Eksplozivni rast veštačke inteligencije (AI) u poslednjih nekoliko godina doveo je do neviđenog investicionog buma. Milijarde dolara slivaju se u AI startape, cloud infrastrukturu i proizvođače čipova, obećavajući transformaciju globalne ekonomije. Međutim, usred euforije, čuju se glasovi upozorenja, a jedan od najvažnijih dolazi direktno iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
MMF, kao globalni ekonomski arbitar, otvoreno postavlja pitanje: Da li smo svedoci kreiranja novog investicionog balona? Analitičari ove institucije izražavaju ozbiljnu zabrinutost da bi preterana očekivanja i nerealne valuacije AI kompanija mogle dovesti do kolapsa koji bi se, po razmerama i posledicama, mogao uporediti sa dot-com krahom s početka dvehiljaditih godina.
Paralele sa dot-com erom: Brza ekspanzija i nerealne procene
Upoređivanje trenutnog AI buma sa dot-com erom nije slučajno. Postoje jasne ekonomske paralele koje bude sumnju:
- Ekspanzija vrednosti bez prihoda: Mnogi AI startapi, posebno oni u ranoj fazi razvoja, dobijaju vrtoglave procene (valuacije) na osnovu potencijala za disruptivnu promenu, a ne na osnovu čvrstih finansijskih pokazatelja ili dokazanog profita. Tokom dot-com manije, kompanije su vrednovane na osnovu broja klikova i potencijala za buduće korisnike, što se pokazalo kao neodrživo.
- Koncentracija kapitala: Ogromna većina investicija koncentrisana je u relativno malom broju ključnih igrača (proizvođači čipova, cloud provajderi i vodeći AI laboratoriji). Ako samo nekoliko tih ključnih kompanija ne uspe da ostvari profit koji tržište očekuje, to može izazvati domino efekat.
- Preterana očekivanja od brzine usvajanja: Investitori često previđaju realno vreme potrebno da se nova AI rešenja integrišu u tradicionalne industrije i počnu da donose merljiv profit. Transformacija lanca snabdevanja ili zdravstvene zaštite AI-jem zahteva godine, a ne mesece, što se kosi sa brzopletim očekivanjima tržišta.
Faktori koji doprinose AI balonu
MMF ističe da AI balon trenutno naduvavaju dva ključna faktora koja treba pratiti:
- Rast cena nekretnina i energija: Da bi se AI održao, potrebni su masivni data centri koji troše ogromne količine električne energije. Ovaj rast potražnje doprinosi inflatornim pritiscima u energetskom sektoru i cenama nekretnina (zemljišta) gde se ti centri grade.
- Monopol hardvera: Ključni proizvođači poluprovodnika i specijalizovanih GPU čipova imaju dominantnu poziciju, što im omogućava diktiranje cena i dalje koncentrisanje profita. Dok oni sigurno profitiraju od buma, njihov uspeh ne garantuje da će i krajnji korisnici AI tehnologija ostvariti povrat investicije.
Rizik od kraha i ekonomske posledice
Glavni rizik, prema MMF-u, leži u razočaranju. Ako prođe neko vreme, a obećana masovna automatizacija ne dovede do skoka produktivnosti koji investitori očekuju, tržište bi moglo da izgubi veru.
Potencijalni krah AI investicija imao bi dalekosežne posledice:
- Gubitak kapitala: Investicioni fondovi, penzioni fondovi i individualni investitori koji su ulagali u AI bi pretrpeli ogromne gubitke.
- Širenje efekta: Kolaps AI sektora mogao bi da se prelije na šire finansijsko tržište, uzrokujući opštu nestabilnost i recesione pritiske.
- Usporavanje stvarnog napretka: Pad interesovanja i investicija nakon kraha mogao bi da uspori stvarno korisno istraživanje i razvoj AI tehnologije, bacajući senku na ceo sektor.
MMF ne predviđa krah, već upozorava na rizik preterane euforije. Ključna lekcija iz dot-com ere je da se tehnologija mora dokazati kroz profitabilnost i održiv poslovni model, a ne samo kroz potencijal i nerealne snove o brzom obogaćenju. Potrebna je opreznost, posebno u proceni kada će se investicija u AI zaista isplatiti kroz merljive ekonomske benefite.
