U vreme kada nismo imali na desetine „indie“ igara koje su izlazile svakog dana, morali smo da izvučemo maksimum iz onih koje smo dobili. Tada sam proveo bezbroj sati igrajući Hotline Miami iznova i iznova, jer su njena brza pucačina i fenomenalan „soundtrack“ prosto vukli na još. Tako malo igara je uspelo da uhvati njenu akciju i atmosferu u trinaest godina od izlaska ovog modernog klasika, i kad god neka igra to pokuša, načuljim uši. DeadWire je najnoviji naslov koji pokušava nešto u ovom sjajnom stilu, ali sa prilično velikim zagonetnim obrtom.
U igri DeadWire igrate kao haker po imenu Wire, koji je sebi zadao misiju da eliminiše ološ koji ovaj sajberpank grad naziva svojim domom. Aktivnosti bandi i dilovanje droge ovde su, čini se, uobičajena pojava, pa ima li boljeg trenutka da zgrabite pištolj i počnete da bojite zabačene uličice i narkomanske jazbine njihovom krvlju. Nije to neka posebno složena priča, ali je svakako dovoljan motiv da se počne sa pucanjem.
Čim prvi nivo počne, imaćete spreman pištolj da sredite neprijatelje. DeadWire je „twin stick shooter“, pa se, po tradiciji, krećete jednom palicom, nišanite drugom, a pucate pomoću „shoulder“ tastera. Ako su vam refleksi zaista impresivni i ne smeta vam da često ginete, onda bi ovo moglo biti dovoljno da sredite kriminalce koji vrebaju na 30+ nivoa igre, ali postoji i bolji način da se igra.
Dok većina igara koje sadrže hakovanje ima male mini-igre koje treba završiti kako biste otvorili vrata, DeadWire je mnogo direktniji. Pritiskom na levi „shoulder“ taster usporićete vreme skoro do zaustavljanja i aktivirati mod za hakovanje, koji možete koristiti da povezujete objekte. Na osnovnom nivou, mogli biste ovo iskoristiti da povežete prekidač sa vratima, i kada pucate u prekidač, vrata će se otvoriti. Međutim, postoje mnogo kreativniji načini da se ova moć iskoristi, a eksperimentisanje sa njima nikada ne dosadi.
Možda nema prekidača za vrata, pa umesto toga povežete stražara sa njima. Ako ubijete stražara, vrata će se otvoriti, što je sjajno jer ste svakako hteli da bude mrtav. Automobili su mi bili lični favorit za hakovanje, jer jednom kada ih aktivira prekidač, ubistvo ili eksplozivno bure, jurnuće napred, koseći sve pred sobom.
Ipak, neki nivoi su više krcati neprijateljima nego potencijalnim zamkama za hakovanje, i moraćete da iskoristite svoje moći na nemilosrdno efikasnije načine. Možete čak povezivati i negativce međusobno i stvoriti lanac kriminalnog ološa koji će sav izginuti ako upucate samo jednog od njih. Ovo je bio moj omiljeni metod ubijanja sa distance, jer iako nije upadljiv, prokleto je efikasan.
Neće vam trebati mnogo pređenih nivoa u igri DeadWire da počnete da uviđate njene „puzzle“ elemente, koji zahtevaju da povezujete elemente na određene načine kako biste napredovali. Povezivanje vrata da se otvore u pravom trenutku i korišćenje ograničenog broja stražara da isključite lasere i druge opasnosti, sve je to deo vaše smrtonosne misije i može zahtevati malo navikavanja. Postoji zgodno „retry“ dugme koje možete koristiti ako se „softlockujete“, a ja sam ga svakako dosta koristio.
DeadWire je zabavna i kreativna video igra, ali je takođe i neverovatno teška. Sa ograničenim „healthom“, čak i običan neprijatelj može vas vrlo lako samleti, i to pre nego što počnete da brinete o sporednim ciljevima. Biće potrebno mnogo strpljenja da se prođe kroz skoro sve brutalne nivoe ove surove igre, a za neke će to biti prevelik zalogaj.
Verovatno mi težina igre DeadWire ne bi toliko smetala da su kontrole bolje. Poseban problem je hakovanje, jer kada koristite kontroler, ne postoji lak način za brzo ciljanje objekata. Imate samo ograničeno vreme usporenja da povežete stvari, a pošto ne postoji način da se nišan „prilepi“ za stavke, stalno sam mlatarao okolo i promašivao sićušne prekidače i neprijatelje. Kod ovako surove igre, ne želite da vam se smrti čine nefer, a kada su uzrokovane problemima sa nišanjenjem, apsolutno se tako i čine.
DeadWire je masovno kreativan „twin stick shooter“ koji će apsolutno obrisati pod sa vama prvom prilikom. Efikasno korišćenje veza za rešavanje neprijatelja i opasnosti čini da se osećate kao genije i opasan baja u istoj meri; samo bih voleo da se kontrole ne bore protiv vas na svakom koraku.
