Finding Frankie je simpatična, ali kratka indie horor igra sa specifičnim nišnim pristupom. Kao i svaki drugi horor s maskotom, igra se oslanja na određenu mehaniku koja je izdvaja — kamere iz starih Five Nights at Freddy’s igara, GrabPack iz Poppy Playtime, dron iz Garten of BanBan, niz oružja inspirisanih književnošću iz My Friendly Neighborhood, itd. Ova mala horor igra nije drugačija, a njena glavna odlika je — kretanje.
Prilično jedinstven koncept za horor s maskotom, iako koristi već utabane staze u kojima misteriozna organizacija vuče konce iz pozadine. Najbolji opis igre je kao razblažena verzija Mirror’s Edge u kombinaciji sa Fall Guys i dozom jezivih elemenata sličnih onima u Poppy Playtime, uz dizajn čudovišta koji odgovara žanru — zastrašujuće, ali marketinški primamljivo.
Ova zbunjujuće nazvana igra prati igrača, nesrećnog učesnika jednog bolesnog i iskrivljenog, privatno finansiranog rijaliti šou programa, gde možete učestvovati samo ako pronađete kasetu u kutiji sa Frankie’s Fruit Flakes pahuljicama. Iako priča možda neće ostaviti poseban utisak, osvežava činjenica da se udaljava od ustaljenih tema o mrtvoj deci i sablasnim entitetima, uvodeći uznemirujuću priču o zloj korporaciji koja bi učinila sve da se spase od bankrota.
Ovo je zaista odličan indie horor koncept koji se izdvaja zahvaljujući drugačijem — ali poznatom — okruženju. Kao neko ko je obožavao emisije poput Wipeout pre nego što su postale monotone, živopisna estetika Finding Frankie je pravo osveženje. To ne znači da je igra savršena, ali o tome kasnije. Igra očigledno crpi inspiraciju iz Fall Guys, sa zaraznim melodijama, jarkim bojama, rotirajućim cilindrima i situacijama zasnovanim na pokretima.
Široka ideja parkour horora s maskotom je intrigantna. Nekima je možda poznato da sam voleo igre poput Mirror’s Edge i čak njegovog nastavka, jer te igre daju osećaj slobode, a kada igra koja bi trebalo da uhvati suštinu pokreta obećava, to je obično dobar znak, zar ne?
I dok sama igra ima pozitivnih strana, ima i dobar deo mana. Pokreti često mogu izgledati kao prepreka umesto pogodnosti. Kontrole deluju nezgrapno, što bi neki mogli opravdati korišćenjem tastature i miša, ali čvrsta shema kontrole je neophodna, a čini se da igra upravo to nedostaje, što je veliko razočaranje kada se cela igra vrti oko kretanja. Cela zamisao Finding Frankie-ja je zapravo parkour u zatvorenom prostoru i bežanje od čudovišta.
Pored kontrola, igra je kratka i oseća se kao da je mnogo toga ostavljeno po strani, dok su preostali elementi nagomilani kroz ekspoziciju umesto suptilnih nagoveštaja o poreklu ovog ludog šou programa. Siguran sam da će se sve to objasniti u budućim projektima tima, ali trenutno, igra deluje kao glorifikovani tehnički demo, a iz njene cene i marketinškog pristupa nije tako zamišljeno.
Na kraju, igra nije ispunila moja očekivanja u pogledu čvrstog pokreta. Umesto toga, dobili smo igru s mnogo potencijala, ali koja posrće i postaje još jedan horor s maskotom koji će se retko pominjati zbog jedne stvari koju je uradila ispravno, ali i pogrešno. Igra koja izgleda kao da je preuzela stranice iz Fall Guys i dodala im horor estetski prizvuk.
Finding Frankie ima ogroman potencijal, ali je mlaka priča i nespretne kontrole sprečavaju da bude zaista fantastična igra. Daleko je od užasne, i mislim da još uvek ima dovoljno dobrih elemenata koji igru čine vrednom igranja. Ceo koncept parkour horora s maskotom ima svoju težinu, i voleo bih da je to izvedeno na bolji način. Možda će tim Finding Frankie doneti nešto kvalitetnije kasnije, ali se iskreno nadam da do tada fanovi neće zaboraviti na Frankieja.