Web3 može da preuzme moć i kontrolu iz ruku velikih tehnoloških kompanija, prema zagovornicima kriptovaluta.
Ko je znao da internet dobija nastavke? Ako uopšte čitate o kriptovaluti, NFT-u i metaverzumu, neizbežno ćete naići na maglovit izraz „Web3“. Termin koji je skovao suosnivač Ethereum-a, Web3 je ono što kripto entuzijasti nazivaju sledećom fazom interneta.
Postoje dva načina da definišete Web3. Brz i lak opis je internet integrisan sa blockchainom ili internet gde su kriptovalute i NFT ugrađeni u platforme koje koristite. Komplikovaniji, ali specifičniji način razmišlјanja o Web3 je internet u vlasništvu korisnika. To je san kripto pojačivača, koji kažu da će integracija blockchain tehnologije dovesti do egalitarnog interneta.
Evo argumenta: Trenutni internet je u vlasništvu samo nekoliko kompanija – Facebook, Amazon i Google, među njima šef – što stvara e-feudalizam, u kojem korisnici interneta se trude na imanjima u vlasništvu šačice džinovskih korporacija. Rešenje je Web3, koji koristi decentralizovanu tehnologiju da bi uklonio posrednika.
„Pogledajte kako plaćamo stvari online“, rekao je suosnivač Ethereum-a Gavin Wood još u jednom postu na blogu iz 2018. „Niste ovlašćeni da plaćate sami po sebi. U stvarnosti, morate da kontaktirate vašu finansijsku instituciju da to urade u vaše ime. Nemaju poverenja u vas da uradite nešto tako bezazleno kao što je plaćanje računa za vodu. Tretirani ste kao dete koje se obraća roditelјu“.
Uporedite to sa plaćanjem putem Web3 putem kriptovalute, gde novac može da se šalje iz jednog novčanika u drugi korišćenjem protokola otvorenog koda, a ne finansijske institucije.
Neki idu dalјe, zamišlјajući internet gde su platforme decentralizovane širenjem vlasništva među korisnicima. Uzmite za primer Facebook. Hipotetička Web3 verzija društvene mreže ne bi bila podvrgnuta inicijalnoj javnoj ponudi. Umesto toga, stvorio bi token kriptovalute i ispustio ga prvim korisnicima. Ljudi bi bili nagrađeni da postanu viralni. Možda bi se tokeni zarađivali na osnovu angažmana. Ti coini mogu čak da se udvostruče kao tokeni upravlјanja, koji bi mogli da se koriste za glasanje o odlukama o moderiranju sadržaja ili drugim pitanjima politike.
Pošto bi vrednost tih tokena zavisila od uspeha platforme, svaka osoba koja ih drži bi imala podsticaj da Facebook učini što prijatnijim mestom.
Kada zagovornici Web3 govore o „decentralizaciji“ – reči koja je dovolјno nejasna da vam se oči zacakle – to je u suštini ono na šta misle: preuzimanje interneta pod kontrolom nekoliko kompanija i širenje te moći među korisnicima. Ipak, kritičari to nazivaju golim snom koji je tehnički nemoguće ostvariti.
Šta su Web1 i Web2?
Ako postoji Web3, nužno moraju da postoje Web1 i Web2. Srećom, ove definicije je mnogo lakše da se shvate.
Web1 je prva iteracija interneta. To je internet 1990-ih i ranih 2000-ih, koji se ponekad naziva i „čitani“ internet. Odnosi se na statične web stranice na kojima lјudi mogu da vide i (polako) preuzimaju informacije, ali ne rade ništa drugo. To je vreme kada je internet pokušavao da replikuje postojeće medije: kompjuterizovane verzije časopisa, novina i biltena. Najvažnije je da su protokoli na kojima je radio bili otvorenog koda.
Web2 je „čitanje/pisanje“ interneta koji je počeo oko 2004. „Čitanje/pisanje“ se odnosi na opciju lјudi da postavlјaju informacije kao i da ih preuzimaju. Razmislite o otpremanju postova i fotografija na Facebook i objavlјivanju video zapisa na YouTube-u. Skraćeni način razmišlјanja o Web2 je era društvenih medija kada je internet evoluirao iz kompjuterizovanog oblika postojećih medija i transformisao se u njgovu sopstvenu stvar. Ali to je takođe ustupilo mesto usponu platformi koje su sve više dominirale internetom.
