Ono što su tehnološke kompanije do sada tvrdile o energetskoj potrošnji pri izgradnji ogromnih AI modela moglo bi biti neverovatno zavaravajuće. Ili, zavisno od vašeg gledišta, možda su vam jednostavno lagali.
„The Guardian“ izveštava da su stvarne emisije gasova iz data centara vodećih AI kompanija kao što su Microsoft, Google, Meta i Apple za oko 662 procenata veće nego što su zvanično prijavile.
I ovo je možda samo vrh ledenog brega: analiza novina bila je ograničena na emisije koje su nastale između 2020. i 2022. godine, vremenskog perioda koji obuhvata početak AI buma, ali ne i vrhunac koji je dostigao u sadašnjosti.
Prema analizi, Amazon je bio najveći emiter, ali nije bio uključen u gore navedenu cifru jer specifični podaci o emisijama iz njegovih data centara nisu bili dostupni.
Ipak, Amazon je jednako kriv kao i sve ostale kompanije kada je u pitanju prikrivanje svog uticaja na životnu sredinu. Kako „The Guardian“ napominje, svih pet tehnoloških kompanija u različitim trenucima su tvrdile — smešno — da su ugljenično neutralne.
„Sve se svodi na kreativno računovodstvo“, izjavio je predstavnik grupe Amazon Employees for Climate Justice za novine.
Kada tehnološka kompanija prijavljuje svoje emisije, ono što vam pokazuju su „emisije zasnovane na tržištu“, koje su ublažene kupovinom sertifikata o obnovljivoj energiji (REC-ova), koje zatim uključuju u svoje izračune.
Ovi sertifikati navodno potvrđuju da kompanija nadoknađuje svoju potrošnju energije iz prljavih izvora jednakom količinom obnovljive energije. Važno je napomenuti da te obnovljive energije ne mora da proizvodi kompanija koja dobija sertifikate. Neki treći entitet, koga kompanija plaća, može obavljati posao proizvodnje obnovljivih izvora u njeno ime — prilično zgodno, zar ne?
Svaka od ovih tehnoloških kompanija može kupiti REC-ove, a u praksi se malo toga radi kako bi se proverilo koliko se zapravo „nadoknađuje“. U suštini, ovo je poput pranja novca, samo što je u pitanju energetski račun.
A kako izveštaj pokazuje, čak i ako do nadoknade dolazi, krajnji motiv gotovo sigurno nije očuvanje prirode, već smanjenje cifara na ugljeničnoj bilansnoj tabli, sve kako bismo mogli da nastavimo da se pretvaramo da ova tehnologija ne uništava životnu sredinu.
Umesto toga, pravi odraz stvarnog uticaja bili bi „emisije zasnovane na lokaciji“. Bez zavaravanja ovde: to je količina emisija koju proizvodi svaki data centar, bez ikakvih prepravki.
Treba napomenuti da sve kompanije ne prijavljuju specifične emisije iz svojih data centara na isti način. Ali, koristeći dostupne podatke o emisijama zasnovanim na lokaciji, najveći prevarant je očigledno Meta.
U 2022. godini, Meta je zvanično prijavila emisije od samo 273 metričke tone CO2 iz svojih internih data centara. Međutim, korišćenjem podataka o emisijama na osnovu lokacije, ta cifra raste na 3,8 miliona metričkih tona — povećanje od 19.000 puta, za one koje to zanima.
Microsoft verovatno bolje reprezentuje trenutni ekološki teret velikih AI kompanija. Zvanično, prijavio je emisije iz data centara za tu godinu od 280.782 metričke tone. Brojka zasnovana na lokaciji? 6,1 milion.
Voleli bismo da kažemo da postoji neka svetla tačka, ali verovatno je nema. Prema svim pokazateljima, energetska potražnja za AI-jem će nastaviti da raste.
„Trend u emisijama je zabrinjavajući“, navodi se u izveštaju. „Ako bi ovih pet kompanija činile jednu zemlju, zbir njihovih ’emisija zasnovanih na lokaciji’ u 2022. godini svrstao bi ih na 33. mesto među zemljama sa najvišim emisijama, odmah iza Filipina i iznad Alžira.“