Izveštaj američke istraživačke grupe PIRG navodi da su se mnogi primeri Chromebooka koji su kupljeni pre tri godine već pokvarili, što je rezultiralo većom količinom elektronskog otpada, a to košta porezne obveznike.
Ključni problem popravke Chromebook uređaja je nedostatak delova i skupi popravci, s obzirom na to da se oni u školama koriste prilično „grubo“. Primer je podatak da je od 14 od 29 zamenskih tastatura za Acer Chromebook bilo nedostupno, kao i da 10 od 29 koštaju svaka po 90 dolara, što je gotovo pola cene nekih modela.
„Ovi visoki troškovi bi mogli primorati škole da ponovo razmisle o Chromebooku u smislu strategije uštede novca“, navodi se u izveštaju.
U drugom slučaju, HP je imao kablove za napajanje i AC adaptere za jedan model, ali ne i druge delove.
Uređaji takođe imaju ugrađene „datume smrti“, nakon kojih se okončava softverska podrška. „Kada laptopi ‘isteknu’, oni više ne dobijaju nadogradnje i ne mogu pristupiti sigurnim veb stranicama“, navodi se u izveštaju.
Google pruža osam godina softverskih nadogradnji za Chromebook, ali od datuma plasiranja na tržište. S obzirom na to da škole kupuju i modele koji su bili aktuelni pre nekoliko godina, podrška može isteći i za polovinu tog vremena.
„Chromebook nije napravljen da traje dugo. Profesionalni tehničari koji ih popravljaju kažu da često moraju odbaciti dobar hardver koji može izdržati još godinama samo zbog agresivnih datuma isteka softvera“, rekla je Elizabeth Chamberlain, direktorka iFixita zadužena za održivost, za PIRG.
Ovi datumi isteka predstavljaju problem školama i u slučaju prodaje njihovih uređaja. PC i Macbook imaju veću cenu, ali se mogu lako prodati nakon nekoliko godina korišćenja i duže se ažuriraju.
Dupliranje životnog veka primeraka Chromebook-a prodatih 2020. godine, što iznosi oko 31,8 miliona, smanjilo bi emisiju CO2 za 4,6 miliona tona, što bi bilo ekvivalentno uklanjanju 900.000 automobila sa ulica u periodu od jedne godine. Da bi se ovo ostvarilo, Google bi morao ukinuti ograničenje vremena za nadogradnju, a njegovi partneri bi morali proizvoditi 10% više zamenskih
