Zamislite sledeću scenu. Stojite pred monitorom na Zoom-u, srce vam lupa, a ispred vas je interviewer koji izgleda kao da je upravo sišao sa LinkedIn-a sa profilnom slikom u odelu. On vam kaže: „Imamo 45 minuta. Rešite nam sledeći zadatak: napišite funkciju koja vraća sve permutacije stringa bez ponavljanja, optimizovano za vreme i memoriju, i objasnite složenost.“ Vi ste senior developer sa 7 godina iskustva, radili ste na tri produkciona sistema sa milionima korisnika, ali sada sedite i pokušavate da se setite kako se zove taj algoritam iz drugog semestra fakulteta. Znojite se. Mozak vam staje. Na kraju intervjua čujete: „Hvala, javićemo se.“ Nikad se ne jave.
Ovo nije izuzetak. Ovo je standard u IT-ju 2026. godine. LeetCode stil intervjua postao je norma, iako većina developera nikad u životu neće napisati algoritam za permutacije stringa na poslu. Umesto da testiraju realne veštine – kako pišete čist kod, kako radite sa legacy sistemima, kako komunicirate sa timom, kako rešavate probleme u produkciji – firme vas teraju da rešavate akademske zadatke pod pritiskom. I onda se čude što imaju veliki turnover i zašto dobri ljudi odlaze posle šest meseci.
Na ITNetwork.rs ne pišemo ovaj tekst da bismo se žalili. Pišemo jer smo svi prošli kroz to – i juniori i seniori. Pišemo jer je vreme da otvoreno kažemo: ovaj proces je ponižavajući cirkus koji više šteti nego što pomaže. Hajde da razgovaramo iskreno i oštro: zašto firme i dalje koriste LeetCode stil intervjua, gde tačno nastaju problemi i kako bi trebalo da izgleda normalan intervju za posao u IT-ju 2026. godine.
Zašto LeetCode intervjui uopšte postoje?
Sve je počelo u Silicijumskoj dolini. Velike tech kompanije (Google, Meta, Amazon) su pre 15-ak godina shvatile da im dolazi ogroman broj kandidata, pa su tražile brz i „objektivan“ način da ih filtriraju. Algoritamski zadaci su izgledali savršeno: mogu se ocenjivati automatski, lako se skaliraju i deluju kao da mere „inteligenciju“. Brzo su se proširili na ceo svet, pa i do nas.
Danas u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj – gde god postoji IT industrija – većina ozbiljnijih kompanija koristi sličan pristup. Čak i male agencije i startupovi kopiraju model jer „tako rade veliki“. Problem je što taj model nikad nije bio dizajniran za realan posao. On je dizajniran da filtrira ljude, a ne da ih proceni.
Prema istraživanju koje je 2025. godine sprovela platforma Levels.fyi među preko 12.000 developera, čak 68% njih smatra da LeetCode stil intervjua loše korelira sa realnim performansama na poslu. Još gore: 41% senior developera je reklo da su odbili posao upravo zbog načina na koji je intervju vođen.
Najčešći problemi sa LeetCode intervjuima
- Ne mere realne veštine Na poslu retko pišete algoritme od nule. Pišete maintainable kod, radite sa legacy sistemima, debugujete tuđi kod, optimizujete performanse u produkciji, komunicirate sa timom. LeetCode to ne testira. Testira da li ste dobro naučili dinamicko programiranje i tree traversale.
- Stvara ogroman pritisak i anksioznost Znate da imate 45 minuta. Znate da vas ocenjuju. Znate da ako se zaglavite na jednom zadatku, intervju je gotov. Mnogi dobri developeri padaju na intervjuima samo zato što im se ruke tresu od stresa.
- Favorizuje one koji vežbaju LeetCode, a ne one koji su dobri na poslu Postoji cela industrija pripreme za intervjue – plaćeni kursevi, LeetCode Premium, Discord grupe. Ljudi koji imaju vremena i novca da vežbaju 300 zadataka dobijaju prednost nad onima koji su radili na realnim projektima.
- Loša signalizacija Kompanija misli da je našla „pametnog“ kandidata, a zapravo je našla nekoga ko je dobar u vežbanju zadataka. Posle tri meseca shvate da kandidat ne zna da radi sa timom, ne razume biznis kontekst ili ne ume da piše čist kod.
