MachineGames je preuzeo Wolfenstein IP i do sada dao dve sjajne igre i zadovolјavajući spin-off. Studio je tokom godina odradio odličan posao savladavajući njihovu mehaniku, dizajnirajući njihove nivoe i pričajući emotivno ubedlјivu priču. Sve to ide ka neizbežnom Wolfenstein III, koji tek treba da bude objavlјen. Do tada, međutim, studio ima još jedan projekat za igrače da uživaju. Wolfenstein: Youngblood je drugi spin-off, ali sa zaokretom u regularnoj formuli. Umesto da lutaju po nacističkom gradu kao glavni protagonista serije B.J. Blazkowicz, igrači preuzimaju ulogu njegovih kćeri u kooperativnoj avanturi kroz pariske ulice, da li je Wolfenstein: Youngblood dovolјan da usreći fanove serije ili je to samo prepreka na putu Wolfenstein III, sa novim glavnim junacima, fokusom na ko-operaciju i duboko izmenjene mehanike.
Wolfenstein: Youngblood se odvija dvadesetak godina nakon događaja The New Colossus. Amerika je oslobođena, Hitler je mrtav (B.J. ga je ubio van ekrana), a nacistički režim u Evropi je uništen. B.J. i njegova supruga Anya odgajali su svoje dve bliznakinje, Sophia i Jessica, kako bi bili spremni da se brane ukoliko se bilo šta dogodi. Nažalost, nešto se i dogodilo kada je B.J. nestao. Zajedno sa prijatelјicom Abby (ćerka Grace Walker), dve sestre otkrivaju da je njihov otac otišao u Pariz i odlučile su da ga prate. Susrećući se sa Otporom, devojke iznose plan za oslablјivanje lokalnog nacističkog režima kako bi pronašle tragove o tome gde se nalazi B.J..
Wolfenstein igre MachineGames-a su se uvek usredsređivale na pričanje dubinske, emotivne priče sa upečatlјivim likovima. Zato je toliko tužno koliko je malo toga u Youngblood-u. Uprkos dugotrajnim među scenama na početku i na kraju igre, Youngblood ima malo priče za pričanje, a ono što ima je prilično svakodnevno. Zajedno sa smešno lošim zlikovcima, očiglednim zapletom i nezadovolјavajućim završetkom, priča Youngblood-a ne izaziva puno emocija kod igrača.
U igri takođe nedostaju uverlјivi likovi serije. Soph i Jess nose glavni deo igre sa svojim šegačenjem. MachineGames su zamislili dvoje vrlo vernih tinejdžera koji su prilično sumorni i to dolazi kroz njihove rasprave. Prijatno je čuti kako to pišu i gledati ih kako plešu i plјuju se tokom učitavanja ekrana. Abby, s druge strane, nema skoro nikakvu ličnost. Iako je kćerka Grace Walker i Normana ‘Super Spesh’ Caldwell-a, dva lika s neizmernim ličnostima, čini se da Abby nije ništa nasledila od toga. U međuvremenu, zlikovci igre su vaši tipični, smejući se, manijakalni nacisti kojima nedostaje faktor zastrašivanja koji su imali prethodni zlikovci u seriji.
Razočaravajuće je koliko malo pažnje je pripalo priči i likovima u Wolfenstein: Youngblood. U trajanju od 8-10 sati, priča je lako najkraća i najmanje uklјučena u MachineGames portfelјu do sada. Moguće je, međutim, udvostručiti tu dužinu sa fokusom igre na istraživanje.
U izrazitom kontrastu iz prethodnih igara, Wolfenstein: Youngblood ispušta linearnu strukturu misije za otvorenije iskustvo. Nakon završetka tutorijala, igrači se spremaju da istražuju četvrti Pariza i da se izbore sa glavnim misijama. Da bi prošli kroz priču, igrači moraju da se izbore sa tri kule, pod nazivom ‘Brothers’ u igri. To je veoma slična struktura onoj koju smo videli u Rage 2 ranije ove godine, koja je takođe povredila tempo priče o toj igri. Dok Youngblood žrtvuje svoj tempo za ovu strukturu, zamenjuje ga otvorenijim delovima ispunjenim tajnama, sporednim akcijama i bombastičnim akcijama.
Pariski svet je podelјen na različita čvorišta koja sadrže ulice koje treba da se istraže. Uzevši u neke DNK Arkane Studios-a, igrači mogu slobodno da skaču i istražuju ove centre kako bi otkrili tajne, skrivene puteve i bonus sadržaj. To je izrazito opsežnije iskustvo od prethodnih Wolfenstein igara i dobro se isporučuje igračima da brzo skoče u bombastične akcije. Lako je da se izgube u raširenim oblastima. Uobičajeno je da se cilјevi odvijaju po mapi i da se igrači ostave da pogađaju put do tamo. Iz nekog razloga, igrači ne mogu da podignu čitavu mapu, već moraju da se oslone na mali deo prikazan na mini mapi. Nagađanje kojim putem da se krene samo u ćorsokaku može da bude frustrirajuće i moglo bi da se ublaži davanjem igračima namenske mape koju će slediti.
