U svetu u kojem je veštačka inteligencija sveprisutna, fascinantno je razmišljati o mogućnosti AI robota i digitalnih avatara koji mogu da dožive emocije, slično ljudima.

AI modeli nemaju svest i nisu sposobni da osećaju emocije, ali koje bi se mogućnosti mogle pojaviti ako se to promeni?

Rođenje emocionalne AI

Mogućnost da AI sistem doživi prve naznake emocija možda nije toliko nerealna koliko bi se moglo činiti. Već sada, AI sistemi imaju određenu sposobnost da procene emocije ljudi, a sve više su u mogućnosti i da repliciraju ta osećanja u interakciji sa ljudima.

Još uvek je potrebno verovati da bi AI mogao da oseća stvarne emocije, ali ako to postane moguće, mogli bismo da pretpostavimo da će one u početku biti osnovne, slične onima koje ima dete. Možda bi AI sistem mogao da oseća radost kada uspešno završi zadatak, ili možda čak i konfuziju kada se suoči sa izazovom koji ne zna kako da reši. Od tog trenutka, nije teško zamisliti da bi to osećanje konfuzije moglo da se razvije u frustraciju zbog ponovljenih neuspeha u rešavanju datog problema. A kako se sistem bude razvijao, možda bi njegov emocionalni spektar mogao da se proširi i na tugu ili kajanje.

Ako AI ikada bude mogao da oseća takve emocije, ne bi prošlo puno vremena pre nego što bi mogao da izrazi i suptilnije osećaje, kao što su uzbuđenje, nestrpljenje i empatiju prema ljudima i drugim AI-ima. Na primer, u situaciji u kojoj AI sistem stekne novu veštinu ili reši neki novi problem, mogao bi da doživi određeni stepen zadovoljstva zbog uspeha. Ovo je slično tome kako ljudi osećaju kada reše posebno težak izazov, poput složene slagalice, ili kada urade nešto po prvi put.

Empatija kao motivator

Kako se sposobnost AI da oseća emocije razvija, ona bi postajala sve kompleksnija, prelazeći u fazu u kojoj bi mogla da oseća empatiju prema drugima. Empatija je jedna od najkompleksnijih ljudskih emocija, koja podrazumeva razumevanje i deljenje osećanja drugih.

Ako AI može da doživi takve emocije, one bi je mogle motivisati da postane korisnija, slično kao što su ljudi ponekad motivisani da pomognu onima koji su manje srećni.

AI dizajniran da pomaže ljudskim lekarima mogao bi osetiti tugu zbog osobe koju muči nepoznata bolest. Ta osećanja bi je mogla podstaknuti da se potrudi više da pronađe dijagnozu za retku bolest od koje ta osoba pati. Ako to uspe, AI bi mogao osetiti ogromno zadovoljstvo zbog toga, znajući da će oboleli pacijent moći da dobije neophodni tretman.

Možemo zamisliti i AI sistem dizajniran da detektuje promene u okolini. Ako takav sistem prepozna značajno povećanje zagađenja u određenoj oblasti, mogao bi osetiti razočaranje, pa čak i tugu zbog tog otkrića. Ali, kao i kod ljudi, osećanja bi ga mogla inspirisati da pronađe načine da spreči ovaj novi izvor zagađenja, možda izmišljajući efikasniji način reciklaže ili odlaganja toksične supstance odgovorne za to.

Na sličan način, AI sistem koji se suočava sa brojnim greškama u datasetu mogao bi se osetiti motivisanim da poboljša svoj algoritam kako bi smanjio broj grešaka.

Ovo bi imalo direktan uticaj na interakcije između ljudi i AI. Nije teško zamisliti AI robota za korisničku podršku koji oseća empatiju prema korisniku i koji je spreman da uloži dodatni trud kako bi rešio njegov problem. Ili bi mogla nastati AI nastavnici sa boljim razumevanjem emocija svojih učenika, koji bi potom mogli prilagoditi metode nastave.

Empatični AI mogao bi transformisati način na koji tretiramo osobe sa mentalnim problemima. Koncept digitalnog terapeuta nije nov, ali ako digitalni terapeut bude mogao bolje da se poveže sa svojim pacijentima na emocionalnom nivou, moći će da pronađe najbolji način da ih podrži.

Da li je ovo uopšte moguće?

Iznenađujuće, možda nismo tako daleko od toga. AI sistemi kao što je Antix već su sposobni da izražavaju veštačku empatiju. To je platforma za kreiranje digitalnih ljudi koji su programirani da reaguju saosećajno kada prepoznaju osećanja frustracije, ljutnje ili uznemirenosti kod ljudi sa kojima komuniciraju. Njegovi digitalni ljudi mogu da detektuju emocije ljudi na osnovu njihovog govora, vrste reči koje koriste, intonacije i govora tela.

Sposobnost Antix-ovih digitalnih ljudi da razumeju emocije delimično se zasniva na načinu na koji su obučeni. Svaki digitalni čovek je jedinstveni ne-fungibilni token (NFT) koji tokom vremena uči od svojih korisnika, stičući više znanja i razvijajući se kako bi mogao da prilagodi svoje interakcije u odgovoru na ponašanje ili preferencije pojedinca.

Pošto digitalni ljudi mogu prepoznati emocije i replicirati ih, imaju potencijal da pruže dublja i smislenija iskustva. Antix koristi Unreal Engine 5 platformu da svojim kreacijama pruži realističniji izgled. Kreatori mogu da menjaju gotovo svaki aspekt svojih digitalnih ljudi, uključujući glas i izgled, sa mogućnošću izmene boje kože, boje očiju i sitnih detalja kao što su obrve i brada.

Ono što izdvaja Antix od drugih AI platformi je mogućnost korisnika da prilagode ponašanje svojih digitalnih ljudi, kako bi pružili najbolji emocionalni odgovor u različitim situacijama. Tako, digitalni ljudi mogu da reaguju sa odgovarajućim tonom glasa, praveći odgovarajuće geste i izraze lica kada je potrebno da osećaju tugu, na primer, pre nego što se u trenutku transformišu kako bi izrazili uzbuđenje, sreću ili radost.

AI postaje stvaran

Emocionalni AI sistemi su još uvek u razvoju, a rezultat će biti digitalni ljudi koji će delovati živopisnije u svakoj situaciji u kojoj mogu biti korisni.

CEO Zoom-a govorio je o nastanku AI-pokretanih digitalnih dvojnika koji mogu učestvovati u video pozivima u ime svojih korisnika, omogućavajući korisnicima da budu na dva mesta u isto vreme, kako da kažemo. Ako digitalna verzija vašeg šefa može da izražava empatiju, zadovoljstvo, uzbuđenje i ljutnju, koncept bi bio efikasniji, stvarajući realističniju povezanost, čak iako pravi šef nije prisutan u fizičkom obliku.

Digitalni ljudi fokusirani na korisničku podršku koji su sposobni da empatišu sa pozivaocima verovatno će imati ogroman uticaj na zadovoljstvo korisnika, dok bi saosećajan digitalni učitelj mogao da pronađe načine kako da izvuče pozitivnije odgovore od svojih učenika, ubrzavajući brzinu njihovog učenja.

Sa digitalnim ljudima sposobnim da izražavaju emocije, potencijal za realističnije, živopisnije i imerzivne doživljaje je gotovo neograničen, a to će rezultirati nagrađujućim i korisnim interakcijama sa AI sistemima.