Da li je razlog zašto još nismo pronašli vanzemaljce nigde u svemiru zato što ne mogu zapaliti vatru?
To je ideja koju su izneli naučnici u novom istraživanju, sugerišući da bi život na egzoplanetama sa niskim nivoom kiseonika mogao biti sprečen u generisanju procesa sagorevanja – vitalnog koraka u razvoju ljudske tehnologije.
Jednostavno rečeno, bez vatre, ljudska civilizacija kakvu poznajemo danas verovatno ne bi postojala.
Naravno, vatru nismo „otkrili“ – ona se prirodno javlja – ali dokazi ukazuju da smo prvi put naučili kako je kontrolisati pre 300.000 do 400.000 godina.
Zahvaljujući sposobnosti kontrole vatre, ranim civilizacijama je omogućeno kaljenje i oblikovanje metala, što je rezultiralo bronzanim i kasnije gvozdenim dobom. Tokom hiljadugodišnjih perioda, ovo je dovelo do izuma motora sa unutrašnjim sagorevanjem, označivši revoluciju u našoj istoriji.
Takođe, neki naučnici tvrde da je kuvanje hrane doprinelo razvoju našeg mozga, omogućavajući još veći napredak ljudske evolucije.
Ali zašto se to ne bi moglo dogoditi na drugim planetama?
Laboratorijski eksperimenti su pokazali da atmosfere sa nivoom kiseonika ispod oko 18% ne omogućavaju potpuno sagorevanje. Ovo znači da, čak i ako postoji život na drugim planetama, ukoliko njihove atmosfere ne sadrže dovoljno kiseonika za sagorevanje, verovatno ne bi bili u mogućnosti da razviju naprednu tehnologiju potrebnu da nas pronađu ili komuniciraju s nama.
„Možda imate dovoljno kiseonika u atmosferi egzoplaneta za postojanje složenog višecelijskog života, ali možda nemate dovoljno kiseonika za započinjanje procesa sagorevanja“, izjavio je profesor Amedeo Blabi, jedan od koautora studije.
Ovaj „uski prolaz“ za razvoj naprednih civilizacija mogao bi objasniti zašto još nismo otkrili vanzemaljski život i potencijalno rešiti Fermijev paradoks.
Fermijev paradoks, nazvan po italijansko-američkom fizičaru Enriku Fermiju, izražava nesklad između ogromne verovatnoće postojanja naprednog vanzemaljskog života i činjenice da do sada nismo našli dokaze o njegovom postojanju.
S druge strane, previše kiseonika takođe može biti problem, čineći život podjednako teškim. Prema stručnjacima, idealni nivoi kiseonika su između 18,5% i 21%, ali koncentracija iznad 30% bi mogla izazvati masovne požare koji bi uništili život.
Iako trenutno nekoliko teleskopa proučava egzoplanete i meri nivoe kiseonika u njihovim atmosferama, svemirski teleskop James Webb će početi da prati ove nivoe merenjem promena u infracrvenom svetlu pri sudarima molekula kiseonika (O2).
„Tek smo na početku istraživanja atmosfera zemljolikih planeta. Ovo je uzbuđujuće područje – sada smo na pragu“, rekao je profesor Adam Frank, jedan od koautora istraživanja.