Utopia Must Fall radi jednu od mojih omiljenih stvari kada su u pitanju futuristička okruženja. Uzima imena stvarnih gradova, a zatim im dodaje reči poput „neo“ ili „hyper“ ispred njih. Obožavam to. Pitam se šta navodi grad da napravi tu promenu. Da li je to kada postavite dovoljno svetlećih neonskih svetala i džinovskih TV ekrana? Onda ne možemo biti daleko od „Neo New York“-a. Iako sam lično više za „hyper“. „UltraHyperMega London“ je sigurno ono čemu bi trebalo da težimo.
U svakom slučaju, uprkos tome što je navodno smeštena u budućnost, gejmplej igre Utopia Must Fall je definitivno povratak u prošlost. Vrlo namerno je modelovan po arkadnim igrama. To nekako objašnjava šta da očekujete. Vrlo jednostavan gejmplej, svetla, živopisna grafika, neka živahna muzika i veliki, blistavi brojač rezultata na vrhu ekrana. Arkadne igre imaju svoje dobre i loše strane. Utopia Must Fall je izuzetno pristupačna i ima dobru, zabavnu osnovu – ali joj trenutno nedostaje moć zadržavanja.
Specifične arkadne igre na koje se Utopia Must Fall poziva su Missile Command i Asteroids, sa zdravom dozom Space Invaders-a. Rundu započinjete tako što vam se dodeli grad, koji bi mogao biti, recimo, HyperParis. Zaštićen je štitom i džinovskim topom koji prati vaš kursor miša. Morate ga braniti od nadolazećih talasa asteroida i vanzemaljaca, i svih njihovih projektila. Nakon svakog talasa, birate nadogradnju iz opsežnog stabla. To može biti povećanje brzine pucanja ili snage štita, ili stvaranje drona za pomoć.
To je izuzetno svetlo i živopisno iskustvo. Kako napredujete kroz dane, vaš ekran će se ispuniti jarko obojenim brodovima i raketama, i blistavim eksplozijama. Ako vam postane previše, možete ispustiti nuklearnu bombu da obrišete deo ekrana. Nastavljate sve dok neprijatelj ne uspe da probije vaš štit i smanji vašu populaciju na nulu. Osnovna petlja je prilično frenetična i zabavna kao rezultat. Moj najviši rezultat je bio oko 27. dana, i jedva sam zadržavao konstantnu baražu projektila. To je svetlo, blistavo ludilo.
Ipak, iako mi je osnovni gejmplej igre Utopia Must Fall bio prilično zabavan, nije me zaista uvukao. Morao sam da seciram taj osećaj neko vreme pre nego što sam došao do srži problema, jer Utopia Must Fall ima mnogo toga što joj ide u prilog. Postoji zapanjujuća raznolikost neprijatelja i pristojna količina nadogradnji. Mislim da problem leži na dva fronta. Prvo, jednostavno nema mnogo raznolikosti u samom dizajnu neprijatelja. Trouglovi u boji se zapravo ne razlikuju mnogo jedni od drugih. Dakle, iako je svaka runda tehnički drugačija, sve počinje da deluje isto.
Druga tačka je povezana sa prvom, jednostavno još uvek nema dovoljno raznolikosti u izradi (eng. build variety) da bi runde bile zanimljive. Većina mojih nadogradnji prati iste linije. Uložite u dobijanje trostrukog hica, nabavite neke dronove, pojačajte štitove i povećajte proizvodnju nuklearnih bombi. Zatim nastavite dalje dok neprijateljski projektili ne postanu previše. Potrebno je da postoje neke zaista uzbudljive nadogradnje. U stvari, dugme za „osvežavanje“ nadogradnji svaki put dobija smešno ime. Jedno od njih je stavljanje točkova na grad; vrlo smešno. Ali, iskreno, zašto da ne? Pomeranje grada bi dodalo potpuno novu dimenziju. Možda bismo mogli da podelimo grad, dajući nam dve mete, ali suštinski, dva života? To su stvari koje me teraju da se vraćam.
Možda postoje uzbudljive nadogradnje mnogo dalje u stablu, ali sam previše nesposoban da dođem do njih. Kao rezultat toga, ostajem sa jedinim mamcem: visokim rezultatom. Nikada nisam bio neko ko juri rezultate. U stvari, obično postavim jedan sa kojim sam donekle zadovoljan i onda više nikada ne razmišljam o tome. I to je tužno, jer bih voleo da ponovo razmišljam o Utopia Must Fall. Ima lepo, zabavno jezgro. Samo treba da se nadograđuje. Možda bukvalno, na neki način. Možda bi se slika našeg grada mogla menjati što više nadogradnji imamo?
To je ono što mi nekako treba. Osećaj da se nešto menja i poboljšava kako idemo, izvan skrivenih statistika povezanih sa nadogradnjama. Opis na Steamu ukazuje na neku meta-progresiju u budućnosti, što bi moglo pomoći. Kakva je sada, mislim da joj samo treba više sadržaja uopšte. Nije loše mesto za igru u ranom pristupu. Ako želite zabavnu malu arkadnu igru da utrošite nekoliko sati, proverite Utopia Must Fall sada. Ali ako ste strpljivi, imam osećaj da bi u budućnosti mogla postati mnogo više od toga.
