Kada se u svakodnevnom razgovoru ili na vestima pomene reč blokčejn (blockchain), većina ljudi odmah vizualizuje grafikone koji skaču i padaju, kriptovalute i priče o brzom bogaćenju. Zbog ogromne medijske pažnje koja je usmerena na digitalni novac, sama tehnologija koja stoji iza njega ostala je u senci, obavijena velom misterije i pogrešnih tumačenja.
Blokčejn je zapravo mnogo više od digitalnog novčanika. To je revolucionarni način na koji beležimo, čuvamo i prenosimo podatke na internetu. Da bismo zaista razumeli potencijal ove inovacije koja menja svet, moramo prvo da razbijemo najčešće mitove i zablude koje je prate.
Mit broj jedan: blokčejn i kriptovalute su ista stvar
Ovo je ubedljivo najčešća zabluda na koju ćete naići. Da bismo to najlakše objasnili, možemo iskoristiti jednu jednostavnu analogiju sa pametnim telefonima. Blokčejn je operativni sistem, baš kao što su Android ili iOS, dok su kriptovalute poput valute Bitcoin ili Ethereum samo aplikacije koje su instalirane i rade na tom sistemu.
Iako je Bitcoin bio prvi uspešan projekat koji je svetu predstavio moć decentralizovane mreže, on je samo jedan od hiljada načina na koji se ova baza podataka može iskoristiti. Blokčejn je suštinski digitalna, nepromenljiva glavna knjiga koja se distribuira kroz ogromnu mrežu računara. Njena primena je neograničena, a kriptovalute su samo vrh ledenog brega.
Zabluda o potpunoj anonimnosti korisnika
Mnogi veruju da je blokčejn neka vrsta mračnog utočišta na internetu gde korisnici mogu da obavljaju sumnjive transakcije potpuno nevidljivi za policiju i poreske uprave. Istina je zapravo potpuno suprotna – javni blokčejn sistemi su verovatno najtransparentniji finansijski mehanizmi ikada stvoreni.
Sistem ne funkcioniše po principu potpune anonimnosti, već po principu pseudonima. Tačno je da umesto vašeg imena i prezimena stoji dugačak niz brojeva i slova koji predstavlja vaš digitalni novčanik. Međutim, svaka pojedinačna transakcija, od nastanka mreže pa do danas, trajno je zapisana i javno dostupna svima na internetu. Zbog toga državne agencije i interpol danas koriste napredne alate za analizu kako bi povezale te „skrivene“ adrese sa stvarnim identitetima ljudi, što čini mrežu izuzetno nepovoljnom za bilo kakve nelegalne radnje.
Da li je sistem zaista nemoguće hakovati
Često ćete čuti tvrdnju da je blokčejn savršen, neprobojan i imun na hakerske napade. Iako je sama arhitektura baze podataka izuzetno robusna i dizajnirana da bude nepromenljiva, to ne znači da ne postoje slabe tačke.
Sam centralni kod velikih mreža jeste matematički i kriptografski obezbeđen tako da je hakovanje gotovo nemoguće, jer bi zahtevalo da neko preuzme kontrolu nad više od polovine svih računara na mreži (takozvani 51% napad). Ipak, hakeri retko napadaju sam temelj mreže. Oni se fokusiraju na „periferiju“ – menjačnice kriptovaluta, loše napisane pametne ugovore (smart contracts) ili same korisnike putem phishing prevara. Dakle, tehnologija jeste izuzetno bezbedna, ali platforme koje ljudi koriste da bi joj pristupili često imaju ozbiljne sigurnosne propuste.
Primena je ograničena samo na finansijski sektor
Finansije su bile prvi sektor koji je prigrlio blokčejn, ali danas svedočimo pravoj revoluciji u potpuno drugačijim industrijama. Njegova sposobnost da garantuje autentičnost podataka bez potrebe za posrednicima našla je primenu u mnogim sferama našeg života.
-
Lanci snabdevanja: Kompanije kao što su Walmart i IBM već godinama koriste blokčejn kako bi pratile putovanje proizvoda od njive do polica u prodavnici. U slučaju pojave pokvarene hrane, sistem omogućava da se za nekoliko sekundi locira tačna farma sa koje je proizvod potekao.
-
Zdravstvo: Medicinski kartoni se mogu čuvati u sigurnom, decentralizovanom sistemu. Pacijent ima potpunu kontrolu nad svojim podacima i može tačno da bira kom lekaru ili bolnici daje dozvolu za pristup informacijama.
-
Autorska prava i vlasništvo: Umetnici i muzičari koriste mrežu da bi zaštitili svoja dela i osigurali da automatski dobijaju procenat (takozvani royalty) svaki put kada se njihovo delo proda ili iskoristi.
Ekološki problem i potrošnja električne energije
Jedna od najvećih kritika na račun ove tehnologije jeste njena navodna pogubnost po našu planetu. Slike gigantskih farmi računara koje troše više struje od prosečne evropske države obišle su svet.
Iako je tačno da rudarenje na Bitcoin mreži (sistem poznat kao Proof of Work) zahteva ogromne količine električne energije, tehnologija je u međuvremenu drastično napredovala. Druga najveća mreža na svetu, Ethereum, uspešno je izvela istorijski prelazak na novi sistem rada (takozvani Proof of Stake), čime je smanjila svoju potrošnju struje za neverovatnih 99,9 procenata. Moderni sistemi koji se danas razvijaju su dizajnirani sa ekologijom na prvom mestu, ostavljajući mit o „prljavoj tehnologiji“ daleko u prošlosti.
Budućnost digitalnog sveta u velikoj meri zavisi od razdvajanja činjenica od senzacionalističkih naslova. Blokčejn možda nije magični štapić koji će rešiti sve probleme modernog društva, ali je svakako jedna od najvažnijih inovacija našeg doba koja polako, ali sigurno, menja način na koji svet funkcioniše.
