Programa ChatGPTP predstavlja značajan korak napred u tehnologiji veštačke inteligencije. ChatGPTP je sposoban da u trenutku napiše smislene eseje, seminarske radove, čak i pesme. Dok naučnici oduševljeno reaguju, društvo je podeljeno u vezi sa uticajem ove nove tehnologije na čovečanstvo.
Reakcije na lansiranje „velikog jezičkog modela“ veštačke inteligencije ne prestaju. Najnaprednija verzija ChatGPT-a lansirana je u martu ove godine, a njegova preteča još u novembru. Društvo se već podelilo na one koji vide izuzetne prilike u ovome, do onih, poput Italije, koji su taj alat zabranili.
Veštačka inteligencija, od GPS sistema do Google pretraživača, već se svakodnevno koristi od strane čovečanstva, a odgovor na pitanje zašto se odjednom svi zanimaju za ovu temu leži u činjenici da se takve diskusije periodično javljaju i povezane su sa napretkom u razvoju.
Profesor s FER-a: „Ovo se nije očekivalo još barem 20 godina“
Nedavni bum u interesovanju za ovu temu pokrenula su rešenja kao što su ChatGPT i DALL·E, koji od teksta stvaraju fotografije. Chatbot se zasniva na velikom jezičkom modelu koji može da vodi razgovor s ljudima, odgovara na pitanja, piše eseje, seminarske radove, pesme, pa čak i poslovne planove.
Profesor sa FER-a, Jan Šnajder, ističe da iako još nemamo veštačku inteligenciju kakvu naučnici žele razviti, pojava ChatGPT-a je iskorak koji se nije očekivao još najmanje 20 godina. To je razlog za opravdano interesovanje naučne zajednice i javnosti.
„Sa pravom su naučna zajednica i javnost oduševljeni ovim iskorakom, ali sa druge strane, mislim da sada možemo bolje da naslutimo koje probleme veštačka inteligencija može doneti u opštem smislu interakcije tehnologije sa društvom. Ovi iskoraci su veći nego što su bili u prošlosti, i mislim da je trenutak da razmislimo o tome kako dalje da nastavimo“, ističe Šnajder.
Zašto je ChatGPT toliko fascinirao naučni svet?
U naučnom smislu, ChatGPT je fascinantan jer je pokazao da kvantiteta dovodi do kvalitete, u smislu količine podataka kojom sistem raspolaže.
„Ispada da ChatGPT – što ga se više hrani podacima, on ispada bolji“, istaknuo je Šnajder, dodajući da postoje dve struje u veštačkoj inteligenciji – jedni smatraju da pravi put do opšte inteligencije mora biti metodološki, a drugi da postojeću tehnologiju dubinskog učenja neuronskih mreža samo trebamo nahraniti s puno podataka.
Odnosno, model koji predviđa sledeću reč može indirektno riešiti centralne probleme s kojima se bore naučnici u veštačkoj inteligenciji, a to je zaključivanje, dodaje on.
Sposobnosti čoveka može zameniti tehnologiju
Postoje različite reakcije u javnosti na pojavu OpenAI chatbota, interaktivnog sistema komunikacije koji imitira prirodni jezik, ali tehnologija može da zameni kognitivne sposobnosti čoveka. Sa jedne strane, pristalice veštačke inteligencije i optimisti u vezi njenog uticaja na čovečanstvo tvrde da će ona mnogima olakšati život. Drugi upozoravaju na etička, socijalna, politička i egzistencijalna pitanja koja se postavljaju zbog ovog tehnološkog napretka.
Šnajder kaže da je očekivano da se stara pitanja pojave u slučajevima novih napredaka, a scenariji protivnika kreću se od ekstrema do nekih zaista otvorenih pitanja koja kao čovečanstvo trebamo rešiti.
„Znamo da je nezahvalno predviđati budućnost, posebno kada je u pitanju tehnologija koja duboko menja odnos čoveka i društva, ali nikada u istoriji nismo imali nešto slično tome da imamo tehnologiju koja je potencijalno sposobna, ako se dalje razvija, potpuno da zameni kognitivne sposobnosti čoveka“, poručuje Šnajder.
Nije nemoguće da tehnologija izmakne kontroli
Upozoravajući na distopijske scenarije iz naučnofantastičnih filmova, zaključuje se da bi veštačka inteligencija, vođena sopstvenim ciljevima, mogla preuzeti kontrolu i odlučiti uništiti čovečanstvo, što „nije nemoguće“. Drugi se pitaju kakav će biti uticaj tehnologije na radna mesta, demokratiju, sigurnost i problem centralizacije ekonomske moći.
Schneider kaže da bi se da bi se izbegli negativni uticaji na društvo, društvo trebalo dogovoriti o svojim željama i neželjenim scenarijima, i navodi da bi to mogao biti globalni dogovor, poput onog oko nuklearne energije. Međutim, on je skeptičan da bi se takav dogovor mogao postići u sadašnjem društvenom sistemu, jer smo videli da je teško postići globalni konsenzus, kao u slučaju pandemije COVID-19.
