Nedavno sam igrao igru Grunn, koja ima grafiku iz PSX ere, ali njen koncept i realizacija su bili fantastični. Threshold mi je pružio sličan osećaj dok sam igrao, i sada su obe postale dve od mojih omiljenih igara 2024. godine. Iako igra nije posebno duga, način na koji koristi vreme koje ima i jeziv način na koji priča svoju priču ostavlja snažan utisak. Igrate kao neko ko radi na Border Postu. Većinu vremena radite sami, ali ti trenuci su istovremeno prilika da shvatite šta se zapravo dešava.
U pozadini Border Posta, voz velikom brzinom prolazi, noseći neprekidan tok tereta. Na početku nemate pojma šta se transportuje kroz zemlju. Vaš jedini zadatak je da osigurate da voz nastavi put, što postižete zviždukom. Problem je što je vazduh redak, pa morate stalno da imate pri ruci zalihe vazdušnih kanistera. Ako previše skačete ili trčite, pluća će vam se brzo isprazniti. Zviždanje bez kanistera u blizini može dovesti do toga da vam telo počne da otkazuje.
Kanistere možete dobiti na više načina: uzimanjem karata sa stanice za prodaju karata pored pruge i njihovim unosom u mašinu u skladišnoj zgradi, lovom ribe u reci koja teče paralelno s prugom i njihovim prebacivanjem u drugu mašinu pomoću kante, ili pronalaženjem kanistera razbacanih po sumornoj radnoj oblasti. Taj ciklus zviždanja da biste voz održali u pokretu i osigurali sebi vazduh može delovati repetitivno ili čak monotono, ali priča se polako otkriva kroz nove detalje koje otkrivate.
Mo, momak koji radi s vama i povremeno vam daje savete, može se prizvati liftom, ali vaša radoznalost bi ga mogla uznemiriti ili čak naljutiti (pitajte ga o Ni, prethodnom radniku pre vas, na sopstveni rizik). Morate pažljivo birati kada ga pozvati i kada istraživati bezbedno, jer bi sve moglo poći po zlu. Threshold postaje prilično zlokoban kako otkrivate tajne Border Posta, a jedan deo tokom mog prvog prelaska potpuno me zapanjio načinom na koji je prikazan na ekranu. Recimo samo da sam otkrio šta se dešava s vozom.
Tu je i zapečaćeni tunel, grob, misteriozna kabina koja je čudno zaključana i poruke ispisane krvlju. Pronađite daske oko terena da popravite zidove ili napravite merdevine, i posmatrajte određene tačke od interesa kako biste pokrenuli kratke scene koje mogu da vas šokiraju. Igra ima više završetaka u zavisnosti od vaših izbora tokom igranja, i iako prelazak traje svega nekoliko sati, bio sam potpuno opčinjen svakim novim otkrićem, uzbuđen i nervozan zbog onoga što bih mogao pronaći sledeće.
Threshold je još jedna igra jednog developera koja toliko toga postiže sa ograničenim vremenom i tehnologijom. Igrama nisu potrebni najbolji vizuali, već dobre ideje, a Julien Eveillé je ovde uradio fantastičan posao na svim poljima. Nije baš horor igra, ali će vas ostaviti sa neprijatnim osećajem zbog onoga što pronađete, i dok će mnogi želeti više priče ili više sadržaja za tako kratko vreme igranja, ovo je jedna od onih sjajnih indie igara koje prkose očekivanjima.
