Zero Sievert od studija Modern Wolf je pikselizovana top-down igra preživljavanja, gde mali, pasuljasti likovi pokušavaju da prikupe što više mogu u zračenjem pogođenim divljinama i izađu pre nego što ih nešto uhvati. Ako imate sreće, možete pronaći gomilu smeća za prodaju i unaprediti veštine preživljavanja za sledeću avanturu. Moj mali lik nije imao sreće prvih nekoliko dana, jer su ga neprestano ometali iznenadni plamenovi i nekoliko gladnih, veoma agresivnih zečeva. Zero Sievert nije igra koja će vam olakšati život u nuklearnim pustinjama, i to je upravo ono što me je navelo da ne mogu da je ispustim iz ruku.
Radnja igre prati grupu lovaca na ostatke u pejzažu uništenom nuklearnom katastrofom. U ovom svetu nije ostalo mnogo osim ruševina i smrti – što čini svaku vrednu stvar koju uspete da pronađete još unosnijom. „Vrednosti“ u Zero Sievert-u podrazumevaju stvari poput guma, posuđa i konzervirane hrane sumnjivog porekla, ali čak i najbezvredniji predmet ima svoju cenu.
Priča igre daje uvid u živote preživelih i u to koliko nisko ljudi mogu pasti kada ih okolnosti nateraju na to. Ova narativna pozadina dolazi u fragmentima kroz razgovore sa likovima u bazi i zadatke koje prihvatate. Iako je priča više tu kao pozadina za vaša istraživanja, Modern Wolf zaslužuje priznanje za uspešno kombinovanje tmurne apokaliptične atmosfere sa dozom apsurdnog humora.
Ako ste igrali bilo koju igru preživljavanja ili „extraction shooter“ u poslednjih nekoliko godina, već znate kako Zero Sievert funkcioniše kada napustite bazu. Putujete do određene lokacije, izbegavate prepreke i neprijatelje, sakupljate što više resursa možete i vraćate se pre nego što vas nešto opasno zatekne. Određene akcije tokom vremena povećavaju poene za veštine, poput bržeg pljačkanja ili nošenja više stvari, a zadaci koje prihvatate podstiču vas da istražujete i izvršavate specifične ciljeve, poput eliminisanja određenog broja neprijatelja.
Zadaci daju strukturu i motivaciju za istraživanje i eksperimentisanje, ali veštine su prilično osnovne. Mogućnosti poput bržeg lečenja ili povećanja kapaciteta inventara ne donose mnogo uzbuđenja kada ih otključate. Naprednije veštine, poput farmaceuta koji može praviti injekcije ili kuvara koji povećava efekte hrane, su zanimljive, ali nažalost ih nema mnogo.
Zero Sievert ne donosi mnogo inovacija u žanr, ali to nije problem. Igra poseduje opuštenu atmosferu koja vas podstiče na kratke sesije igranja, delom zahvaljujući jednostavnom početku – i činjenici da lako možete umreti. Svaka sesija pruža uzbuđenje, bez obzira na to koliko puta ste pokušali i neuspešno se vratili na početak. Karte igre su savršene veličine, dovoljno velike za istraživanje bez preplavljivanja, sa dovoljno tajni i prepreka da se istraživanje svakog ugla isplati. Iako je igra ponekad škrta s poenima za iskustvo, uvek imate osećaj napretka – makar to bilo samo u učenju šta ne treba raditi sledeći put (na primer, „nemojte hodati po narandžastim tačkama jer to nije simpatičan insekt, već smrtonosna vatra“).
Proceduralna generacija može biti problematična u igrama poput Zero Sievert, ali Modern Wolf je uspešno koristi za svoje mape. U uvodnoj šumi, na primer, u jednom trenutku možete naići na kamp bandita u blizini, što vas tera da istražujete u drugom pravcu kako biste izbegli opasan sukob. U drugom pokušaju možete pronaći napuštenu garažu punu plenova – dovoljno da se vratite bez daljeg istraživanja – ali i par agresivnih pasa. Fraza „još samo jedan pokušaj“ savršeno opisuje zaraznost igre, jer Zero Sievert uspeva da balansira rizike, nagrade i prilike na način koji lako navodi na duže igranje nego što ste planirali.
Neistraživanje može značiti manje nagrada, ali na početku je to validna taktika. Zero Sievert je brutalna igra, a neprijatelji deluju pomalo preteško čak i na standardnim nivoima težine. Kursor za nišanjenje deluje pomalo neprecizno, a sa dodatkom trzaja oružja, pogađanje više hitaca uzastopno može biti izazov. Neprijatelji nemaju tih problema i prate vas s neverovatnom preciznošću. Obično bi ovako brza eliminacija od strane neprijatelja bila frustrirajuća, ali Zero Sievert omogućava brz povratak na teren, tako da gubitak plena nije više od manje smetnje. Izgubili ste plen? Nema problema – samo se vratite i pokušajte ponovo.
Jedina stvar koja može zasmetati jeste to što ste zaključani na postavke koje odaberete na početku. Opcije za podešavanje težine su vidljive u meniju, ali ih ne možete menjati tokom igre ili iz glavnog menija. To je u redu ako ste tek počeli, ali ako ste proveli dosta vremena u jednoj partiji i poželite promenu, morate započeti novu igru.
Ipak, Zero Sievert nudi mnoštvo alata da vam pomogne u suočavanju s izazovima, čak i ako vam treba tridesetak neuspešnih pokušaja da dođete do potrebnih materijala. Prilagođavanje oružja je izuzetno detaljno, podsećajući na Call of Duty više nego što biste očekivali od igre koja na prvi pogled deluje kao Vampire Survivors. Možete prilagoditi nišane, dodatke, specijalne prigušivače i okvire, ili izgraditi oružje koje odgovara stealth stilu – ili oboje, jer Zero Sievert omogućava više slotova za oružje.
Iako igra koristi poznate žanrovske odrednice poput roguelike i „extraction shooter“, sve što radi – radi kako treba. Nagrađuje vas dovoljno da se trud isplati, podstiče vas na istraživanje i eksperimentisanje, i daje vam alate za stvaranje fantastično prilagođenih oružja i suočavanje s još većim izazovima. Sve je poznato, ali kada je igra ovako zabavna, inovacije nisu toliko bitne.