Možda najznačajnija promena formule je uvođenje ko-operacije. Igrači preuzimaju ulogu Soph i Jess, mada nema razlike između izbora jedne ili druge. Igra podržava igranje upadanja ili ispadanja između prijatelјa ili slučajnih igrača na mreži. Ako biste radije igrali solo, AI preuzima kontrolu nad drugom sestrom. AI partnera obavlјa izvrsan posao, mada očigledno nije toliko koristan kao lјudski igrač. Sve u svemu, ko-op je posebno zabavan dodatak igri ako vam ne smeta žrtva. Ko-operacija nalaže veće arene, a to postaje nevidlјivo zamršeno. Nova sposobnost ogrtača pomaže, ali ovo je prva Wolfenstein igra u kojoj tajna ne izgleda kao održiva opcija.
Postoji i činjenica da ko-op čini igru previše jednostavnom. Kada budu ubijeni, igrači mogu lako i brzo da ožive jedan drugoga. Ako obojica padnu, jedan od igrača može da iskoristi jedan od tri delјena života da oživi. Igra ovo nadoknađuje sistemom kažnjavanja kontrolnih tačaka koji ponekad vide da se igrači ponovo pokreću na početku nivoa. Pored strmih teškoća na kraju igre, Youngblood je relativno lagana šetnja parkom.
Što se tiče igrivosti, pucanje u Youngblood-u je najbolјe što je serija ikada bila. Oružje je efikasno sa spektakularnim i širokim rasponom prilagođavanja. Ovde nema ništa novog jer je svaki pištolј izvučen iz The New Colossus-a, ali svi se barem dobro tokom korišćenja. Ograničavanje oko karte u energetskom odelu je intuitivno i jasno i neće proći dugo dok ne povučete neke spektakularne izbegavanja u vazduhu. Nažalost, igranje je donekle srušeno uvođenjem RPG mehanika, što naravno znači metak-sunđer neprijatelјe sa nivoima i zdravom količinom oklopa.
Dostupno oružje je podelјeno na pola, pri čemu polovina oštećuje određenu vrstu oklopa, a druga polovina druge vrste. Zamenjivanje oružja postaje iznenađujuće naporno, najviše zato što Soph i Jess ne mogu da nose mnogo municije po oružju. Igre poput Destiny i Borderlands mogu da podrže ove vrste neprijatelјa jer igračima daju mnogo municije za suočavanje sa svakom pretnjom. Wolfenstein: Youngblood to ne čini, prisilјavajući igrače da neprekidno traže ispravnu municiju.
Nova RPG mehanika Youngblood-a takođe pronalazi svoj put u sistemu napredovanja, što je ili dobro ili loše u zavisnosti od vaših želјa. U prethodnim igrama otklјučane su nove pogodnosti i sposobnosti dok je B.J. ispunjavao određene zadatke. Igrači su ohrabreni da isprobaju i svladaju različite stilove igre u nastojanju da pobolјšaju svoj karakter. U Youngblood-u je sve razbijeno na različita stabla i otklјučano je kroz bodove veština. Ne ohrabruje različite stilove igre poput prethodnog sistema, ali pomaže u podsticanju bombastičnog igranja Youngblood-a.
Wolfenstein: Youngblood ima mikrotransakcije. Igrači mogu da koriste novac stvarnog sveta za kupovinu Gold Bars-a za otklјučavanje oklopa, skins-e oružja i pojačavače. Za veći deo, ne trebate da učestvujete u mikrotransakcijama da biste postigli sve, jer je Silver, valuta u igri, izuzetno bogata. Većina skins-a može da se kupi sa Silver-om. Wolfenstein: Youngblood nije igra kojoj su potrebne mikrotransakcije, ali barem se oni ne oglašavaju neprestano igračima.
Wolfenstein: Youngblood delimično izgleda vizuelno uz dobru pažnju na detalјe. Oružja, likovi i okruženja su prijatno detalјni. MachineGames-ov dar za kinematografiju je u punom svetlu u nekoliko međuscena koje dobijamo, a koje su prava poslastica za gledanje. Sve u svemu, ako vam se svideo izgled The New Colossus, uživaćete u pogledu na Youngblood.
Nažalost, igra je mogla koristiti i dodatno doterivanje. Framerate padanja su bila česta i tokom igre i tokom međuscena, a vizuelni greške, poput nestalih oružja, pojavlјivale su se neprestano. Možda je najgora bila greška u zvuku koja bi prekinula sav zvuk tokom celog nivoa. S obzirom na to koliko je vitalno postavlјanje neprijatelјa, gubitak zvuka u bilo kojem trenutku nije dobar. Wolfenstein: Youngblood izgleda dobro, ali mogao je da iskoristiti i dodatno poliranje.
Wolfenstein: Youngblood započinje time što Soph i Jess ubijaju svoje prve naciste i završavaju oboje spečene u krvi iz svojih osvajanja. Ko-operacijska akcija Youngblood-a možda je potpun preokret mnogih glavnih mehanika igranja prethodne igre, ali vreme je zabavno, bombastično. Nova čvorišta, dok su prazna i beživotna, pružaju svež način za interakciju sa Wolfenstein svetom. Priča strašno pati zbog ovog otvorenog pristupa, ali MachineGames pruža obilјe pucanja za spektakle kako bi igrači bili angažovani. Gunplay se nikad nije osećao bolјe, ali metak-sunđer priroda neprijatelјa i nedostatak municije razblažuju ono što je inače prijatna igra. Wolfenstein: Youngblood je drugačija zver od svojih prethodnika. Dok neki od njih rade, drugi aspekti padaju u ravno. Youngblood je zabavna distrakcija sa prijatelјem, ali ako želite potpuno Wolfenstein iskustvo, moraćete da sačekate Wolfenstein III.