Iako se veštačka inteligencija (AI) sve agresivnije integriše u obrazovne sisteme širom sveta, najnovije istraživanje sprovedeno među srednjoškolcima u Velikoj Britaniji donosi zabrinjavajuće rezultate. Veliki procenat učenika strahuje da im rutinsko oslanjanje na AI alate narušava sposobnost kritičkog mišljenja, kreativnosti i samostalnog rešavanja problema. Ova percepcija otvara važnu debatu o etici i budućnosti sticanja znanja u digitalnom dobu.
Gotovo svi koriste AI, ali većina oseća negativan uticaj
Izveštaj o upotrebi veštačke inteligencije u školama, naručen od strane izdavačke kuće Oxford University Press (OUP), otkrio je frapantnu statistiku: samo dva odsto učenika starosti između 13 i 18 godina ne koristi AI za školske zadatke, dok čak 80 odsto njih tvrdi da ga koristi redovno.
Međutim, uprkos očiglednoj popularnosti i dostupnosti alata poput ChatGPT-a, ogromnih 62 odsto učenika je izjavilo da je AI negativno uticala na razvoj njihovih veština u školi. Njihova glavna primedba svodi se na to da im AI „previše olakšava“ pronalaženje odgovora, eliminišući potrebu za samostalnim istraživanjem i angažovanjem.
Posledice po kritičko mišljenje i kreativnost
Duboka integracija AI u proces učenja nosi sa sobom rizik od formiranja generacije prečice. Učenici, suočeni sa pritiskom postizanja visokih ocena, lakše pribegavaju generisanju eseja i odgovora uz pomoć AI, umesto da razvijaju složene kognitivne veštine.
- Nedostatak kreativnosti: Oko 12 odsto ispitanika smatra da im veštačka inteligencija direktno ograničava kreativno razmišljanje. Kada AI obavlja proces sinteze i strukturiranja informacija, mladi mozak ne dobija priliku da sam stvara ideje, strukturiše argumente ili razvija jedinstvene narativne stilove.
- Izbegavanje rešavanja problema: Sličan procenat učenika priznao je da je manja verovatnoća da će se potruditi da samostalno rešavaju probleme i da će radije prepustiti taj zadatak algoritmu. Ovo stvara zavisnost od tehnologije koja, dugoročno gledano, potkopava suštinu obrazovanja: razvijanje sposobnosti za autonomno razmišljanje.
Stvaranje „kulture straha“ i akademski integritet
Pored lične zabrinutosti za sopstveni razvoj, anketirani učenici izrazili su i veliku zabrinutost u vezi sa akademskim integritetom. Gotovo polovina anketiranih (blizu 50 odsto) strahuje da njihovi školski drugovi „tajno koriste veštačku inteligenciju“ za zadatke, a da nastavnici ne mogu da detektuju prevaru.
Ova situacija stavlja ogroman pritisak na profesore i obrazovne institucije:
- Potreba za redefinisanjem testiranja: Stari formati zadataka, poput pisanja eseja kod kuće, postaju zastareli i nepouzdani. Škole se moraju okrenuti novim metodama evaluacije koje naglašavaju analizu, sintezu i kritiku, a koje je teže generisati pomoću AI.
- Uloga nastavnika se menja: Nastavnici se sve više vide kao mentori za kritičko mišljenje i stručnjaci za etičku upotrebu AI, umesto kao prosti prenosnici informacija. Cilj nije zabraniti AI, već naučiti učenike kako je koristiti odgovorno i etično, kao moćan alat za pomoć pri učenju, a ne kao zamenu za učenje.
Zaključak je jasan: veštačka inteligencija jeste transformativna sila, ali bez jasnih smernica i pedagoškog okvira, rizikuje da oslabi temeljne veštine koje su ključne za intelektualni razvoj i uspeh u složenom, post-digitalnom svetu.
