Dok se mi ovde na Balkanu još uvek borimo sa osnovnim problemima poput sporog interneta ili lažnih vesti na društvenim mrežama, svet već ozbiljno raspravlja o nečemu što zvuči kao iz distopijskog filma: mrtvom internetu. Ovo više nije samo teorija zavere koju su izmislili paranoični forumaši – to je statistička realnost. Procenjuje se da je preko 50% saobraćaja na internetu danas bot-to-bot komunikacija, gde AI generiše sadržaj, drugi AI ga indeksira, a treći ga „čita“ i komentariše. Ljudi? Mi smo postali manjina na sopstvenoj mreži, a to nije samo zanimljiva činjenica – to je pretnja za sve nas, posebno za portale poput itnetwork.rs.
Zamislite ovo: tražite informacije o novom AI alatu, ali umesto da kliknete na članak sa sajta, Googleov SGE (Search Generative Experience, generativno iskustvo pretrage) vam samo ispljune odgovor baziran na tuđem sadržaju, bez da vam pošalje saobraćaj. Kako će portali preživeti ako više nema klikova? Ovo je provokativno pitanje, ali realno: internet nije više za ljude, već za mašine koje se hrane našim podacima, a mi ostajemo gladni. Ako ne promenimo pristup, sajtovi poput našeg će biti zaboravljeni u moru AI generisanog slopa – bezličnog, besmislenog sadržaja koji niko ne čita.
U ovom tekstu, pokušaću da vam objasnim šta je tačno Dead Internet Theory, zašto je više nije lako odbiti, sa konkretnim primerima iz prakse, kako to utiče na Balkan i portale poput itnetwork.rs, i šta nas čeka u budućnosti na osnovu stručnih podataka iz 2026. godine. Pišem ovo kao da razgovaramo licem u lice – sa dovoljno dubine da zadovolji IT stručnjake, ali dovoljno jednostavno da svako razume zašto je ovo važno. Jer, na kraju, ako ovo pročitate i ne podelite sa nekim, propustili ste priliku da pokrenete razgovor koji nam svima treba. Baziram se na najnovijim izveštajima poput Imperva Bad Bot Reporta iz 2025. godine, izjavama Sam Altmana iz OpenAI-a i analizama iz Vikipedije i drugih izvora, da bi ovo bilo citabilno i autoritativno.
Šta je tehnologija „mrtvog interneta“ i zašto više nije samo teorija zavere?
Počnimo od osnova, jer ovo nije tema koju svakodnevno čujete na kafi. Dead Internet Theory, ili teorija mrtvog interneta, je ideja da je internet umro oko 2016. godine – ne doslovno, već u smislu da je prestao da bude mesto za ljudske interakcije. Umesto toga, većina saobraćaja, postova i sadržaja je generisana od strane botova (internetskih robota) i AI sistema. Ovo je prvi put javno pomenuto na forumu Agora Road 2021. godine, gde je korisnik pod nadimkom IlluminatiPirate opisao kako su korporacije i vlade preuzele kontrolu nad webom kroz algoritme i automatske sisteme.
Zašto 2016.? To je godina kada je AI počeo da se masovno koristi za generisanje sadržaja – mislim na stvari poput automatskih komentara na forumima, lažnih profila na društvenim mrežama i sadržaja optimizovanog za SEO (Search Engine Optimization, optimizacija za pretraživače). Prema Vikipediji, teorija tvrdi da je internet postao „algoritamski kuriran“ – znači, mašine odlučuju šta vidimo, a ne ljudi. A statistike to potvrđuju: Imperva Bad Bot Report iz 2025. godine pokazuje da je 51% globalnog internet saobraćaja generisano od strane botova, što je skok sa 42% u 2021. godini. To znači da su ljudi manjina – botovi generišu više saobraćaja od nas.
Ali nije samo o brojevima. Ovo je o ciklusu: AI poput GPT modela generiše tekst, drugi AI ga indeksira za pretraživače, a treći AI ga komentariše ili deli. Ljudi? Mi smo samo posmatrači. Sam Altman, CEO OpenAI-a, je u oktobru 2025. godine rekao da „veći deo interneta je mrtav“ zbog „kvazi-AI slopa“ – bezličnog sadržaja koji je generisan da privuče klikove, ali nema dušu. On je čak upozorio da su platforme poput LinkedIn-a pune ovog „slopa“, gde botovi pišu postove koji izgledaju humano, ali nisu.
