Godina je 2025. i dok polovina svetskih developera već piše kod uz pomoć GitHub Copilot-a, Cursor-a ili Claude Code-a, postoji jedna grupa ljudi koja odbija da prihvati „pomoć“ iz oblaka. Oni tvrde da je pravi kod onaj koji je čovek napisao sam, liniju po liniju, bez da mu AI šapuće „evo ti gotov function, samo copy-paste“.
Zovu ih puristima. Staromodnim. Čak i ludacima.
Ali šta ako su oni u pravu? Šta ako je „čist“ kod bez AI asistencije već sada luksuz koji sebi mogu da priu samo najbogatije kompanije ili najtvrdoglaviji entuzijasti? I šta ako će do 2030. pisanje koda bez AI-a biti isto što i pisanje rukom na pergamentu danas – nešto što rade samo monasi u manastirima i hipsteri sa MacBook-om Air iz 2012?
Ovo nije tekst koji će vas milovati po ušima i reći „AI je super, sve će biti bolje“. Ovo je tekst koji će vam pokazati gorku istinu: AI već sada menja softversku industriju na način koji je nepovratan, a „čist“ kod postaje ili luksuz ili relikvija – i to brže nego što mislite.
Stanje stvari 2025: Koliko nas već koristi AI za kod?
Prema Stack Overflow Developer Survey 2025 (objavljen jul 2025, preko 90.000 ispitanika):
- 84 % developera koristi AI alate za kodiranje (Copilot, Tabnine, Cursor, CodeWhisperer…)
- 62 % kaže da im AI štedi vreme
- ali 46 % ne veruje tačnosti AI izlaza (porast sa 38 % u 2024!)
- 41 % kaže da AI „malo ili nimalo“ utiče na produktivnost (Cerbos studija, septembar 2025)
JetBrains State of Developer Ecosystem 2025 ide korak dalje: 85 % developera redovno koristi AI, a 62 % kaže da bez AI alata „ne bi moglo da isprati rokove“.
U Srbiji? Prema lokalnim istraživanjima (Startit, Netokracija ankete 2025) preko 70 % senior developera u Beogradu, Novom Sadu i Nišu koristi Copilot ili slične alate svakodnevno. Juniori? Gotovo 95 %. Oni koji ne koriste – uglavnom su ili „old school“ seniori ili rade na critical systems (banke, telekom, vlada) gde je AI još uvek zabranjen zbog security rizika.
Prednosti AI-assisted codinga – zašto je tako teško odoliti?
Nećemo lagati – AI je jebeno dobar u nekim stvarima.
- Brzina koja ubija konkurenciju McKinsey studija iz 2025. pokazuje da timovi sa AI alatima isporučuju feature 55 % brže u proseku. GitHub tvrdi da Copilot smanjuje vreme za repetitivne zadatke za 55 %. U realnom svetu – startupi u Srbiji koji koriste AI (npr. za boilerplate kod u React/Node projektima) lansiraju MVP za 3–4 nedelje umesto 3 meseca.
- Manje grešaka u jednostavnim stvarima AI je odličan u pattern matching-u – generiše testove, refaktoriše kod, piše dokumentaciju. U kompanijama poput Nordeus ili Quantox, developeri kažu da im AI štedi 2–3 sata dnevno na „dosadnim“ stvarima.
- Demokratizacija programiranja Juniori i mid-level developeri sa AI-om rade poslove seniora. No-code/low-code + AI = ljudi bez fakulteta prave funkcionalne app-ove. U Srbiji to znači da freelancere na Upwork-u iz Niša ili Kragujevca sada angažuju kompanije iz USA za 30–40 $ / sat – jer sa AI-om rade kao tim od 3 čoveka.
- Kreativnost na steroidima Kada AI napiše boilerplate, ti se fokusiraš na arhitekturu, UX, biznis logiku. To je kao da imaš besplatnog juniora koji nikad ne spava.
Ali evo gorke istine: AI kod je brzi – ali je često smeće koje niko ne razume
I tu dolazimo do srži problema.
