Kompanija Ilona Maska SpaceX lansirala je hiljade satelita u orbitu.
Mnogi kažu da su ih videli na nebu. Sateliti su deo projekta Starlink, čiji je cilj pružanje brzih internet usluga iz svemira do udaljenih područja na Zemlji. Starlink pruža internetske usluge putem ogromne mreže satelita i namenjen je ljudima koji žive u udaljenim područjima bez pristupa brzom internetu, piše BBC. „Ima ljudi i u Ujedinjenom Kraljevstvu u toj kategoriji, ali više ih je širom sveta, na kontinentima kao što je Afrika“, kaže dr Lucinda King, voditeljka svemirskih projekata na Univerzitetu u Portsmutu.
Starlinkovi sateliti stavljeni su u nisku orbitu oko Zemlje kako bi veze između satelita i površine Zemlje bile što bolje. Međutim, potreban je veliki broj takvih satelita kako bi se obezbedila potpuna pokrivenost celog sveta. Smatra se da je Starlink od 2018. poslao u svemir oko 3.000 satelita, a na kraju bi ih moglo biti 10.000 ili 12.000. 
Korištenje satelita rešava problem uspostavljanja internetske veze u udaljenim lokacijama u pustinjama i planinama. Onda ne treba graditi ogromne količine infrastrukture, poput kabla i stubova. U poređenju sa standardnim internetskim vezama, Starlink nije jeftin. Korisnicima se naplaćuje 99 dolara mjesečno. Antena i ruter potrebni za povezivanje sa satelitima koštaju 549 dolara. Međutim, 96% domaćinstva u Velikoj Britaniji već ima pristup brzom internetu, kao i 90% domaćinstva u EU i SAD. „Većina razvijenog sveta već je dobro povezana, tako da se Starlink oslanja na prihode s malog dela tržišta“, kaže profesor Said Mosteshar s Instituta za svemirsku politiku i pravo Univerziteta u Londonu. Kompanija je objavila da ima 400.000 pretplatnika u 36 zemalja koje trenutno pokriva – uglavnom u Severnoj Americi, Evropi i Australiji i Aziji.
Sledeće godine Starlink planira da proširi svoju pokrivenost širom Afrike i Južne Amerike te u Aziju. U ovim regijama pokrivenost internetom je neujednačena. „Cene Starlinka možda su previsoke za mnoga domaćinstva u Africi, ali mogao bi igrati važnu ulogu u povezivanju škola i bolnica u tamošnjim udaljenim područjima“, kaže Chris Hall. Uz Starlink postoje i konkurenti kao što su OneWeb i Viasat, koji takođe upravljaju satelitskim internet uslugama i postavljaju hiljade satelita u nisku Zemljinu orbitu. To će dovesti do problema, smatra Said Mosteshar: „To prostor čini sve manje sigurnim u smislu sudara. Sateliti bi mogli pogoditi druga svemirska tijela i stvoriti olupine, a one bi mogle prouzrokovati puno veću štetu kada lete velikim brzinama.“
Nedavno se dogodilo nekoliko bliskih susreta koji su uključivali Starlinkove satelite, uključujući i preteći sudar s kineskom svemirskom stanicom. „Ako ima previše fragmenata, niska Zemljina orbita mogla bi postati neupotrebljiva u budućnosti. Možda nećemo moći izaći iz niske Zemljine orbite u više orbite, gde se nalaze naši navigacijski sateliti i telekomunikacijski sateliti“, kaže dr King sa Univerziteta Portsmut. Starlinkovi sateliti stvaraju probleme i astronomima. Pri izlasku i zalasku sunca mogu se zapaziti golim okom jer je tada vidljiv odsjaj Sunca na njihovim krilima. To može uzrokovati pruge na slikama teleskopa i ometati pogled na zvezde i planete.