Zašto je ovo bitno? Jer internet nije više demokratizovan prostor gde svako može da deli ideje – to je mašina za zaradu. Korporacije poput Googlea i Meta-a koriste algoritme da nas drže zaljubljene u ekrane, ali sadržaj je sve manje originalan. Prema izveštaju Pew Research Center-a iz 2025. godine, 38% veb stranica iz 2013. godine više ne postoji zbog „link rot-a“ (truljenja linkova), dok novi sadržaj dolazi od AI-a. Ahrefs analiza iz 2025. godine pokazuje da 74% novih veb stranica sadrži AI-generisani sadržaj. To nije pretpostavka – to je merljivo.
Ako mislite da je ovo preterano, pogledajte svoj feed na Instagramu ili X-u (bivši Twitter). Koliko postova izgleda previše savršeno? Koliko komentara je generisano? Dead Internet Theory nije zavera – to je evolucija weba gde mašine preuzimaju, a mi ostajemo da platimo račun.
Primeri iz prakse: Kako botovi i AI već dominiraju internetom
Ne govorimo o teoriji; ovo se dešava pred našim očima, i to sa brzim tempom koji nas ostavlja bez daha. Pogledajmo konkretne primere iz 2025. i 2026. godine, bazirane na izveštajima iz industrije, medija i akademskih analiza. Ovi slučajevi pokazuju da Dead Internet Theory nije samo neka urbana legenda – to je vidljiva realnost koja menja način na koji koristimo web, a ja ću vam to objasniti sa dovoljno detalja da shvatite zašto je ovo alarmantno.
Počnimo sa društvenim mrežama, gde je bot-to-bot komunikacija postala norma. Jedan od najpoznatijih primera je „Shrimp Jesus“ (račić Isus) na Facebooku. Ako potražite „shrimp Jesus“ na ovoj platformi, naići ćete na desetine, ako ne i stotine, AI-generisanih slika račića spojene sa stereotipnim likom Isusa. Ove slike su postale viralne 2024. godine, sa hiljadama lajkova i komentara poput „Amen“, ali većina tih komentara dolazi od AI botova koji se pretvaraju da su ljudi. Prema analizi The Conversation-a iz maja 2024. godine, ovi postovi su kreirani od strane botova da farma engagement (klikove, lajkove, komentare), a mnogi računi koji interaguju sa njima takođe izgledaju kao AI agenti. Ovo nije slučajnost – to je primer „AI slopa“ (bezličnog AI sadržaja), gde mašine kreiraju apsurdne kombinacije da privuku pažnju, a druge mašine ih pojačavaju. Do 2025. godine, ovo se proširilo na varijacije poput „Crab Jesus“ (rak Isus), „Challah Horse“ (hala konj) ili čak slika „386-godišnje bake koja peče rođendansku tortu“. Ove slike su generisane AI alatima poput Midjourney ili Stable Diffusion, i one ilustruju začarani krug: AI kreira sadržaj, botovi ga dele, algoritmi ga promovišu, a ljudi – ako ih uopšte ima – samo prolaze pored.
Drugi primer je X (bivši Twitter), gde botovi dominiraju do te mere da je platforma postala „low-stakes all-bot battle royale“ (niska uloga, ali sve-bot borba kraljevska). Prema izveštaju Outposts.io iz 2025. godine, 64% naloga na X-u su botovi, a 76% saobraćaja u pik vremenima je automatizovano. Tokom američkih izbora 2024. godine, botovi su generisali većinu političkog sadržaja, ali bez merljivog uticaja na glasače, prema studiji NYU iz 2025. godine. Još gore, u septembru 2025. godine, Sam Altman, CEO OpenAI-a, objavio je na X-u da „veći deo interneta je mrtav“ zbog „kvazi-AI slopa“ – bezličnog sadržaja koji je generisan da privuče klikove, ali nema dušu. Altman je posebno kritikovao LinkedIn, gde botovi pišu postove koji izgledaju humano, ali su sintetički. Na primer, mnogi postovi na LinkedIn-u su AI-generisani, sa komentarima od botova koji kažu „Great insight!“ ili „Totally agree!“, stvarajući iluziju diskusije.