Primeri iz prakse koji bole
- Srpska agencija (2025): Tražili su senior front-end developera. Na intervjuu su dali zadatak da se implementira složeni algoritam za sortiranje sa custom comparator-om. Kandidat koji je 8 godina radio na React projektima sa milionima korisnika pao je jer se zaglavio na edge case-u. Firma je na kraju zaposlila nekoga ko je „prošao LeetCode“, ali je posle dva meseca morao da se obučava kako se radi sa realnim API-jima.
- Startup iz Beograda (2026): Junior pozicija. Na intervjuu su tražili da se napiše funkcija za validaciju email adrese pomoću regexa. Kandidatkinja je imala odličan portfolio sa realnim projektima, ali nije znala regex napamet. Nisu je uzeli. Posle mesec dana su shvatili da im treba neko ko ume da radi sa korisnicima, a ne da piše regex.
- Velika korporacija (2025): Na finalnom intervjuu su dali zadatak da se implementira binary search tree sa dodatnim funkcijama. Kandidat je bio senior sa 12 godina iskustva na enterprise projektima. Rekao je: „Ovo nikad nisam radio na poslu, ali mogu da pogledam u dokumentaciju.“ Nisu ga uzeli. Posle tri meseca su tražili nekoga sa istim iskustvom jer prethodni kandidat nije mogao da radi sa njihovim legacy kodom.
Zašto firme i dalje koriste ovaj sistem?
Tri glavna razloga:
- Lako skaliranje Mogu da testiraju stotine kandidata brzo i jeftino.
- „Objektivnost“ Lakše je braniti odluku pred HR-om i menadžmentom kada postoji „tačan“ odgovor.
- Kopiranje velikih kompanija „Ako Google i Meta to rade, mora da je dobro.“
Ali ovi razlozi više ne stoje. U 2026. godini imamo bolje alate: take-home zadatke, pair programming sesije, code review simulacije, probne dane. Sve to bolje meri realne veštine.
Bolje alternative koje već rade
- Take-home zadatak Dajte kandidatu realan zadatak iz vašeg domena (npr. implementirajte feature koji već imate u produkciji). Dajte mu 5–7 dana. Ocenjujte čist kod, testove, dokumentaciju.
- Pair programming na intervjuu Sednite zajedno i rešavajte realan problem iz vašeg codebase-a. Vidite kako kandidat razmišlja, kako komunicira, kako prihvata sugestije.
- Code review sesija Pošaljite kandidatu deo vašeg koda sa namernim greškama i tražite da ga pregleda.
- Probni dan ili nedelja Najbolji način. Platite kandidatu za dan ili dva rada sa timom. Vidite kako se uklapa.
Kompanije koje su prešle na ovakve metode (kao što su neke evropske firme i nekoliko domaćih startupova) imaju manji turnover i bolje zadovoljstvo timova.
Budućnost 2026–2030.: Hoće li se nešto promeniti?
Do 2028. godine očekujemo da će veće kompanije početi da napuštaju čisti LeetCode pristup jer postaje preskup (visok turnover, loši hire-ovi). AI će pomoći u automatizaciji nekih delova, ali neće zameniti ljudski razgovor i realan rad.
U najboljem scenariju: intervjui postaju kombinacija take-home zadatka, pair programminga i razgovora o prethodnim projektima. U najgorem: LeetCode ostaje norma jer je „lakše“ za HR.
Vreme je da prestanemo sa cirkusom
Intervjui za posao u IT-ju ne treba da budu ponižavajući cirkus. Treba da budu mesto gde se dve strane upoznaju i procene da li mogu zajedno da rade. LeetCode zadaci su postali lenji shortcut koji više šteti nego što pomaže.
Ako ste na strani kompanije – promenite proces. Ako ste kandidat – tražite kompanije koje poštuju vaše vreme i veštine. Jer na kraju, najbolji developeri neće trpeti poniženje. Otići će tamo gde ih cene.
Podelite ovaj tekst ako ste ikada izašli sa intervjua sa osećajem da ste bili na ispitu iz matematike umesto razgovora o poslu. Razgovarajte sa kolegama. Jer samo tako možemo da promenimo stvari.
