Priznati pisac Sebastian T. Husher nestao je, i njegov urednik šalјe pomoćnika za sve, Daniel Foyer-a, da poseti Sebastian-ovu kuću i sazna šta može u vezi sa autorovim nestankom. Od trenutka kada je Daniel stigao u Husher-ov dvorac, sve se oseća neobično. Sto za večeru je postavlјen, struja je isklјučena, kuća je prazna, a ulazna vrata su otklјučana. Odatle stvari postaju sve čudnije.
Daniel nailazi na muzičku kutiju, koja pušta pesmu koja mu se lepi u glavi do suludih nivoa. Počinje da čuje i vidi stvari: vrata se otvaraju i zatvaraju, koraci u drugim sobama i neobičan plač iza zaklјučanih vrata. Još gore, entitet koji se zove The Presence daje se do znanja, pojavlјujući se u slučajnim tačkama. The Husher Mansion je sada spreman za Daniel-a.
Ubrzo nakon toga, Daniel nalazi sam sebe zaroblјenim iza misterioznih, zarđalih vrata. Sačekavši još duže, urednik zatim šalјe drugu osobu da istraži i Daniel-ov i Husher-ov nestanak. Ovde ste se upoznali sa ostalim likovima u Song of Horror. Više od toga, imate izbor koga ćete odvesti u kuću strave.
Svako od pet poglavlјa ima različit skup likova koje možete da izaberete. Većina poglavlјa ima zajedničke znakove, ali nekoliko znakova je specifično za određena poglavlјa. Sam narativ se ne menja u zavisnosti od lika kog ste izabrali. Umesto toga, različiti likovi se ponašaju više poput života koji imate pre nego što se igra završi.
Ni to poređenje nije najbolјe jer svaki lik ima njegove lične male događaje i okolnosti. U svakom slučaju, ishod priče ostaje isti bez obzira koga da koristite.
Svako poglavlјe ima novu postavku, a svaka postavka ima ono što bi nazvali lokalnim karakterom te postavke ili nekoga ko je više upoznat za to podešavanje od ostalih. Igranje s tim likom u njihovom poznatom poglavlјu daje vam bolјi uvid u lik i prostor koji zauzimate. Ovaj aspekt čini ponovlјena igranja dovolјno zanimlјivim, jer će svaki jedinstveni lik imati različite načine interakcije sa okruženjem. Doduše, ovo je više sitnica u razvoju likova u odnosu na mnogo znatnog sadržaja, ali to nije jedina stvar zbog koje buduća igranja vrede malo vremena.
Entitet koji vas proganja tokom igre, The Presence, ima samo nekoliko fiksnih događaja. Ostalo je rezultat vašeg igranja. The Presence ima njegov sopstveni AI ugrađen u igru i on neprestano prilagođava ponašanje vašim postupcima. Ako trčite, naći će vas češće i sa jedinstvenijim metodama.
Ako ostanete tihi, izbeći ćete mnoge napade Presence-a. Pokret likova je spor tokom hodanja, ali brzo shvatite da je taj tempo efikasniji od trčanja i stalnog skrivanja. Kada se sakrijete, započinje neka vrsta mini igre, i vi zadržavate dah ili otkucaje srca kako biste ćutali. Ove igre povećavaju napetost jer na ekranu vidite pretnju, ali morate da obratite pažnju na usklađivanje daha ili otkucaja srca.
Pažlјiva navigacija je klјučna za preživlјavanje. Da bi vam pomogli u tome, mnoga vrata vas pozivaju da prislonite uho da biste čuli šta je s druge strane. Slušanje stoji između vas i trenutne smrti ako se nađete u pogrešnoj situaciji. Ova funkcija ostaje relevantna samo zato što se odziv za slušanje pojavlјuje samo kada naiđete na nova vrata ili ako osetite da je Presence blizu.