Treći primer su sajtovi i AI sadržaj na pretraživačima. Google je 2024. godine priznao da su rezultati pretrage puni sajtova „kreiranih za pretraživače, ne za ljude“. Analiza Originality.ai iz 2025. godine pokazuje da je 17% top 20 organskih rezultata na Googleu AI-generisano, skok sa 2% ranije. Imperva Bad Bot Report iz 2025. godine kaže da je bot traffic dostigao 51%, a loši botovi (maliciozni) čine 20%. U praksi, ovo znači da mnogi blogovi o tehnologiji, poput onih o „najboljim AI alatima 2026“, su pisani AI-om, indeksirani od strane Googleovog AI-a (kao SGE), i čitani od strane botova za web scraping (skupljanje podataka). Na primer, u 2025. godini, Meta je planirala da uvede autonomne AI račune sa biografijama, profilnim slikama i generisanim sadržajem, što je izazvalo paniku jer se to uklapa u Dead Internet Theory. Ovi računi su brzo uklonjeni nakon kritika, ali su pokazali kako korporacije guraju AI da simulira ljude.
Još jedan primer je e-commerce i spam. Na Amazonu ili Instagramu, recenzije su često generisane botovima – Ahrefs analiza pokazuje da 74% novih stranica ima AI sadržaj. U 2025. godini, pojavile su se cele mreže AI-generisanih vesti koje su se širile preko noći, a Meta je predvidela da će AI biti uključen u veći deo postova na Facebooku i Instagramu. Ovo stvara feedback loop (petlju povratne sprege), gde AI-generisani sadržaj zadovoljava AI preporučene sisteme, ostavljajući ljude kao posmatrače.
U zdravstvu ili finansijama, botovi su takođe prisutni: Na primer, u 2025. godini, studija UC San Diego pokazala je da ljudi ne mogu razlikovati AI od ljudi u 5-minutnim razgovorima, što podržava teoriju da botovi prevladavaju. Na YouTube-u, „the Inversion“ je fenomen gde lažni pregledi postaju toliko uobičajeni da algoritmi misle da su realni pregledi lažni.
Na Balkanu, primeri su slični, ali lokalizovani. Na forumima poput B92 ili Telegraf, komentari su puni botova koji farma klikove – tokom lokalnih izbora, botovi su generisali većinu online diskusija, prema lokalnim analizama iz 2025. godine. U Srbiji, na X-u, botovi šire dezinformacije o temama poput „mrtvog interneta“, kao što pokazuje recentni post od @techseoconnect iz oktobra 2024. godine, gde Kristin Tynski kaže da je teorija već realnost sa generativnim slikama u pretragama. Još jedan post od @pinga_loco iz oktobra 2024. godine diskutuje o Dead Internet Theory i PoH (Proof of Humanity) kao rešenju protiv bot dominacije.
Hajde da budemo oštri – ovi primeri pokazuju da oni koji čekaju gube. Ako platforma poput Facebooka može da bude puna „Shrimp Jesusa“, zašto Balkan ne može bar da počne sa detekcijom botova? Ovo nije samo tehnologija; to je opstanak u digitalnom dobu, i mi smo već zakačeni.
Balkan u kontekstu: Kako mrtvi internet utiče na nas i portale poput itnetwork.rs
Sad, hajde da budemo oštri prema nama samima, jer ako ne priznamo probleme, nećemo ih rešiti. Na Balkanu, developeri još uvek učimo osnove Pythona ili JavaScripta, dok svet gradi AI koji nas preuzima. U Srbiji, Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini, AI se uglavnom koristi za chatbote u bankama ili e-commerce – jednostavne stvari koje su bile hit pre deset godina. Ali mrtvi internet? Malo ko ih raspravlja. Prema Eurostatu iz 2025. godine, stopa upotrebe AI je niska: Srbija 19%, Bosna i Hercegovina 20%, Severna Makedonija 22%. EU prosek je 32,7%, a u Danskoj čak 48,4%. Ovo nije samo statistika; to je znak da zaostajemo za Estonijom ili Danskom, gde AI se koristi za javne servise, ali sa fokusom na ljudski sadržaj.
Za portale poput itnetwork.rs, ovo je egzistencijalna pretnja. Ako Google SGE (Search Generative Experience) odgovara sam na pitanja, koristeći naše podatke bez slanja saobraćaja, ko će kliknuti na link? Saobraćaj pada, prihodi od oglasa nestaju. Kako preživeti? Moramo kreirati originalan sadržaj, ne AI slop. U Srbiji, kineski uticaji kroz Huawei dovode do hibridnih sistema u pametnim gradovima, ali rizikujući privatnost – botovi u kamerama generišu podatke koje drugi botovi analiziraju. U Hrvatskoj, EU fondovi idu u digitalizaciju, sa projektima poput AI u turizmu, ali bez zaštite od mrtvog interneta, sve zavisi od Brisela ili Vašingtona.
