Automatizacija rada i njen uticaj na društvo (7. deo): https://www.itnetwork.rs/automatizacija-rada-i-njen-uticaj-na-drustvo-7/

Automatizacija i razvoj veštačke inteligencije (AI) sve više utiču na različite sektore ekonomije, donoseći i prednosti i izazove. Dok velike kompanije često koriste automatizaciju kako bi poboljšale produktivnost i smanjile troškove, mala preduzeća i samozaposleni radnici često su u težem položaju. Automatizacija može značajno uticati na njihove poslove i ugrožava njihovu konkurentnost na tržištu, jer ne raspolažu istim resursima kao velike korporacije da ulažu u najnovije tehnologije. U ovom kontekstu, pitanje je koje mere podrške mogu ublažiti njihov položaj i omogućiti im da ostanu konkurentni u uslovima sve brže automatizacije.

Kako automatizacija ugrožava mala preduzeća i samozaposlene

Mala preduzeća i samozaposleni radnici često posluju u sektorima koji zahtevaju ručni rad, kao što su zanatstvo, maloprodaja, ugostiteljstvo i kreativne industrije. U ovim sektorima, automatizacija je u stanju da zameni mnoge rutinske i manuelne zadatke koji su ranije bili neophodni za svakodnevno poslovanje. Na primer, roboti i automatizovani sistemi u proizvodnji mogu povećati produktivnost velikih kompanija, ali istovremeno otežati manjim firmama da zadrže korak sa nižim troškovima proizvodnje.

Pored toga, samozaposleni radnici, kao što su frilenseri i konsultanti, mogu biti ugroženi AI rešenjima koja nude alternativu njihovim uslugama. Programi za kreiranje sadržaja, analiza podataka i automatsko upravljanje marketingom, na primer, mogu smanjiti potrebu za uslugama koje pružaju kreativni profesionalci i marketing stručnjaci. U tom kontekstu, samozaposleni su suočeni sa pitanjem kako da se pozicioniraju i održe svoju vrednost u odnosu na nove, automatizovane alate koji su jeftiniji i brži.

Nedostatak resursa za uvođenje automatizacije

Velike kompanije imaju finansijske kapacitete da investiraju u nove tehnologije i da zaposle stručnjake za njihovu implementaciju. Sa druge strane, mala preduzeća često imaju ograničen budžet i nemaju pristup kapitalu potrebnom za uvođenje složenih AI sistema i robota. Ovo dovodi do situacije u kojoj mala preduzeća zaostaju za velikim kompanijama u produktivnosti i troškovnoj efikasnosti, što može rezultirati gubitkom klijenata i smanjenjem prihoda.

Takođe, samozaposleni radnici se teško mogu nositi sa tehnologijama koje zahtevaju kontinuirano učenje i adaptaciju. Digitalne platforme, kao što su aplikacije za kreiranje sadržaja ili AI alati za analizu, brzo se menjaju, a mnogi samozaposleni nemaju vremena ili resursa za stalno praćenje i učenje novih alata koji im mogu pomoći da ostanu konkurentni.

Mere podrške za mala preduzeća i samozaposlene

Da bi se ublažio uticaj automatizacije na mala preduzeća i samozaposlene radnike, potrebne su mere podrške koje će im omogućiti da ostanu konkurentni u digitalnoj ekonomiji. Neke od ključnih mera koje mogu pomoći uključuju:

1. Finansijska podrška i subvencije: Vlade mogu obezbediti subvencije i kredite za mala preduzeća i samozaposlene radnike kako bi im pomogle da ulažu u neophodne tehnologije. Ovo bi omogućilo malim firmama da unapređuju svoje poslovanje uvođenjem digitalnih alata i automatizacije, što može povećati njihovu efikasnost i konkurentnost.
2. Programi obuke i prekvalifikacije: Obuke i kursevi koji omogućavaju preduzetnicima i samozaposlenima da razviju nove veštine u korišćenju tehnologije i AI mogu biti od velike koristi. Ovi programi mogu biti organizovani u saradnji sa obrazovnim institucijama ili na digitalnim platformama koje nude pristupačne kurseve za savladavanje veština neophodnih u automatizovanom poslovnom okruženju.
3. Podsticanje lokalne ekonomije i kreativnih rešenja: Lokalne zajednice mogu imati koristi od podsticanja malih preduzeća koja se fokusiraju na personalizovane usluge, kreativne proizvode i zanatstvo koje automatizacija ne može lako zameniti. Vlade mogu podržati mala preduzeća kroz promociju lokalnih proizvoda i usluga, podsticanje inovacija u manjim firmama i finansiranje projekata koji kombinuju tradicionalne veštine sa savremenom tehnologijom.
4. Promocija saradnje i mreža podrške: Formiranje mreža za podršku malim preduzećima i samozaposlenima može omogućiti ovim radnicima da razmenjuju znanja i resurse. Ove mreže mogu uključivati zajedničke prostore za rad, programe mentorstva i platforme za umrežavanje gde mala preduzeća mogu sarađivati i zajednički investirati u tehnologiju.
5. Regulativa za zaštitu malih poslova: Vlade mogu razmotriti donošenje propisa koji štite mala preduzeća i samozaposlene radnike od nepravedne konkurencije sa velikim kompanijama koje dominiraju automatizacijom. Na primer, mogu se uvesti porezi na velike kompanije koje masovno koriste automatizaciju, a prikupljena sredstva mogu biti usmerena u fondove za podršku malim preduzećima.

Zaključak

Automatizacija predstavlja veliki izazov za mala preduzeća i samozaposlene radnike koji se bore da ostanu konkurentni u uslovima sve bržeg tehnološkog napretka. Iako velike kompanije lakše uvode nove tehnologije, mala preduzeća i samozaposleni često nemaju resurse i podršku da učine isto. Uz odgovarajuće mere podrške kao što su finansijska pomoć, programi obuke i regulativa koja štiti male poslove, moguće je obezbediti da automatizacija ne ugrozi male biznise i da se njihov uticaj na ekonomiju očuva. Ove mere mogu stvoriti pravedniji i inkluzivniji ekonomski sistem u kojem automatizacija služi kao alat za rast, a ne pretnja za opstanak manjih poslovnih subjekata.

Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator