Bitcoin nastavlјa da trguje blizu njegovog najvišeg nivoa dosegnutog ovog meseca. Nјegova cena je sada oko 36.000 američkih dolara – što je za oko 77% više tokom prošlog meseca i 305% tokom prošle godine.
Prvi put pokrenut 2009. godine kao digitalna valuta, Bitcoin se jedno vreme koristio kao digitalni novac na rubu ekonomije.
Od tada je postao glavna kriptovaluta. Danas se koristi gotovo isklјučivo kao neka vrsta „digitalnog zlata“. To će reći, oskudna digitalna imovina.
Kao odgovor na rizik od ekonomskog kolapsa zbog COVID-a, vlade širom sveta preplavile su globalna tržišta novcem koji su stvorile centralne banke, kako bi povećale potrošnju i pomogle u spašavanju ekonomije.
Ali povećanje ponude novca narušava njegovu vrednost i navodi lјude da traže imovinu otpornu na inflaciju. U ovoj klimi, Bitcoin je postao zaštita od nadiruće inflacije i lošeg prinosa na druge vrste imovine.
Šta je Bitcoin?
Bitcoin, najveća kripto valuta na svetu prema tržišnoj kapitalizaciji, trenutno ima cirkulišućih 18.590.300 Bitcoin-a i maksimalno će ih biti 21.000.000.
Ovo ograničenje je čvrsto kodirano u BTC protokolu i ne može da se promeni. Stvara veštačku oskudicu, koja osigurava da digitalni novac vremenom povećava vrednost.
Dok državne valute poput australijskog dolara mogu da povećaju njihovu ponudu po volјi od strane centralnih banaka, Bitcoin ima fiksnu ponudu koja ne može da bude naduvana političkim odlukama.
Sa Bitcoin-om se pretežno trguje na internet berzama kripto valuta, ali takođe može da se šalje, prima i čuva u „digitalnim novčanicima“ na određenim hardverskim ili pametnim aplikacijama.
Ali možda najprelomniji aspekt BTC mreže je taj što se oslanja na rad kriptografa i računarskih naučnika kako bi postojao kao digitalna valuta zasnovana na blockchain-u.
Javni blockchain je „nepromenlјiva“, baza podataka, što znači da zapisnik istorije transakcija ne može da se promeni.
Funkcionalna i decentralizovana digitalna valuta
Bitcoin je „decentralizovan“. Drugim rečima, funkcioniše preko raspršene peer-to-peer mreže, umesto preko centralne vlasti kao što je centralna banka.
I to čini kroz učešće Bitcoin „rudara“. To je svako ko odluči da pokrene softver za potvrdu Bitcoin transakcija na blockchain-u. Tipično, ovi lјudi su aktivno angažovani sa kriptovalutom.
Oni bivaju nagrađeni sa Bitcoin-ima, više od kojih se stvaraju svakih deset minuta. Ali nagrada koja se isplaćuje rudarima prepolovlјava se svake četiri godine.
Ovo postepeno smanjenje je u mrežu kodirao tvorac Satoshi Nakamoto, koji ga je dizajnirao na ovaj način da oponaša proces vađenja stvarnog zlata – u početku je lakši, ali vremenom sve teži.
Iako je nekoliko osoba položilo pravo na to, pravi identitet tvorca Bitcoin-a Satoshi Nakamoto (pseudonim) nikada nije potvrđen. Nјegov poslednji pisani post na forumu Bitcointalk.org bio je 12. decembra 2010.
Rudari Bitocoin-a danas zarađuju 6,25 Bitcoin-a za svaki iskopani blok, u poređenju sa 50 Bitcoin-a u ranim godinama. Ovo stvara podsticaj za rano uklјučivanje, jer se oskudica povećava sa vremenom.
Zbog ovoga se očekuje rast cena kako bi se zadovolјila potražnja. Ali budući da se oskudica u budućnosti zna unapred (predvidlјivo u četvorogodišnjim intervalima), događaji prepolovlјavanja već imaju cenu.
