego, recimo, Hades, gde svako oružje deluje jedinstveno i korisno, a rotacija između njih pomaže igri da se oseća svežom tokom mnogo trčanja.
U svrhu recenzije, igrali smo kroz sva poglavlja na normalnom nivou sa partnerom, i MythForce je pružio odličnu kooperativnu kampanju u tim uslovima. Timovi od četiri igrača trebali bi se čak i bolje snalaziti, a razgovori između rundi o tome koje koristi i nadogradnje koriste celoj grupi doprinose osećaju snažne saradnje, čak i sa samo dva člana tima. Ipak, usamljeni avanturisti ne bi trebali da se osećaju zapostavljenim dizajnom, a posvećenost kompanije Beamdog izdanju igre samo za offline mod trebala bi ukazivati na njihovo poverenje u ovaj stil igre.
Postoji prostor nakon MythForce v1.0 da se nastavi, da se dodaju više oružja i opcija kako bi se proširila njegova snažna borilačka mehanika, više staništa i nivoa za pljačku, i više trinketa koji menjaju igru za pljačku. Trenutno je na dobrom mestu u odnosu na cenu, a njegova struktura za jednog ili više igrača znači da nema problema sa pretnjom gašenja servera o kojima treba brinuti, ali definitivno dolazi do izražaja kao multiplayer avantura. Za razliku od nekoliko drugih projekata koji su pokušavali da izazovu nostalgiju u poslednjih nekoliko godina, MythForce nije samo lepo lice, već i dobro uštiman fantasy borac iz prvog lica za ljude koji vole grind.
