Postalo je nešto poput mema kada se pojavi Nintendo Directs da izbroji koliko prikazanih igara uključuje poljoprivredu. Dovoljno je reći da Switch nema manjka takvih naslova, od Story of Seasons do Stardew Valleya do Harvestella. Iako se ponekad može činiti previše, žanr je očigledno popularan, a My Time at Sandrock, nastavak druge Switch igre, My Time at Portia, zaista se izdvaja iz gomile.
Iako uključuje poljoprivredu, My Time At Sandrock kombinuje niz drugih koncepata. Na početku dolazite u pustinjski grad da biste bili novi „građevinar“, osoba zadužena za izradu različitih predmeta i mašina za stanovnike grada. Sakupljate resurse koji se mogu preraditi u različite komponente, koje se zatim mogu sastaviti u složenije mašine. Pravilno planiranje vremena i stamine, rudarenje, sečenje drva i borba protiv životinja ključni su za održavanje zaliha potrebnih za vođenje vaše operacije.
Upravljanje resursima je glavni fokus My Time At Sandrock. Osim sirovih materijala, različite mašine koje koristite za obradu i izradu predmeta zahtevaju vreme za rad, i može biti teško uskladiti ih i održavati projekte na pravom putu. Svaka mašina takođe zahteva gorivo i izvor vode, a kako sugeriše postavka u pustinji, voda može biti teško dostupna. Ponekad može biti pomalo stresno na zabavan način pokušati održavati sve te zadatke u pokretu. Veći deo dana provodio bih kopajući u napuštenim ruševinama za rudu koja mi je potrebna za izgradnju mog sledećeg projekta, zatim bih požurio nazad u moju radionicu da to obradim pre nego što odem u grad da se družim. U stvari, najvažniji resurs koji treba upravljati u ovoj igri je vaše vreme.
Tu je i element borbe, sa iznenađujućim nivoom dubine i različitim stilovima oružja, uključujući borbu u bliskom i daljem dometu. Sklon sam koristiti oružja, što znači održavanje stalne zalihe metaka, ali kombinujem i mač i štit za borbe u bliskom dometu. Postoje nekoliko područja u stilu tamnica koje treba preći, kao i zveri u nadzemlju koje možete ubiti za materijale.
Glavna priča uključuje niz misija u kojima popravljate grad, pustinjsku ispostavu koja izgleda kao da je na izdisaju kada stignete, sa mnogim stvarima u kvaru i ljudima koji žele otići. Veliki projekti koje izgradite unaprediće tu priču, ali veći deo onoga što radite iz dana u dan su narudžbine: pravljenje manjih predmeta za druge ljude u gradu. To vam omogućava da zaradite nešto novca i izgradite lične odnose, a zabavno je interagovati sa različitim ličnostima u Sandrocku. Razgovori za seljane su sinhronizovani, što pomaže da se dodatno upotpuni atmosfera i da se grad čini življim. Pored izgradnje prijateljstava, kao i kod mnogih igara ovog tipa, postoji nekoliko momaka i devojaka koje možete zavesti.
Glavni problemi sa My Time At Sandrock, barem na Switch-u, uglavnom su tehničke prirode. Frame rate opada, i postoji prilično primetno grafičko pojavljivanje. To nije ogroman problem u ovakvoj vrsti igre, ali što je još iritantnije su vremena učitavanja. Postoji prilično dugo vreme učitavanja pri ulasku u igru, što sam posebno smatrao frustrirajućim jer je ovo vrsta igre koju volim igrati na prenosnom uređaju i to znači da moram sedeti i čekati da se pokrene svaki put. Iako nije toliko loše kada se jednom unutar igre, kratki zastoji prilikom korišćenja menija mogu biti iritantni u igri gde provodite puno vremena navigirajući kroz menije.
Uprkos tehničkim problemima, My Time At Sandrock je vrlo angažujuća igra sa zadovoljavajućom petljom igranja. Grad i likovi su vrlo šarmantni, i vrlo lako se može dogoditi da se stalno ponavlja „Igraću još jedan dan„.
Sve u svemu, My Time At Sandrock na Switch-u donosi zanimljivo iskustvo sa zadovoljavajućim ciklusom igre. Tehnički problemi poput pada frame rate-a i dugih vremena učitavanja mogu narušiti fluidnost igre, posebno u prenosnom režimu, ali privlačnost grada i likova čini da se igra iznova želi igrati. Bez obzira na tehničke nedostatke, My Time At Sandrock uspeva očarati svojom šarmantnom atmosferom i zaraznim tokom igranja, često ostavljajući igrače da iznova govore: „Igraću je još samo jednom”.