Kada podignete novi laptop ili desktop računar 2026. godine i pogledate nalepnicu „Made in China“, verovatno ćete pomisliti da je to još uvek istina. Ali realnost je sasvim drugačija. Taj laptop je verovatno sastavljen u Vijetnamu ili Indiji, čipovi dolaze iz Tajvana ili nove fabrike u Arizoni, a komponente su rasute po celom svetu – od Meksika do Tajlanda. „Made in China“ je postao marketinški relikt, a pravi lanac snabdevanja je postao globalna slagalica koju niko više ne kontroliše u potpunosti.
Ovo nije slučajnost niti prirodna evolucija. To je rezultat geopolitičkih tenzija, američkih carina, kineske politike „Made in China 2025“ i potrebe kompanija da smanje rizik. Na ITNetwork.rs ne pišemo ovo da bismo vas uplašili ili prodali teorije zavere. Pišemo jer smo deo IT sveta i vidimo šta se dešava iznutra – od fabrika Foxconna do TSMC-ovih planova. „Kraj Made in China“ nije kraj kineske dominacije, već početak nove ere u kojoj Tajvan drži čipove, Vijetnam sastavlja, Indija raste brže nego ikad, a cene za vas, krajnjeg korisnika, rastu ili padaju zavisno od toga koliko brzo se lanac pomera. Hajde da razgovaramo otvoreno i oštro: ko zaista pravi vaš računar 2026. godine, kada će se težište radikalno pomeriti i zašto ćete vi, kao kupac u Srbiji ili bilo gde drugde, platiti više ili manje u narednih pet godina?
Kako smo došli do tačke da „Made in China“ više nije istina
Još pre deset godina, preko 95% globalne proizvodnje laptopa i desktop računara zavisilo je od Kine – ne samo sastavljanje, već i većina komponenti. Foxconn, Pegatron i Quanta su gradili fabrike u Šenženu i okolini, a dobavljači poput Samsunga i SK Hynixa slali su memoriju. To je bio efikasan, jeftin i skalabilan sistem. Ali onda su došle tri stvari koje su sve promenile: trgovinski rat SAD-Kina (od 2018.), pandemija COVID-19 i američki CHIPS Act plus Trumpove carine 2025. godine.
Danas, prema izveštajima Omdia i DIGITIMES iz 2025–2026., kineski udeo u globalnoj proizvodnji laptopa pada ispod 73%, a u nekim segmentima čak i niže za američko tržište. Kompanije su usvojile strategiju „China+1“ – zadržavaju deo u Kini za domaće i azijsko tržište, ali premeštaju sastavljanje za Zapad u Vijetnam, Indiju, Meksiko i Tajvan. Rezultat? Vaš novi Lenovo ili Dell verovatno dolazi iz Vijetnama, dok čipovi stižu iz Tajvana ili nove TSMC fabrike u Arizoni. Kina i dalje dominira u nekim komponentama (kao što su displeji i baterije), ali lanac je razbijen na više delova. Ovo nije samo premeštanje – to je radikalna promena koja utiče na cene, kvalitet i dostupnost.
Tajvan: Kralj čipova koji drži ceo svet u šaci
Ako postoji jedna zemlja koja zaista „pravi“ vaš računar 2026. godine, to je Tajvan. TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) proizvodi preko 90% najnaprednijih čipova na svetu – one ispod 7 nm koji pokreću AI, procesore Intel/AMD i Apple Silicon. Bez TSMC-a, nema modernog računara.
Ali Tajvan je ranjiv. Geopolitički rizik od Kine je ogroman, pa je TSMC ubrzao širenje van zemlje. Prema izveštajima iz januara i marta 2026. godine, TSMC je već u masovnoj proizvodnji u Arizoni (prva fabrika od kraja 2024), ubrzava drugu fab za 3 nm na drugu polovinu 2027. (umesto 2028), a gradi treću i četvrtu. Ukupna investicija u SAD dostiže 165 milijardi dolara. U Japanu (Kumamoto) prva fabrika radi od 2024, druga počinje uskoro, a planira se i Evropa. Tajvanske ODM kompanije (Foxconn, Quanta, Inventec) drže 70–80% globalne proizvodnje laptopa i servera.
Primer iz prakse: Microsoft je 2025. najavio da će Surface laptopove i data centre premeštati iz Kine do 2026. godine – delovi i sastavljanje idu u Vijetnam i Meksiko, ali čipovi ostaju tajvanski. Dell i HP rade slično. Tajvan ne samo da pravi čipove – on je postao „demokratski“ lanac snabdevanja za Zapad, kako je rekao tajvanski pregovarač u januaru 2026. Posledica? Cene čipova rastu zbog diversifikacije (skupije fabrike u SAD), ali bezbednost lanca je veća. Do 2028–2030. očekuje se da će 20–30% naprednih čipova dolaziti iz SAD i Japana, a ne samo iz Tajvana.
