Horor u igri Unholy mogao je biti mnogo bolji da ga nisu sputavala loša AI rešenja protivnika i nespretne kontrole. To je frustrirajuće jer su fotorealistični vizuali impresivni. Igrate kao žena koja odlučuje da napusti kult, samo da bi njen sin bio odvučen u alternativni pakao zvan Večni Grad – što nikada nije prijatna situacija. Iako ima svoje nedostatke, većinom mi se igra dopala, uprkos iritantnoj glumi i neujednačenim prelazima između scena i same igre.
Kao Dorothea, morate pronaći način da vratite svog sina. Na početku, svedočite ceremoniji tokom koje je vaš sin, Gabriel, na ivici da bude žrtvovan za izopačenog proroka koji vodi obred. Crkva se zapali, a Gabriel nestaje, ostavljajući vas kao majku koja će učiniti sve da ga pronađe, bez obzira na cenu. Nakon što saznate za ritual koji može da vas dovede do njega, Dorothea ulazi u Večni Grad, izopačenu verziju stvarnog sveta.
Grad deli sličnosti sa Silent Hillom i Upside Downom iz serije Stranger Things, ali uspeva da se izdvoji kao jedinstveno, košmarno mesto koje istražujete. Osnovna mehanika igre se vrti oko upotrebe mistične praćke, koja se koristi za otvaranje vrata, pružanje zaklona, povređivanje neprijatelja i slično. Nemam pojma zašto je baš praćka izabrana kao oružje, ali nekako funkcioniše, iako ne izgledate baš opasno ili zastrašujuće. Dorothea nije ratnica; ona je samo majka koja želi da pronađe svog sina i učiniće sve što je potrebno da ga vrati.
Municija za praćku je povezana s različitim emocijama, kao što su tuga, strah, bes i želja. Možete ih menjati nakon što ih otključate, a svaka emocija ima svoju ulogu. Iako nije teško shvatiti kada šta koristiti, to je lep dodatak koji vam može dosta pomoći. Pored praćke, otključavaćete i različite maske koje vam omogućavaju nove sposobnosti, kao što je mogućnost da vidite delove okoline koje možete koristiti za otvaranje prolaza ili vrata.
Važan deo prolaska kroz Večni Grad je prikradanje, i dok vam razni alati mogu pomoći, često ćete morati bežati od stražara kulta i sakrivati se u obližnjim ormarima. Nažalost, AI neprijatelja je loš – neće vas napasti čak i ako vas vide kako se penjete u ormar, a kada ste unutra, dugo im treba da odu iz područja. To nije na visokom nivou kao u igrama poput Alien: Isolation, i to se primećuje.
Ovakva AI slabi osećaj napetosti, pretvarajući te trenutke u frustrirajuće delove koji kvare imerziju. Unholy se bori sa sopstvenim ambicijama, ometen tehničkim problemima poput tekstura koje iskaču neposredno ispred Dorothee. Scene često prelaze iz faze u kojoj su likovi prisutni u fazu u kojoj nestaju, a prelazi između scena i same igre su grubi.
Iako su okruženja detaljno dizajnirana, neke animacije likova su loše, pa izgledaju kao drvene lutke dok govore. Gluma je takođe drvena i nikada ne uspeva da uhvati osećaj straha koji bi priča trebalo da donese. Šteta, jer tehnički problemi mogu biti podnošljivi, ali kada su kombinovani sa slabom glumom, to značajno utiče na uživanje u igri. Slaba AI neprijatelja takođe kvari uživanje u vizuelno impresivnom dizajnu Večnog Grada. Prikrivanje je naporno, a sa slabom AI, ti trenuci postaju frustrirajući.
Unholy bi mogao biti mnogo bolji kada bi svi ovi problemi bili rešeni pre izlaska igre. Igra je izašla na PC-u prošle godine, pa biste pomislili da bi neki problemi do sada bili rešeni ili barem poboljšani. Ipak, priča mi se svidela, a okruženja su zapanjujuća. Iako praćka kao alat ima svoje prednosti, menjanje municije i maski za različite situacije nije idealno, i mnogo toga je moglo biti bolje izvedeno.
