Nije teško prepoznati inspiraciju koju je QUByte Interactive imao prilikom kreiranja igre Mars 2120. Ovaj naučno-fantastični Metroidvania naslov sa hrabrom protagonistkinjom u kul svemirskom odelu i gomilom rastućih moći koje joj pomažu da istraži istraživačku laboratoriju punu vanzemaljskih stvorenja, očigledno nosi uticaje igre Metroid Dread. Iako je ova paralela jasno postavljena, to ne znači da je uvek pozitivna. Nakon skoro dve godine provedenih u ranom pristupu, Mars 2120 konačno je spreman za svoju verziju 1.0, ali da li je čekanje bilo vredno?
Kao narednica Anna Charlotte, naći ćete se nasukani na Crvenoj planeti, okruženi opasnostima. Nešto zlo je preuzelo koloniju, svi su mrtvi, a tu su mutanti, čudovišta i korumpirani istraživači na svakom koraku. Opremljeni ste modularnim borbenim odelom koje se može unaprediti na različite načine, kao i puškom koja se može modifikovati sa tri specijalne „Jezgre“: munjevita, ledena i vatrena.
Iako poređenje sa serijalom Metroid – posebno sa Dread – može biti dvosekli mač. S jedne strane, lepo je videti kako manji tim odaje počast jednom od pionira žanra, ali s druge strane, ovo poređenje samo naglašava razliku u kvalitetu između dve igre. Mars 2120 ima svoje zabavne trenutke, ali ga ometaju problemi sa kretanjem, neinspirativne borbe i loše osmišljeni bossovi.
Kada je reč o borbama, Charlotte ima pušku koja se može prebacivati između različitih stanja, poput laserske puške i ledene sačmarice, ali izgleda da QUByte želi da sve rešavate borbom prsa u prsa. Neprijatelji će stajati ispred vas, ne radeći ništa dok vi u njih ispucavate 12 do 15 metaka, ili možete izvesti dva borbena poteza i oni će pasti. Postoje i veštine koje možete koristiti, poput sposobnosti da stvorite električni naboj oko sebe koji podiže neprijatelje u vazduh, ali iako vam ovo može kupiti malo vremena, malo šta je efikasnije od jednostavnog udaranja.
Pokreti neprijatelja su ukočeni i trzavi, dok su njihovi napadi neverovatno brzi, kao da im nedostaje nekoliko frejmova animacije. Protivnici sa puškama će stajati i čekati da ih upucate, jedva uzvraćajući dok vi držite obarač. Mars 2120 takođe ima dva od najgorih bossova u Metroidvania igrama koje sam video u poslednje vreme, sa ogromnim divom koji ima samo tri napada koji se lako izbegavaju, i džinovskim ledenim paukom kojeg je dovoljno udarati dok ne padne nazad u rupu iz koje je izašao. Sve u svemu, borbe su prilično mlake, što dodatno pogoršava dizajn zvuka (vaša puška zvuči kao dečija igračka) koja potpuno ubija bilo kakav osećaj snage.
Istraživanje se pokazuje malo boljim, barem u većem delu igre. Charlotte vrlo brzo otključava sposobnost brzog letenja kroz vazduh i skakanja po zidovima, uz složenije pokrete dostupne kasnije. Međutim, način na koji ih otključavate je manje uzbudljiv. Obično ćete naići na prepreku, a odmah nakon toga pronaći moć ili bossa koji vam daje sposobnost potrebnu da je savladate. Nema mnogo emocija u tome, iako povratak na prethodna mesta sa novim moćima može doneti dobre nagrade. Ako možete, naravno. Mars 2120 ima sistem brzog putovanja, ali nije previše koristan jer su čvorovi za putovanje retki.
Povremeno će se perspektiva promeniti, što izgleda zanimljivo, ali postoje trenuci kada se očekuje da se platformišete sa 3D objektima na striktno 2D ravni, što može biti prava noćna mora. Skočite na pokretnu platformu i, pošto je Charlotte zaključana u svoju ravan, platforma na kojoj ste jednostavno može da sklizne ispod vas, kao da smo se vratili na starije konzole.
Možete otključavati veštine i nadogradnje koje se zatim opremaju na tačkama za čuvanje igre. Međutim, potreban vam je i određen nivo iskustva i da pronađete nadogradnju u svetu igre, što nije jasno objašnjeno, pa sam neko vreme mislio da nešto ne radi kako treba – posebno jer odmah možete videti sve potencijalne veštine. Mars 2120 flertuje sa nekim mehanikama Soulslike igara u ovom pogledu, sa neprijateljima koji se ponovo pojavljuju i vraćanjem zdravlja Charlotte kada sačuvate igru. Međutim, zdravlje se ne puni ako umrete posle kontrolne tačke, pa vam treba sreće ako se zateknete između dva teška dela. To je čudna hibridna verzija sistema koja nikada zaista ne funkcioniše – ili mi napunite zdravlje na kontrolnoj tački ili me vratite na poslednju laboratoriju – ionako nikada nisu daleko.
Šteta, jer u ovoj igri sigurno postoji potencijal. Neki nivoi su prilično kul, poput onog koji se odvija na i unutar oštećenog voza u pokretu, ali nema mnogo originalnosti. Charlotte je prazna ljuštura kao protagonistkinja, i mogla bi biti bukvalno bilo ko ili bilo šta u smislu naracije jer ne priča i ne interaguje sa svetom na neki poseban način, a dizajn neprijatelja je solidan, ali se oslanja na recikliranje neprijatelja u prvih nekoliko područja. Moći koje dobijate takođe su prilično standardne, bez nečega što već nismo videli u mnogim drugim igrama.
Mars 2120 jednostavno ne radi dovoljno dobro da bi se istakao. Njegove inspiracije su očigledne – ili barem jedna od njih – ali to nije dovoljno da ga spasi od neinspirativnih borbi, loše dizajniranih bossova i monotonog dizajna nivoa. Za ljubitelje žanra, igra nudi solidnu avanturu sa nekoliko zanimljivih moći, ali i dalje deluje kao igra koja je ostala zaglavljena u ranom pristupu.