Vijetnam: Nova fabrika sveta za sastavljanje
Vijetnam je najveći dobitnik „China+1“. Tajvanske investicije premašuju 40 milijardi dolara, a zemlja je postala glavni hub za elektroniku. Prema Omdia (septembar 2025), udeo jugoistočne Azije u proizvodnji laptopa dostiže 25% do 2026. godine – uglavnom Vijetnam i Tajland. Foxconn, Pegatron i Samsung premeštaju linije iz Kine.
Primer: Apple i Foxconn ubrzavaju proizvodnju AirPods i Apple Watch u Vijetnamu, a laptopovi Dell i HP već imaju preko 50% kapaciteta tamo za američko tržište. Vijetnam nudi niže troškove rada, dobre logistike i manje carina od Kine. Ali problem postoji – 80–90% komponenti se i dalje uvozi (iz Kine ili Tajvana), pa je lanac i dalje ranjiv. Vlada Vijetnama gradi sopstvenu poluprovodničku industriju (Hana Micron i Amkor investiraju stotine miliona do 2026), ali to će potrajati.
Do 2027–2028. Vijetnam bi mogao da preuzme 30–40% globalnog sastavljanja laptopa i servera za Zapad. Cene? Niže za osnovne modele jer je rad jeftiniji, ali više za premium zbog logističkih troškova i nedostatka lokalnih dobavljača. Ako dođe do novih poremećaja (kao što je bio COVID), Vijetnam može postati novi uski grlo.
Indija: Najbrži rast, ali sa izazovima
Indija je sledeći veliki igrač – i najambiciozniji. Apple i Foxconn investiraju milijarde: Foxconn planira fabriku od 2,5 milijardi dolara u Karnataki, cilj je 30 miliona iPhone-a godišnje do 2026–2027. Do kraja 2026. Indija će praviti većinu iPhone-a za američko tržište. Samsung već pravi laptopove u Indiji, Dell i HP šire kapacitete zahvaljujući PLI šemama (subvencije).
Prednost Indije? Ogromno tržište (1,4 milijarde ljudi) i vlada koja nudi poreske olakšice. Nedostatak? Infrastruktura je slabija, radna snaga manje obučena za preciznu montažu, a zavisnost od uvoza komponenti iz Kine i dalje velika. Prema izveštajima iz 2025, Indija je povećala udeo u globalnom izvozu elektronike sa 0,1% na 3,2% između 2017. i 2023, ali za laptopove još uvek zaostaje.
Do 2028–2030. Indija bi mogla da preuzme 15–20% globalnog sastavljanja, posebno za Apple i mid-range PC. Cene za indijske modele mogu biti niže zbog subvencija, ali logistički izazovi i carine mogu podići cene za 10–15% u prelaznom periodu.
Ostali igrači: Meksiko, SAD i Evropa
Meksiko postaje „nearshoring“ hub za američko tržište – Tajvanci investiraju u fabrike za servere i laptopove. TSMC gradi u Arizoni (do 12 fabrika planirano), Microsoft premešta Surface iz Kine. Evropa (Nemačka, Italija) dobija manje fabrike za automotiv i industriju.
Predviđanje: Kada će se težište radikalno pomeriti?
Radikalni pomak – kada Kina padne ispod 50% globalnog sastavljanja za Zapad – očekuje se između 2028. i 2030. godine. Do tada:
- 2026–2027.: Vijetnam i Indija preuzimaju 25–35% kapaciteta, cene PC-a rastu 10–20% zbog memorijske krize (AI troši DRAM i NAND) i carina.
- 2028–2030.: Tajvan + Vijetnam + Indija + Meksiko + SAD drže 60–70%. Cene stabilizuju se ili padaju za osnovne modele, ali premium AI PC ostaju skupi.
- Posle 2030.: Moguća nova ravnoteža – Kina zadržava domaće i afričko/azijsko tržište, Zapad ima sopstveni lanac.
U najgorem scenariju (nove carine ili sukob oko Tajvana) cene skaču 30–50% do 2028. U najboljem – diversifikacija donosi stabilnost i niže cene za masovne modele.
Šta to znači za cene i vas kao kupca
Kratkoročno (2026–2027.): cene laptopa i desktopa rastu 15–25% zbog memorijske krize i prelaznih troškova. Dugoročno: stabilnije snabdevanje, ali premium modeli ostaju skupi. U Srbiji, gde uvozimo iz Evrope, osetićemo kašnjenja i više cene za 10–15% u naredne dve godine. Savet? Kupujte sada refurbished ili mid-range modele pre velikih pomaka.
„Made in China“ umire, ali nova era donosi nove rizike
Kraj „Made in China“ nije kraj kineske moći – Kina ostaje ključni igrač u komponentama. Ali vaš računar 2026. godine već dolazi iz Vijetnama, Indije ili Tajvana. To je dobra vest za diversifikaciju, loša za cene u prelaznom periodu. Industrija se menja brže nego ikad, a mi plaćamo račun – ili dobijamo stabilnije lance.
Podelite ovaj tekst ako ste ikada pogledali nalepnicu na računaru i zapitali se ko ga zaista pravi. Razgovarajte sa prijateljima i kolegama. Jer sledeći laptop koji kupite možda više neće imati „Made in China“ – ali će imati višu cenu ili duže čekanje. Vreme je da znamo ko zaista pravi našu tehnologiju.
