Automatizacija rada i njen uticaj na društvo (6. deo): https://www.itnetwork.rs/automatizacija-rada-i-njen-uticaj-na-drustvo-6/

Sa sve većim uticajem automatizacije i veštačke inteligencije (AI) na radno okruženje, sve više radnih mesta i zadataka prelazi u ruke mašina, što ostavlja važna pitanja o budućnosti radne snage i njihove ekonomske sigurnosti. Dok automatizacija donosi povećanu produktivnost i efikasnost, ona takođe stvara izazove za zaposlenost, jer mnogi rutinski poslovi nestaju ili postaju sve manje potrebni. Samim tim, pojavljuju se novi ekonomski modeli koji imaju za cilj da obezbede ekonomsku stabilnost i socijalnu sigurnost u automatizovanim društvima. Jedan od najpopularnijih i najdiskutovanijih modela je univerzalni osnovni dohodak (UBI), ali se razmatraju i drugi sistemi socijalne pomoći kako bi se odgovorilo na izazove koje donosi automatizacija.

Univerzalni osnovni dohodak (UBI)

Univerzalni osnovni dohodak je ekonomski model koji podrazumeva da svaki pojedinac u društvu dobija redovan iznos novca od države, bez obzira na njegov status zaposlenja ili prihode. Osnovni cilj UBI-a je da svakom građaninu obezbedi osnovna sredstva za život, što omogućava veću ekonomsku sigurnost u uslovima automatizacije. Sa sve većim brojem ljudi koji gube posao zbog tehnoloških promena, UBI bi mogao pružiti finansijsku podršku koja smanjuje nesigurnost i pomaže u održavanju standarda života.

Primeri eksperimenata sa UBI-om već postoje. Finska je sprovela pilot projekat u kome su nezaposlenim građanima isplaćivana fiksna sredstva, a rezultati su pokazali da je ovaj program doprineo poboljšanju mentalnog zdravlja i zadovoljstva učesnika, dok nije značajno uticao na nivo zaposlenosti. U drugim zemljama, kao što su Kanada i SAD, takođe se razmatraju slični programi, a rezultati ukazuju na to da UBI može pomoći u ublažavanju socijalne nejednakosti i smanjenju siromaštva.

Sistemi socijalne pomoći i finansijske podrške za prekvalifikaciju

Pored UBI-a, drugi modeli socijalne podrške uključuju finansijsku pomoć za prekvalifikaciju radnika i podsticaje za kontinuirano obrazovanje. U društvu koje je sve više automatizovano, potrebne su nove veštine i znanja, a radnici moraju biti spremni da se prilagode tim promenama. Vlade mogu pružiti subvencije za programe obuke i prekvalifikacije, omogućavajući radnicima da steknu znanja koja su potrebna za nove, tehnološki orijentisane poslove. Na taj način, automatizacija ne mora značiti kraj za određene radnike, već mogućnost za novi početak u drugačijim profesionalnim oblastima.

Sistemi socijalne pomoći mogu se osmisliti tako da obezbede redovnu podršku radnicima koji privremeno ostanu bez posla zbog tehnoloških promena. Ovi programi bi mogli obuhvatiti i posebne beneficije za zaposlene u industrijama koje su posebno podložne automatizaciji, kao što su proizvodnja, transport i uslužni sektor. Takva podrška pomaže u smanjenju socijalnih posledica koje automatizacija može izazvati, održavajući stabilnost za ugrožene slojeve stanovništva.

Skraćeno radno vreme i podela radnih zadataka

Jedan od načina za prilagođavanje društvu u kojem sve više zadataka obavljaju mašine je uvođenje skraćenog radnog vremena, gde radnici rade manje sati bez smanjenja plata. Na taj način, zaposleni mogu zadržati svoja radna mesta, a automatizacija omogućava povećanje produktivnosti koje nadoknađuje troškove za poslodavce. Skraćeno radno vreme može poboljšati kvalitet života, smanjiti stres i omogućiti radnicima da imaju više vremena za porodicu, obrazovanje ili druge aktivnosti.

Takođe, postoji mogućnost podele radnih zadataka, gde više radnika deli jedno radno mesto, što može omogućiti zaposlenost većem broju ljudi. Ovi modeli mogu biti prilagođeni potrebama specifičnih industrija i tržišta rada, smanjujući rizik od masovne nezaposlenosti i održavajući socijalnu ravnotežu.

Porezi na automatizaciju i robote

Neki ekonomisti predlažu uvođenje poreza na automatizaciju ili na upotrebu robota u radnim procesima. Ovaj porez bi mogao da bude izvor prihoda koji se može iskoristiti za finansiranje socijalne podrške ili programa za prekvalifikaciju. Na taj način, kompanije koje najviše profitiraju od automatizacije mogu pomoći u finansiranju rešenja za radnike koji su najviše ugroženi ovim promenama. Ovaj pristup ima za cilj da se ekonomski efekti automatizacije ravnomerno raspodele i da se minimiziraju socijalne posledice tehnološkog napretka.

Zaključak

Automatizacija i AI nezaustavljivo menjaju društvo i način na koji radimo, ali je od suštinske važnosti osigurati da niko ne bude ostavljen po strani zbog tehnološkog napretka. Ekonomski modeli kao što su univerzalni osnovni dohodak, sistemi socijalne pomoći za prekvalifikaciju, skraćeno radno vreme i porezi na automatizaciju predstavljaju moguća rešenja za podršku radnicima u automatizovanim društvima. Kada se ovi modeli pravilno primene, oni mogu obezbediti stabilnost, sigurnost i pravednost u društvu koje se menja, omogućavajući da automatizacija bude na dobrobit čovečanstva i svih ljudi, a ne samo u interesu profita i tehnološkog napretka.

Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator