Postoje igre koje vam odmah daju do znanja šta su i šta hoće. Eko and the Bewitched Lands je jedna od njih. Čim pokrenete igru, vizuelni stil, kamera i ritam borbe šalju jasnu poruku: ovo je nešto između Legend of Zelda i Hades, začinjeno roguelike mehanikom i elementarnom magijom. Na papiru – idealna kombinacija. U praksi – malo komplikovanija priča.
Igra je izašla 7. aprila 2026. ekskluzivno za Nintendo Switch, po ceni od 12,99 dolara. Developer je Twin Studios, a publisher je dobro poznati RedDeer.Games koji je specijalizovan upravo za ovakve indie naslove na Nintendo platformama. Na Steamu igra postoji nešto duže i ima solidnu bazu igrača koji su je pratili još od demo faze.
Priča: Princeza, tamna kraljica i jedan odvažni heroj
Ako tražite duboku narativnu avanturu sa razrađenim likovima i neočekivanim preokretima – Eko and the Bewitched Lands nije ta igra. Ali to ne znači da priča ne postoji.
Igrač preuzima ulogu avanturiste Eka, čija princeza – i što je važno, i njegov najbolji prijatelj – biva oteta od strane Tamne kraljice (Dark Queen) koja je bacila prokletstvo na čitavo kraljevstvo. Zadatak je jasan: probijakaj se kroz nasumično generisane zemje prokletih oblasti, savladaj neprijatelje, reši zagonetke i dođi do Tamne kraljičine tvrđave.
Nema dugih cutscena, nema razgranate priče sa više završetaka – ovo je klasična „spasi princezu“ premisa, i igra to ni ne pokušava da sakrije. U žanru roguelika to nije nužno mana, jer priča ovde služi kao motivacija za igru, a ne kao njen centar. Problem nastaje kada ni gameplay sam po sebi ne uspeva u potpunosti da popuni tu prazninu.
Kako se igra: Zelda susreće Hades u izometrijskom svetu
Osnovna struktura igre biće odmah prepoznatljiva svakome ko je igrao moderan roguelike: krećete se između prostorija koje su nasumično generisane, u svakoj se nešto dešava – borba, zagonetka ili nagrada – i postepeno gradite svog lika dok god preživljavate. Kada umrete, počinjete iznova, ali zadržavate određeno iskustvo i napredak.
Ono što Eko and the Bewitched Lands pokušava da uradi drugačije jeste balans između akcije i istraživanja. Uz standardne borbe u sobama, nailazite i na:
-
Prokleto blago (cursed chests) – škrinje koje, ako ih otvorite, prizivaju talase neprijatelja, ali nagrađuju hrabrost vrednim predmetima
-
Zamke i prepreke u okruženju – platformske i prostorne prepreke koje zahtevaju promišljanje, ne samo reflekse
-
Zagonetke – relativno jednostavne, ali dobrodošle kao predah od borbe
-
Elementarne nadogradnje – vatra, voda, grom i sena, koje se mogu kombinovati za različite borbene stilove
-
Starodrevne relikvije – predmeti koje pronalazite tokom runa, koji mogu biti i nagrađujući i opasni
Borba je izometrijaska sa souls-lite elementima – precizno izbegavanje (dodge) u pravom trenutku nagrađuje igrača, a agresivan pristup bez taktike brzo završava run.
Inspiracije su jasno vidljive: Link’s Awakening i The Binding of Isaac u strukturi, Hades u sistemu nadogradnji i tempu napredovanja, Tunic u atmosferi otkrivanja. Ovo nije igra koja se stidi svojih uzora – naprotiv, otvoreono ih priziva.
Gde igra blista
Kada sve funkcioniše zajedno, Eko and the Bewitched Lands nudi prijatan i relativno opušten roguelike doživljaj. Nekoliko stvari zaslužuju pohvalu:
Raznovrsnost opreme i sposobnosti. Svaka runa može da se razvija u drugačijem smeru zahvaljujući kombinacijama oružja, artefakata i elementarnih perkova. Moguće je praviti build koji se oslanja na vatru i agresiju, ali i pasivniji, defanzivniji pristup zasnovan na refleksima i seni.