„Sada smo na početku Web3 ere, koja kombinuje decentralizovani etos Web1 kojim upravlјa zajednica sa naprednom, modernom funkcionalnošću Web2“, napisao je Chris Dixon, partner u čuvenoj kompaniji rizičnog kapitala iz Silikonske doline Andreessen Horowitz. jesen 2021.
Da li je Web3 povezan sa metaverzumom?
Da. Baš kao što su platforme kao što su Facebook i YouTube bile proizvod tehnološkog napretka koji je omogućio otpremanje podataka i skladištenje u cloud-u, mnogi veruju da će metaverzum biti lice blockchain tehnologije. Pretvaranje Facebook-a u Meta u oktobru je signalizovalo njegovu tranziciju iz Web2 kompanije u kompaniju čiji je primarni fokus u Web3.
U međuvremenu, metaverzumi poput Decentraland-a i Sandbox-a oličavaju Web3 etos. Ovo su virtuelni svetovi koji se sastoje od fiksne količine virtuelnog zemlјišta, koje ne može da se doda ili oduzme. Ljudi mogu da kupuju zemlјu i rade sa njom šta žele: prave igre, prodavnice i modne četvrti, prodaju oglase ili samo grade kuću. (Snoop Dogg, na primer, ima vilu u Sandbox-u, iz koje organizuje zabave i koncerte.)
Ljudi već plaćaju ogromne iznose za zemlјište metaverzuma, u rasponu od hilјada do miliona dolara. Ideja je da je sve u ovim metaverzima u vlasništvu korisnika. Kada kreirate stavku u Sandbox-u, na primer, posedujete je kao NFT i možete da je prodate za kriptovalutu. Možete da pokrećete igre i pružate usluge drugima u prostoru – uz naknadu. Ono što je najvažnije, možete da odlučite šta da radite sa prostorom koji posedujete.
Uporedite ovo sa centralizovanim metaverzumima, kao što su Second Life ili Fortnite, gde kreatori imaju potpunu kontrolu nad tim kako virtuelni svet izgleda i ko može da ga nastanjuje. Gde Meta stavlјa njegov metaverzum na skalu centralizacije tema je spekulacija i žestoke debate.
Ima li nedostataka?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga koga pitate. Mnogi kažu da će tokenizovanje učešća na platformama kao što su Facebook i Twitter stvoriti štetne podsticaje za angažovanje po svaku cenu. Drugi, poput Elon Musk-a, postavlјaju pitanje da li Web3 uopšte postoji. Osnivač Tesla-e i SpaceX-a to naziva „više marketinškim rečima nego stvarnošću“.
Osim filozofskih neslaganja, postoji neizvesnost oko toga da li pravi Web3 zaista može da se tehnički postigne. Kritičari tvrde da bi vrsta Web3 utopije koju često opisuju zagovornici zahtevala tačan tip centralizacije protiv koje se osporava.
Ethereum, blockchain na kojem se većina toga zasniva, je notorno neefikasan. Transakcije su skupe i energetski intenzivne. Ljudi rade na rešenjima, uklјučujući aplikacije napravlјene na vrhu Ethereum-a da bi ga učinile efikasnijim i usvajanje karbonskih neutralnih blockchainova kao što je Solana, ali ideja o sveobuhvatnoj aktivnosti blockchaina nekima zvuči tehnički nedostižno.
„Na računskoj osnovi , blockchain mreže se ne povećavaju osim time što postaju isti plutokratski i centralizovani sistemi koje su navodno dizajnirani da zamene“, tvrdio je programer Stephen Diehl u decembru. „Blockchain rešenja su znatno skuplјa za održavanje od centralizovanih rešenja, a centralizacija uvek pobeđuje isklјučivo zbog njene sposobnosti da fizički opslužuje podatke preko mreže klijentima efikasnije“.
Takođe postoji zabrinutost oko toga koliko Web3 zaista može da bude ekonomski decentralizovan. Velike kompanije rizičnog kapitala napravile su ogromna ulaganja u Web3 tehnologiju: nešto manje od $18 milijardi prošle godine. I oni poput suosnivača Twitter-a Jack Dorsey-a očekuju da će ove moćne kompanije posedovati industriju.
„To je na kraju centralizovani entitet sa drugom oznakom“, tweetovao je Dorsey u decembru. „Znajte u šta se upuštate“.