Stoga, masovni skokovi i padovi cena obično odražavaju promenlјive uslove tražnje, poput rastućeg broja novih institucionalnih investitora. Sve više javnih preduzeća sada ulaže u Bitcoin-e.
Zašto je Bitcoin bitan?
Postoji nekoliko mogućih objašnjenja zašto toliko lјudi sada Bitcoin smatraju značajnim.
- On je „sigurno“ sredstvo
Suočeni sa globalnom neizvesnošću, kupovina BTC-a je način da lјudi diverzifikuju njihovu imovinu. Nјegova tržišna vrednost može da se uporedi sa drugom vrednom imovinom koja blista u nevolјama: zlatom.
Usred previranja globalne pandemije, nekonvencionalne primopredaje američkog predsednika i pomeranja geopolitičke moći iz celog sveta, moguće je da više lјudi zlato i Bitcoine doživlјavaju kao bolјu alternativu dolarima.
- Povezuje se sa ideologijama orijentisanim na privatnost
Bitcoin (i kripto valute uopšte) nije politički i ideološki neutralna. Rođena je iz internet ere, one koja je bila napaćena ozbilјnim brigama za privatnost.
Intelektualno i ideološko poreklo Bitcoin-a je u pokretu „cypherpunk“ devedesetih i ranih 2000-ih.
Evidencija internet foruma pokazuje da se ona zagovarala kao anonimna digitalna valuta koja je omogućavala lјudima interakciju na mreži bez praćenja od strane vlada ili korporacija, nudeći alternativu za svakoga ko nema poverenja u savezni centralni bankarski sistem.
Možda je otvoreni porast digitalnog nadzora kao odgovor na pandemiju COVID dodatno podstakao strahove o privatnosti i sigurnosti na mreži – ponovo izazvavši interesovanje javnosti za potencijale Bitcoin-a.
Zašto Bitcoin cveta?
Skorašnji porast vrednosti Bitcoin-a svodi se na kombinaciju tri faktora: ideologije, socijalnog raspoloženja i nade.
Ali iako su to promenlјivi faktori, ovo ne diskredituje značaj digitalne ekonomije, interesovanje za tehnologiju koja sazreva i uticaj institucionalnih investitora u kriptovalute, uklјučujući i Bitcoin.
BTC je u uzlaznom trendu na tržištu, takođe poznat kao teritorija „bik tržišta“.
Dizajniran je za povećanje vrednosti s vremenom kroz pravila koja je Nakamoto zapisao u njegov softverski kod – a koji najodgovorniji zagovornici Bitcoin-a, poznatiji kao „maksimalisti“, žestoko brane.
„Bik tržište“ se javlјa kada su hartije od vrednosti u porastu, dok je „medved tržište“ kada hartije od vrednosti opadaju na duži period. Oba pojma su metafore; bik gura rogove u vazduh, a medved prevlači šape na dole.
Zamišlјanje nove budućnosti
Iz većeg referentnog okvira, decentralizovane kriptovalute omogućavaju nove načine koordinacije bez potrebe za centralnim arbitrom.
A decentralizovane mreže zasnovane na blokovima ne omogućavaju samo digitalni novac. Slično običnim aplikacijama za pametne telefone, programeri softvera širom sveta grade decentralizovane aplikacije (DApps) povrh Bitcoin-a i drugih blockchain protokola.
Oni su uveli druge kriptovalute, poput Ethereum-a, koje su takođe otvorene platforme za javnost.
Ostale DApps uklјučuju decentralizovane finansijske (DeFi) alate za predviđanje tržišta, zaduživanje i pozajmljivanje kripto valuta, investiranje i masovno finansiranje.
Nakamoto-ov drski eksperiment u digitalnoj valuti deluje kako je predviđeno. A ono što sada zaista zaslužuje pažnju je šta ovo znači za našu digitalnu, fizičku i društvenu budućnost.