Studija METR (jul 2025) na iskusnim open-source developerima pokazala je da AI asistencija smanjuje produktivnost za 19 % kod kompleksnih zadataka. Zašto? Zato što developeri gube vreme proveravajući AI kod, popravljajući suptilne bagove i pokušavajući da razumeju šta je AI zapravo uradio.
Ox Security izveštaj (novembar 2025) je još brutalniji: AI-generisani kod ima sistematski manjak arhitektonske prosudbe – duplikate, loše pattern-e, security rupe i „spaghetti“ strukturu koja kasnije košta 3–5x više za održavanje.
Realan primer iz prakse (anonimni senior dev iz beogradske firme, 2025):
„Uveli smo Copilot timski. Prva 3 meseca – svi oduševljeni, velocity +40 %. Posle 6 meseci – code review traje duplo duže jer niko ne razume šta je AI napisao. Posle godinu dana – refaktoring celog projekta jer je postao neodrživ. Sada ga koristimo samo za testove i dokumentaciju.“
Drugi primer – velika srpska banka (neću imenovati) zabranila je AI kod u produkciji 2025. jer je AI generisao SQL injection vulnerabilitet koji je prošao code review jer „izgledao OK“.
Technical debt od AI koda – tiha bomba koja već otkucava
AI ne razume kontekst. Ne razume biznis logiku. Ne razume zašto si juče napisao funkciju na određeni način. On samo predviđa šta je „najverovatnije“ sledeće.
Rezultat?
- Code duplication na steroidima (AI voli da kopira pattern-e)
- Suptilni bagovi koji se pojave tek u edge case-ovima
- Security rupe – AI još uvek ne zna najbolje practice za OWASP Top 10
- „Black box“ kod – niko ne zna kako radi, pa niko ne sme da ga dira
Prema GitClear analizi (2025) – količina dupliranog koda u repository-ima porasla je za 300 % od uvođenja Copilot-a.
U Srbiji to već osećamo: firme koje su jurile brzina sa AI-om sada plaćaju senior devove da čiste haos koji su napravili juniori sa Copilot-om.
Budućnost: Čist kod kao luksuz ili relikvija?
Do 2030. postoje dva scenarija:
- Luksuz za elitu (najverovatniji scenario) Critical systems (bankarstvo, medicina, avio-industrija, vlada, odbrana) će zabraniti AI-generisani kod ili zahtevati 100 % human review. Kompanije poput NASA, bankarskih core sistema ili nuklearnih centrala već danas imaju „no-AI“ politiku za vitalne delove. „Čist“ kod će biti kao ručno rađeni nameštaj – skup, spor, ali neprocenjiv za stvari gde greška košta živote ili milijarde.
- Relikvija prošlosti (ako se ništa ne promeni) Prosečan softver (web shopovi, mobilne app-ovi, startup MVP-ovi) će biti 90 % AI-generisan. Developeri će postati „AI wrangleri“ – ljudi koji pišu promptove i popravljaju bagove. Juniora više neće učiti da kodiraju – učiče da komuniciraju sa AI-om. Seniori? Oni će biti plaćeni da razumeju šta AI radi – i to će biti nova elita.
Predviđanje Gartnera za 2030: 80 % koda će biti AI-generisano, ali 80 % technical debt-a će dolaziti iz AI koda.
U Srbiji? Ako nastavimo da jurimo „brzo i jeftino“, postajemo fabrika za jeftini AI kod koji niko ne razume. Ako budemo pametni – možemo postati centar za „clean code“ inženjering – specijalisti za critical systems koji rade za svet, a ne za lokalne klijente.
Ko će preživeti eru AI developera?
Oni koji nauče da žive sa AI-om – ali ne dozvole da AI živi umesto njih.
„Čist“ kod bez AI asistencije neće nestati – postaje luksuz koji sebi mogu priuštiti samo oni koji razumeju njegovu vrednost. Kao što danas retko ko piše assembler – ali oni koji ga znaju su plaćeni kao bogovi.
Pitanje za 2025. nije „da li koristiti AI ili ne“ – već „da li ćete dozvoliti da AI koristi vas“.
Celokupan tekst sa svim detaljima, studijama i predviđanjima pročitajte na portalu.
