Završetak osnovne igre Assassin’s Creed Shadows ostavio je pomalo nedorečen utisak. Nije bilo velikog klimaksa, niti dramatičnog razrešenja. Naoe je otkrila da joj je majka živa, dok je Yasukeova borba protiv Templara ostala na pola puta. Iako to nije umanjilo kvalitet gejmpleja koji je trajao više od 60 sati, osećaj konačnosti koji su imali prethodni naslovi jednostavno je izostao. Upravo tu uskače Claws of Awaji, DLC koji pokušava da zatvori otvorene narativne linije. Iako priča nije ni približno snažna kao u osnovnoj igri, osećaj stalne pretnje od neprijatelja daje dodatnu dozu uzbuđenja.
U vakuumu moći, pojavljuje se nova pretnja. Kao da ste odsekli glavu hidri, ćerka jednog od ubijenih Templara preuzima kontrolu nad ostrvom Awaji. Time stvara atmosferu nesigurnosti u zemlji koju Naoe i Yasuke ne poznaju. Dok se krećete ostrvom, situacije se brzo mogu pretvoriti u zastrašujuće zasede. Lovci su sledbenici trojice Templarovih poručnika – Spymaster, Shinobi i Samurai – i ne prezaju ni od čega da vas eliminišu. Budite na oprezu, jer opasnost vreba iza svakog ugla.
Njihov uticaj se širi celim ostrvom. Samurai šalje ratnike u otvorene, brutalne borbe; Shinobi koristi zamke i napade iz senke; dok Spymaster igra na kartu paranoje – ne možete verovati nikome koga sretnete. Ovakav osećaj neizvesnosti nije bio prisutan u osnovnoj igri. Tamo ste imali tenziju dok ste čistili zamkove i izbegavali da budete primećeni, ali ste uvek imali kontrolu. U Claws of Awaji, ta kontrola nestaje – nikada niste sigurni ko je neprijatelj, a ko saveznik.
Borbe u ovom dodatku ne nude uvodne okršaje ili lagano zagrevanje. Već na početku, igra testira sve vaše veštine. Jedan od prvih boss fajtova uključuje borbu protiv ogromnog samuraja, gde je jedina taktika konstantno izbegavanje i povremeni udarci. Više od deset minuta borbe, samo da biste mu skinuli deo oklopa – i na kraju ipak padnete. To je brutalni podsetnik da najteži okršaji u Shadows zahtevaju punu koncentraciju i korišćenje svih dostupnih sposobnosti. Samo što sada, za razliku od osnovne igre, to radite od samog početka.
Sam izgled ostrva Awaji nije drastično drugačiji. Postoje zanimljivi pejzaži i orijentiri, ali vizuelno podseća na već viđene regione. I to nije nužno loše – Shadows je bio vizuelno spektakularan, pa je uživanje u ambijentu i dalje prisutno. Sporedne misije su tu, ali ne donose ništa novo. Prava uzbuđenja dolaze iz intenziteta neprijatelja – osećaj težine je pojačan na najbolji mogući način. Sve one sate provedene u usavršavanju borbenih veština sada dolaze na test. Postoje i neke nove sposobnosti, ali nijedna ne menja drastično dinamiku borbi.
Naoe dobija bo staff kao novo oružje. Dodatak je više nego koristan, posebno kada se borite protiv većih grupa neprijatelja. U borbi jedan na jedan, štap se pokazuje kao solidan alat, iako nije zamenio katanu ili kusarigamu. Ipak, doprinosi fluidnosti borbe i dodaje novu dimenziju već poznatom sistemu. Borba je uvek bila uzbudljiva, a u Claws of Awaji to dolazi još više do izražaja. Svaki sukob je prilika da se pokaže veština, a Naoe je u centru svega.
DLC se gotovo u potpunosti fokusira na Naoe. Dok je osnovna igra imala ključne momente i za Yasukea, ovde je jasno da je Naoe glavna zvezda. Iako su oba lika zanimljiva, ona je očigledno favorit – što ima smisla, jer je klasičan Assassin arhetip. Ipak, bilo bi lepo da je Yasuke dobio više prostora u narativu. Sama priča nije najjača strana dodatka – susret sa Naoeinom majkom je važan, ali ne donosi emocionalni udar koji se očekivao.
Veliki deo Claws of Awaji deluje kao da je mogao biti deo osnovne igre. Ipak, osećaj da ste stalno na meti neprijatelja menja način na koji se borite, krećete i planirate. Bo staff je sjajan dodatak arsenalu, a Awaji, iako poznat, ostaje prelep. Yasuke je ponovo u drugom planu, ali povratak u svet Shadowsa i borba protiv Templara je i dalje vredna svakog trenutka.
