Tehnološka zajednica globalno, od developera u Silicijumskoj dolini do istraživača i entuzijasta širom sveta, sa nestrpljenjem iščekuje avgust 2025. godine. Razlog za to je jedan od najočekivanijih događaja u svetu veštačke inteligencije – potencijalna objava modela GPT-5 kompanije OpenAI. Nakon što je GPT-4 postavio nove standarde i uveo AI u svakodnevni život miliona ljudi, očekivanja od njegovog naslednika su monumentalna.
Glasine, procurele informacije i suptilne najave iz same kompanije slikaju portret modela koji nije samo inkrementalno poboljšanje, već potencijalni kvantni skok napred. Ovo je detaljna analiza svega što trenutno znamo o GPT-5, njegovim očekivanim sposobnostima i uticaju koji bi mogao imati na gotovo svaki aspekt naših života.
Kada možemo očekivati GPT-5? Vremenski okvir i signali
Iako OpenAI tradicionalno drži karte čvrsto uz sebe, više izvora i analitičara upućuje na to da je leto 2025. godine, a posebno avgust, ciljani period za veliku objavu. Navodno, kompanija već neko vreme demonstrira rane verzije GPT-5 odabranim poslovnim klijentima i partnerima, prikupljajući povratne informacije i testirajući njegove granice u kontrolisanim uslovima.
Ovaj pristup sugeriše dvofazni plan lansiranja:
- Ograničeni pristup: Prvo će pristup dobiti preduzeća i developeri koji su spremni da plate premijum cenu, kako bi testirali i integrisali model u svoje proizvode.
- Javna objava: Nakon perioda finog podešavanja i intenzivnog „red teaming-a“ (procesa u kojem timovi za bezbednost pokušavaju da „slome“ model i pronađu potencijalne zloupotrebe), uslediće šira dostupnost za javnost, verovatno kroz plaćenu pretplatu kao što je bio slučaj sa GPT-4.
Ovakav oprezan pristup je logičan, imajući u vidu snagu i potencijalne rizike ovako naprednog sistema.
Šta je suštinski novo? Očekivani skok u sposobnostima
GPT-5 se ne najavljuje kao puko poboljšanje. Očekuje se da donese fundamentalno nove sposobnosti koje ga približavaju onome što se dugo smatralo svetim gralom veštačke inteligencije.
1. Ka naprednijem rezonovanju i drastičnom smanjenju grešaka Jedna od najvećih kritika trenutnih modela su takozvane „halucinacije“ – trenuci kada AI samouvereno iznosi netačne informacije. GPT-5 je, prema najavama, dizajniran da bude pravi „motor za rezonovanje“ (reasoning engine). To znači da će imati daleko superiorniju sposobnost logičkog zaključivanja, razumevanja složenih uzročno-posledičnih veza i prepoznavanja nijansi u problemima. Očekuje se da bude znatno pouzdaniji u baratanju činjenicama, što bi ga učinilo neprocenjivim alatom za naučna istraživanja, analizu podataka i obrazovanje.
2. Uspon autonomnih AI agenata Ovo je možda i najuzbudljivija najava. GPT-5 neće biti samo pasivni asistent koji čeka komandu. Očekuje se da funkcioniše kao platforma za autonomne „agente“ – AI programe koji mogu samostalno da preuzmu složene, višestepene zadatke.
- Primer: Umesto da od AI tražite da „napiše objavu za društvene mreže“, mogli biste mu dati cilj: „Razvij kompletnu marketinšku kampanju za lansiranje novog proizvoda, uključujući analizu tržišta, predloge za vizualni identitet, sadržaj za blog, plan objava za naredne dve nedelje i nacrt emaila za medije.“ Agent bi zatim samostalno razložio ovaj cilj na pod-zadatke, izvršio ih, pa čak i koristio druge alate (poput pretrage interneta ili generisanja slika) kako bi ispunio zadatak.
3. Prava multimodalnost: Više od teksta i slika Dok je GPT-4 mogao da „vidi“ i analizira slike, GPT-5 teži istinskoj multimodalnosti. To je sposobnost ne samo da razume različite tipove podataka (tekst, slike, zvuk, video), već i da fluidno prevodi i generiše sadržaj između njih.
- Primer: Mogli biste mu pokazati video snimak popravke nekog uređaja i zatražiti da na osnovu njega generiše detaljno tekstualno uputstvo sa ilustracijama. Ili, obrnuto, da na osnovu suvog teksta generiše kratak, animirani video koji objašnjava kompleksan koncept.
4. Korak bliže ka AGI (Veštačkoj opštoj inteligenciji)? Iako rukovodstvo kompanije OpenAI izbegava da direktno proglasi GPT-5 za AGI, mnoge od najavljenih sposobnosti su koraci u tom pravcu. Poboljšano razumevanje konteksta, sposobnost učenja iz malog broja primera i planiranje složenih akcija ukazuju na model koji ima rudimentarno razumevanje sveta, a ne samo statističkih obrazaca u podacima.
Potencijalni uticaj: Kako će GPT-5 promeniti pravila igre?
Ako se ova očekivanja ostvare, uticaj će biti dubok i sveobuhvatan.
- Za programere i inženjere: Mogućnost generisanja čitavih, funkcionalnih delova aplikacija, automatsko pronalaženje i ispravljanje bagova, pa čak i pomoć u dizajniranju kompleksnih softverskih arhitektura.
- Za kreativce i marketare: Automatizacija kreiranja kompletnih kampanja, od ideje do realizacije. Hiper-personalizovani sadržaj na masovnoj skali postaće norma, a generisanje video i audio materijala postaće dostupno svima.
- Za naučnike i istraživače: Analiza ogromnih setova podataka, postavljanje i testiranje hipoteza i ubrzanje naučnih otkrića postaće drastično efikasnije. AI bi mogao da pronađe obrasce u medicinskim ili klimatskim podacima koje ljudi nisu u stanju da primete.
- Za svakodnevni život: Personalni AI asistenti postaće proaktivni partneri. Zamislite asistenta koji ne samo da vas podseća na sastanak, već samostalno pripremi sažetak relevantnih dokumenata, predloži tačke za diskusiju i analizira profil osoba sa kojima se sastajete.
Pitanje bezbednosti i etike: OpenAI-jev najveći izazov
Sa velikom moći dolazi i velika odgovornost. OpenAI je svestan da ovako moćan alat nosi i rizike, od generisanja sofisticiranih dezinformacija do zloupotrebe u svrhe sajber kriminala. Zbog toga je faza „red teaming-a“ i postavljanja etičkih „branika“ ključnija nego ikada pre. Balansiranje između inovacija i bezbednosti biće najveći izazov ne samo za OpenAI, već i za celokupno društvo koje će se adaptirati na novu realnost.
Zaključak: Spremni za sledeće poglavlje
GPT-5 nije samo još jedan softverski apdejt. On predstavlja prekretnicu koja bi mogla da redefiniše granice između ljudske i mašinske inteligencije. Dok svet sa nestrpljenjem gleda ka avgustu 2025, jedno je sigurno: ulazimo u novo, uzbudljivo i nepredvidivo poglavlje tehnološke revolucije. Pitanje više nije da li će veštačka inteligencija promeniti svet, već kako ćemo se kao društvo pripremiti da te promene usmerimo ka pozitivnom i humanom ishodu.
