Melobot: The Last Song pruža jedinstvenu perspektivu na dobro poznatu priču: negovanje prirode i zaštita životne sredine. Bilo mi je potrebno samo deset minuta igre da shvatim da ću se zaljubiti u nju. Kao neko ko obožava jednostavan grafički dizajn sa snažnom pričom iza njega, ova igra mi je odmah prirasla srcu. Čak i sam naslov igre predstavlja primer zanimljive suprotnosti – kombinacija futurističkog i senzitivnog robota sa lepotom muzike. Savršeno! Lako je zaključiti da sam diplomirao književnost.
Melobot se budi dok svirate „Do Re Mi“ na tastaturi, što daje divan uvid u ostatak igre. Jedan od najzanimljivijih aspekata igre Melobot je način na koji se igra. Tasteri na tastaturi su note vašeg muzičkog instrumenta, koji istovremeno služi kao oružje i odbrana u misijama koje vas očekuju. Tasteri Z i Q stvaraju veliku oblast napada sa vašim instrumentom na leđima, dok C i W omogućavaju lečenje, sve dok svirate divne melodije. Ove sposobnosti možete nadograditi tokom igre prikupljanjem veština; a ako želite da ih resetujete, to možete uraditi kroz meni.
Dok sam istraživao okolinu, zatekao sam sebe kako pritiskam nasumične tastere i pravim sopstvenu malu melodiju, dok su oko mene cvetali cvetovi. To je iskustvo učinilo još prijatnijim. Melobot se susreće sa melocvetovima koje je progutala tama. Nažalost, ovo je posledica toga što je čovečanstvo preteralo sa eksperimentima na njima. Zvuči kao tipično ljudsko ponašanje. Cvetovi sviraju melodiju koju morate ponoviti kako biste ih oslobodili. Ovo vam daje ocenu od jedne do tri zvezdice, i ako ste poput mene, igraćete iznova i iznova dok ne dobijete maksimalnu ocenu.
OBOŽAVAM činjenicu da se vaš muzički instrument menja kada ulazite u različite oblasti planete, a cvetovi se prilagođavaju instrumentu koji koristite. Neću vam otkriti koji su instrumenti u pitanju, idite i sami otkrijte! Dakle, simpatičan robot pokušava da izleči ekosistem sveta uz pomoć muzike. Uzmite sav moj novac.
Prelepo jednostavna scenografija sa elementima tame raspršenim po mapi. To je sve što je Melobotu potrebno da prenese poruku svoje priče. Osećao sam se kao da sam zakoračio u akvarel sliku kada Melobot prvi put izađe iz svog šatla na planetu. S druge strane, borbene arene – da, dobro ste pročitali, ova igra ima i borbe sa bossovima – pokazuju koliko je život bez muzike i nade bezbojan. Najbolji deo je što je igra zadržala 60fps tokom cele igre, bez obzira na pokrete ili animirane scene. Besprekorno.
Što se tiče muzike, oh, čovek. Već na ekranu sa naslovom igre sam počeo da pišem esej beleški. Muzika stvara osećaj herojske avanture, sa nagoveštajem poteškoća koje predstoje, ali ispunjena iščekivanjem. Iako je to mali detalj, cenim što se tokom igranja muzika utišava kako biste mogli da se fokusirate na svoje muzičke izazove sa melocvetovima.
Bukvalno sam proveo pola sata lutajući unaokolo, svirajući temu iz filma Jaws na tastaturi pre nego što sam prešao na stvarno igranje. Sat vremena je proletelo pre nego što sam naišao na prve mašine. Baš one koje su ljudi stvorili. Znate već, mašine koje smo napravili da nam pomognu, a sada su postale svesne i nisu baš prijateljski nastrojene. Sigurno smo već čuli ovu priču…
Priču Melobota možete završiti za nekoliko sati. To jest, ako vas ne omete sva muzika i prelepi prizori, kao što je mene omelo.
Anomalie Studios je kreirao divnu, ali i podsticajnu priču, i potpuno sam oduševljen time. Ostavljaju utisak da je Melobot bio voljen dok je bio u razvoju, i to se vidi. Tražio sam nešto drugačije u pogledu gejmpleja već neko vreme, i Melobot mi je to doneo.
Mali savet: nemojte potcenjivati ovu igru kada je u pitanju njena težina. Zamislite da ste početnik na PC-u. Sećanje gde se nalaze tasteri za napade dok pomerate miš da ostanete van opasnosti? Uf. Borba sa bossom će brzo završiti, a vi ćete biti razlog za to. Apsolutno ne govorim iz ličnog iskustva..