Neo Harbor Rescue Squad je jednostavna igra koja kombinuje elemente vizuelne novele i arkadnog gejmpleja, ali s mešovitim rezultatima. Iako traje relativno kratko (oko 4-6 sati), igra u nekim trenucima deluje zamorno, a njeni gejmplej mehanizmi ubrzo postaju jednolični i repetitivni, uprkos raznovrsnim minigramama koje se pojavljuju.
Narativ igre je prilično jednostavan i vodi vas u izmišljeni grad gde počinjete kao početnik u timu hitne medicinske pomoći. Prvi dan na poslu suočavate se s neprekidnim nizom različitih pacijenata. Uz vas je kapetan tima, koji vas uvodi u posao, dok prolazite kroz 15 različitih misija, označenih kao hitni slučajevi.
Oko minigri (o kojima ćemo kasnije detaljnije govoriti) postoji priča koja se fokusira na Neo Harbor Rescue ekipu, koja je u sukobu sa samouverenim vatrogasnim timom. Dva tima se međusobno ne podnose, što neizbežno izaziva tenzije.
Slučajevi se uglavnom preklapaju, a mnogi uključuju požare u različitim zgradama kako bi opravdali prisustvo vatrogasaca zajedno s medicinskom ekipom. Likovi su šareni, ali prilično arhetipski. Nemojte očekivati moralno složene likove – vatrogasci su negativci, dok je Harbor ekipa pozitivna strana.
Priča se razvija solidno, sa snažnom porukom o važnosti empatije i ljubaznosti u ophođenju s javnošću. Tu su i različiti dijaloški izbori koji stvaraju iluziju grananja priče, ali na kraju vas sve vodi ka istom ishodu.
Recimo, recenzija rada na sredini igre nije toliko značajna koliko priča implicira. Bez obzira na ishod, narativ se odvija na isti način.
Što se tiče gejmpleja, glavnu mehaniku čine minigre. Međutim, ovo nije Mario Party – igre su vrlo jednostavne, s malo kreativnosti i varijacija. Većinu vremena ćete pritiskati dugmiće, sinhronizovati poteze ili vrteti analogni štap.
Svaka hitna situacija vodi vas na različite lokacije, pri čemu su kasnije misije znatno duže i frenetičnije. Pacijenti leže na terenu i čekaju da ih zbrinete, što pokreće minigre. U „scenskom“ prikazu možete prelaziti između ekrana, pri čemu su neki delovi blokirani zaključanim vratima ili prozorima koji zahtevaju razbijanje kako biste pristupili pacijentima.
Generalno, na svakoj lokaciji ima između 2 i 7 pacijenata, a vreme za njihovo zbrinjavanje je ograničeno jer im se HP smanjuje kako vreme prolazi. Da biste smanjili haos, možete koristiti štitove koji privremeno štite pacijente od štete, dodajući element strategije. Međutim, strategija je u ovoj igri ograničena, a izazovi uglavnom zavise od toga koje minigre dobijete.
S obzirom na to da su minigre centralni deo igre, njihova jednostavnost i nedostatak instrukcija postaju frustrirajući. Na primer, prilikom uklanjanja stakla iz posekotina morate pažljivo postaviti staklo u posudu, ali svaka greška rezultira neuspehom. Slično, korišćenje mirisnih soli zahteva precizno pomeranje ruke, što može biti iritantno.
Problemi s hitboksovima često ometaju igru. Na primer, greške u pritiskanju dugmića strogo se kažnjavaju, dok druge mehanike, poput ubrizgavanja igala, imaju mnogo širi prostor za greške.
Animacije su simpatične, a likovi imaju jedinstvene osobine, ali zvučni efekti i muzika su osrednji. Postoji i iritantni zvuk „odskakanja“ koji se koristi tokom dijaloga, što postaje primetno i ometa tokom igranja.
S druge strane, scene i pozadine su maštovito osmišljene, s raznovrsnim lokacijama i izometrijskim prikazom koji dodaje vizuelni šarm. Međutim, svi NPC likovi počinju da liče jedni na druge, s istim modelima koji se često ponavljaju.
Na kraju, Neo Harbor Rescue Squad pati od nedostatka balansa između svojih elemenata vizuelne novele i osnovnog gejmpleja. Iako je koncept obećavajući, igra brzo gubi draž zbog repetitivnosti i jednostavnosti minigara. Igra bi mogla imati veći potencijal kao kooperativni naslov s mehanikama nalik Overcooked-u, ali u trenutnom obliku deluje kao produžena mobilna igra bez reklama. Nažalost, najhitniji slučaj koji treba rešiti ovde je sam Neo Harbor Rescue Squad.