Tempo igre. Ovo nije igra koja će vas kazniti svakim korakom. Za igrače koji su umorni od izuzetno zahtevnih roguelika – kao što su Hades ili Dead Cells na višim nivoima težine – Eko nudi nešto pristupačnije i manje frustrirajuće. Zagonetke i prepreke u okruženju pomažu da se smanji pritisak borbe i uvedu kratke pauze ritma.
Vizuelni stil. Šarmantna pikselizovana grafika sa izometrijskom kamerom funkcioniše solidno, pogotovo na Nintendo Switch ekranu. Nije revolucionarno, ali je čisto i pregledno.
Gde igra posrće
I tu dolazimo do onog „ali“ koje se pojavljuje u gotovo svakoj recenziji ove igre.
Nedostatak jasnog identiteta. Eko and the Bewitched Lands radi mnogo toga dovoljno dobro, ali nijedno od tih stvari ne radi izuzetno dobro. Borba je prihvatljiva, ali nije posebno rafinirana. Zagonetke su prisutne, ali nisu posebno duboke. Priča postoji, ali ne angažuje. Sistem nadogradnji ima potencijal, ali ne isporučuje ono „klik“ osećanje kada sve počne da se slaže.
Najbliži opis je da igra liči na zbir dobrih ideja koji nije u potpunosti integrisan u koherentnu celinu. Kada igrate igre poput Sparklite, Moonlightera ili The Swords of Ditto: Mormo’s Curse – naslova sa kojima se Eko prirodno poredi – jasno se oseća da svaka od tih igara ima nešto posebno, neki „hook“ zbog koga ih pamtite. Eko tog elementa nema u dovoljnoj meri.
Odsustvo narative kao sidra. U igrama poput Hadesa, priča je bila ono što je igrača vraćalo iznova i iznova – svaka smrt je donosila novi dijalog, novi detalj o likovima i svetu. Eko nema tu vertikalu. Kada umrete i počnete iznova, ne osećate da ste napredovali u razumevanju sveta – samo ste počeli novu rundu.
Nivo težine. Igra je generalno blaža od žanrovskih standarda, što nekim igračima odgovara, ali dugogodišnjim ljubiteljima roguelika može delovati kao da nešto nedostaje – onaj adrenalinski pritisak koji čini svaku uspešnu rundu posebno nagrađujućom.
Za koga je ova igra?
Eko and the Bewitched Lands je igra koja ima svoju publiku – i ta publika je sasvim specifična.
Ako ste novi u žanru roguelika i tražite nešto prijatno, pristupačno i bez prevelike frustracije – ovo je solidan izbor za upoznavanje sa žanrom. Igra ne kažnjava preoštro, vizuelno je privlačna i nudi dovoljno raznovrsnosti da zadrži pažnju tokom nekoliko sati.
Ako imate decu ili igrate sa mlađom publikom – ESRB ocena E (za sve uzraste) govori sama za sebe. Ovo je jedan od retkih roguelika koji je zaista pogodan za mlađe igrače zahvaljujući umerenom nivou težine i odsustvu nasilja.
Ako ste iskusan roguelike igrač koji traži sledeći Hades ili Dead Cells – ovo verovatno nije ono što tražite. Igra nema dubinu ni brusiranu mehaniku kakvu ti naslovi nude.
Za Nintendo Switch igrače koji traže nešto novo u eShop ponudi po pristupačnoj ceni od 12,99 dolara – igra je vredna razmatranja, posebno ako ste umorni od izuzetno zahtevnih naslova i tražite opušteniji gaming doživljaj.
Ocena i zaključna misao
Eko and the Bewitched Lands je pristojna igra. Ne loša – pristojna. A to je, u današnjem prepunom indie tržištu, i dalje dobar rezultat, ali ne i dovoljan da bi igra postala must-play naslov.
Twin Studios su napravili solidan debi koji pokazuje razumevanje žanra i ljubav prema uzorima. RedDeer.Games je kao publisher odradio posao – igra je polirana dovoljno za Switch izdanje i dostupna je po fer ceni.
Ono što igra zaista treba – i što bi je podiglo na viši nivo – jeste jedna stvar koja se ne može lako dodati naknadnim ažuriranjem: duša. Onaj jedan element zbog koga biste, posle završene runde, odmah pokrenuli sledeću. Za sada, Eko and the Bewitched Lands ostaje igra koja se rado igra, ali se ne pamti dugo.
