Izveštaj Reuters Institute for the Study of Journalism za 2025. godinu otkriva duboku transformaciju u medijskoj sferi, naglašavajući da, iako je svest o generativnoj veštačkoj inteligenciji (Generative AI) naglo porasla, poverenje javnosti u njenu primenu u novinarstvu i dalje ostaje na izuzetno niskom nivou. Ljudi cene brzinu i efikasnost AI alata, ali su izuzetno skeptični kada je reč o transparentnosti, tačnosti i pouzdanosti informacija koje mašina generiše.
Istraživanje, sprovedeno u šest zemalja (Argentina, Danska, Francuska, Japan, Velika Britanija i SAD), obuhvatilo je ključne aspekte korišćenja AI u svakodnevnom životu i specifičan uticaj na vesti i društvo. Ključna poruka izveštaja je da se nalazimo u periodu ubrzane digitalne tranzicije, ali sa jasnim „jazom u komforu“ između ljudskog i mašinskog novinarstva.
Eksplozija svesti i upotrebe AI
Generativna veštačka inteligencija je u 2025. godini postala globalni fenomen. Svest o postojanju najmanje jednog od 13 glavnih AI alata skočila je sa 78% na čak 90% u odnosu na prethodnu godinu. Korišćenje ovih sistema takođe je značajno poraslo:
- Ukupna upotreba: Procenat ljudi koji su ikada koristili neki AI sistem porastao je sa 40% na 61%.
- Redovna upotreba: Nedeljna upotreba se skoro udvostručila, sa 18% na 34% populacije.
- Dominacija ChatGPT-a: Kao i ranije, sistem ChatGPT ostaje najprepoznatljiviji i najkorišćeniji, sa 22% ispitanika koji ga koriste barem jednom nedeljno.
- Demografski jaz: Korišćenje generativne AI izrazito je koncentrisano među mlađom populacijom. U starosnoj grupi 18-24 godine, skoro 60% koristi neki AI sistem nedeljno, dok je ta brojka samo oko 20% za starije od 55 godina.
Najvažnija promena u obrascima korišćenja je to što je traženje informacija po prvi put preuzelo primat nad kreiranjem medijskog sadržaja (tekst, slike). Nedeljno korišćenje AI za dobijanje informacija više se nego udvostručilo.
„Jaz u komforu“: Ljudi žele ljude u novinarstvu
Kada je reč o primeni AI u novinarstvu, javnost je izuzetno oprezna, insistirajući na ljudskom elementu. Izveštaj identifikuje jasan „jaz u komforu“ (comfort gap) koji direktno pokazuje nivo nepoverenja prema potpuno automatizovanom novinarstvu:
- Potpuno mašinski generisane vesti: Samo 12% ispitanika oseća se prijatno sa vestima koje je u potpunosti kreirala veštačka inteligencija.
- Vesti pod vođstvom čoveka: Ova brojka raste na solidnih 43% kada čovek vodi proces, uz neznatnu pomoć AI alata.
- Potpuno ljudski generisane vesti: Čak 62% ispitanika se oseća najkomfornije sa sadržajem koji su u potpunosti kreirali ljudi.
Ovaj jaz naglašava da javnost i dalje vrednuje ljudski integritet, etičko prosuđivanje i odgovornost novinara, što su osobine koje se mašinama još uvek ne pripisuju. Prihvatanje AI u novinarstvu je najviše tamo gde je najmanji rizik po tačnost – za zadatke kao što su provera pravopisa i gramatike (55% komfora) i prevođenje (53% komfora). Nasuprot tome, nivo komfora drastično pada za rewriting sadržaja za različite publike ili kreiranje veštačkih voditelja/autora.
Pomešana očekivanja i skeptičnost prema tačnosti
Javnost ima podeljeno mišljenje o tome kako će AI uticati na budućnost vesti. Iako ljudi očekuju jasne prednosti, istovremeno izražavaju i ozbiljne brige.
Očekivane prednosti:
- Niži troškovi i efikasnost: Velika većina smatra da će AI učiniti proizvodnju vesti jeftinijom (neto rezultat: +29).
- Ažurnost: Očekuje se da će vesti biti brže i ažurnije (neto rezultat: +16).
Očekivani rizici i mane:
- Poverenje i tačnost: Većina veruje da će AI učiniti vesti manje transparentnim, manje tačnim i manje pouzdanim (neto rezultat poverenja: -18).
- Provera: Samo trećina ispitanika (33%) veruje da novinari rutinski proveravaju izlaze AI sistema pre nego što ih objave. Poverenje u vesti je u jakoj korelaciji sa ovim uverenjem – oni koji veruju vestima daleko su uvereniji da se AI izlazi detaljno proveravaju.
Ovo je ključni izazov za medijske kuće: moraju da uspostave kristalnu transparentnost i dokažu da se AI koristi kao pomoćni alat, a ne kao zamena za ljudsku proveru činjenica i etičko prosuđivanje.
Budućnost leži u AI-Asistenciji, ne u AI-Automatskoj zameni
Korišćenje AI četbotova isključivo za vesti i dalje je prilično nisko (oko 6-7% nedeljno), ali raste. Značajno je to što korisnici ne koriste AI da bi im birao vesti, već da bi im pomogao da ih konzumiraju efikasnije. Najveći interes postoji za:
- Sažimanje članaka (summaries): Želja da AI brzo sažme dugačak tekst.
- Pojednostavljivanje: Želja da AI pojednostavi kompleksne priče ili prevode za različite nivoe razumevanja.
Ovi podaci snažno sugerišu da bi medijske organizacije trebalo da se fokusiraju na integrisanje AI rešenja koja poboljšavaju format, pristupačnost i efikasnost isporuke vesti – čineći novinarstvo lakšim za čitanje, slušanje ili gledanje – umesto da se fokusiraju na potpuno automatizovano generisanje sadržaja.
U okruženju gde je 58% ljudi globalno zabrinuto zbog razlikovanja istinitog od lažnog sadržaja na mreži, jedina dugoročna strategija za novinske kuće jeste da se diferenciraju naglašavanjem rigorozne uredničke provere, ljudske odgovornosti i radikalne transparentnosti u vezi sa time kada i kako se AI koristi. U suprotnom, rizikuju dalje erozije poverenja i gubljenje publike u korist manje pouzdanih, ali bržih i generacijski bliskijih izvora informacija.