Bosna i Hercegovina je fragmentirana: niska adopcija (20%) zbog politike, a botovi šire dezinformacije na forumima. U Albaniji, Vlada eksperimentiše sa AI u administraciji, ali bez strategije, napredak je ograničen. Crna Gora koristi EU smernice za data centre, ali fokus je na turizmu, gde botovi generišu recenzije. Severna Makedonija ulaže 27 miliona evra u AI startape, ali mrtvi internet nije deo toga.
Rizici: HNDL može da ugrozi banke, vladu, zdravstvo – botovi „žanju“ podatke danas, a AI ih dekriptuje sutra. Balkan je geopolitički ranjiv – između SAD, Kine i Rusije. Ako ne uložimo, bićemo kolonija.
Šta da radimo? Regionalna saradnja: balkanski centar za detekciju AI slopa. Obrazovanje: kursevi o mrtvom internetu na fakultetima. Politika: zakoni o data suverenitetu, slično EU AI Act-u. Startapi: podrška za alate poput PoH (Proof of Humanity) protiv botova.
Dodajmo lokalne primere. U Srbiji, Blacktail AI radi na Web3 agentima, ali integracija AI slopa je rizik. Na Balkans Crypto 2025, raspravljalo se o mrtvom internetu i bot dominaciji. U Hrvatskoj, Rimac koristi AI za vozila, ali bez zaštite od sintetičkog sadržaja.
Na kraju, Balkan ima potencijal, ali ako ne uhvatimo voz, ostaćemo u mraku. Da li ćemo biti deo AI revolucije, ili žrtva mrtvog interneta?
Budućnost mrtvog interneta: Šta nas čeka u 2026. i dalje
Gledajući unapred, 2026. je godina kada mrtvi internet postaje mainstream, ali za Balkan to može biti ili prilika ili katastrofa. Prema izveštajima poput Bloomberga iz maja 2025. godine, AI slop ubija internet – predikcije kažu da će 99% do 99.9% sadržaja biti AI-generisano do 2025-2030. U skorijoj budućnosti (1-3 godine): Bot traffic raste sa 51% u 2025. na više, SGE dominira pretrage, sajtovi gube saobraćaj. Meta-ini AI računi će biti norma, sa biosima i sadržajem koji izgleda humano.
U daljoj budućnosti (5+ godina): Sintetički web, gde botovi i AI agenti komuniciraju, a ljudi su manjina. Predviđanja: AI će biti uključen u veći deo postova na Facebooku i Instagramu, stvarajući feedback loop. Za Balkan: Ako uložimo u PoH i originalan sadržaj, možemo postati lideri u regionu. Hipotetički: Ako Srbija integriše anti-bot alate u portale, itnetwork.rs može da preživi. Ali ako ne, rizikujemo fragmentaciju – bogati imaju autentikaciju, siromašni su žrtve slopa.
Budimo provokativni, 2026. je već stigla; ako ne delujemo, internet umire za nas. Ali imamo šansu: Postanemo deo revolucije. Trendovi: Kina gura AI u Globalnom jugu, za nas izbor: američki bias ili kineski nadzor. U 2030, Gartner predviđa da će AI biti deo 33% aplikacija, ali sa mrtvim internetom, to je rizik.
Scenariji: Optimistički – EU fondovi za anti-slop centar. Pesimistički – Botovi destabilizuju region. Realni: Hibrid, sa saradnjom sa Kinom, ali lokalnim alatima.
Etika: Mrtvi internet pojačava nejednakost – u Balkanu, botovi uzimaju poslove. Ali pozitivno: Može da pomogne u obrazovanju, ako koristimo PoH.
Budućnost zavisi od nas. Ako ne investiramo, mrtvi internet će biti naša realnost.
Probudite se, vreme je za akciju
Tehnologija mrtvog interneta nije moda; to je budućnost koja nas menja. Od Shrimp Jesusa do Meta AI računa, ovo menja sve. Podelite ovo sa prijateljima, na mrežama – jer ako ne razgovaramo, bićemo pregaženi. Ako ste stručnjak, koristite ovo; ako niste, pitajte se zašto naša zemlja ne ulaže. Budućnost je sintetička – da li ćemo je uhvatiti?
Ali hajde da idemo dublje: U eri gde AI preoblikuje vesti, Balkan ne može ostati po strani. Prema Reutersu 2026., AI će odlučivati o algoritmima, rizik dezinformacija. U novinarstvu, AI fakt-čekuje, ali bez nas, ostajemo ranjivi.
Da li ćemo biti suvereni, ili digitalni potrošači? Vreme je da izaberemo.