Igra zahteva da obratite pažnju ušima i tera vas da se istovremeno borite sa njom. Različiti podovi proizvode različite zvukove, a na praznim, tihim mestima vaši koraci se čuju gotovo sve vreme. Sami objekti takođe proizvode zvukove, mnogi zvukovi podsećaju na nešto čudovišno ili natprirodno. Slušate Presence u svakom trenutku, ali morate da pokušate da ga filtrirate kroz zvuke sveta oko sebe, što lepo dodaje na napetost.
Čak i u neprekidnim boravcima, napetost prethodnih susreta ostaje sa vama. Tišina ubrzo deluje kao nagoveštaj, a ne kao sigurno mesto. Kombinujte ovo sa osvetlјenjem u realnom vremenu od baterijskih lampi na tamnim mestima i bićete u sjajnom horor okruženju.
Snage sijaju u uspesima Song of Horror. Suprotno tome, ističu se i njegovi nedostaci. Modeli karaktera imaju promišlјen dizajn, ali im nedostaje nivo detalјa na licu kako bi zaklјučili posao. Sećate se kako su 3D zubi izgledali na početku PS3 generacije? Oni se ovde pojavlјuju sa mnogim drugim starim vizuelnim problemima, a mnogi izbliza snimci likova u nevolјi odbijaju intenzitet scene.
Svi likovi malo se razlјućuju dok komuniciraju sa okolinom. Ovo nije neobično u praksi, ali zvukovi više sliče gunđanju, umesto uočlјivih reakcija poput ha ili šta? Na primer, čuti konstantno „eh“ u gornjem registru brzo nervira, čak i ako se uskoro zaboravi sa sledećim Presence napadom. Ako se svaki lik izrazi, donosi neku raznolikost, ali njegovo izvršenje nema preciznost.
Glasovna gluma takođe nije ono što čini igru značajnom. Svi glasovni glumci ponekad budu gotovo otrcani, ali podjednako često pogađaju cilј. Jednako tako, pisanje dobro funkcioniše za ono što igra želi da uradi. Za obe ove tačke dijalog se pojavlјuje vrlo često tokom prekida između poglavlјa, tako da retko zasenjuju intrigantnu igru.
Song of Horror sadrži zagonetke direktno iz vene Resident Evil-a, koje zahtevaju da pronađete klјučeve i kombinujete stavke da biste napredovali. Loši smo u zagonetkama, ali tempo igre u kombinaciji sa nivoima struktura čini njihovo popunjavanje uglavnom prirodnim. Prvih par zagonetki su najteže, što stvara čudnu neravnotežu u ovom aspektu igre. U isto vreme, istražujući mučninu, videćete da ćete pronaći sve što vam je potrebno, čak i ako napor ponekad deluje dosadno.
Dužina igre Song of Horror nas je čvrsto zacementirala na ogradi. Svako poglavlјe traje od 1,5 do 3 sata, u zavisnosti od prekida veze sa zagonetkama i izbegavanja Presence. Stavite to u pet poglavlјa i igrate hodajuću horor igru koja traje najmanje 7 sati. To je puno usporenog sadržaja.
Mesta koja posećujete dodatno se upuštaju u opšti scenario, a nijedan lokal se ne oseća blagim ili osrednjim. U isto vreme, zbog te dužine ulaganja polako prepoznajete obrasce Presence-a, čak i da li Presence odgovara na vaše postupke. Misterija nikada sasvim ne nestaje, što dodaje dekadenciju proizvodu, ali previše slatkoće često ima posledice. Zauvek će nam se svideti ono što je ovaj razvojni tim ovde uradio, ali i dalјe mislimo da je konačni proizvod trebalo da se skrati radi jačeg uticaja.
Konačno, kontrolama je potrebno fino podešavanje. Na primer, ako vas uhvate u uskom hodniku, zakačićete slučajne stvari oko sebe i imati problema sa okretanjem. Kada se ugao kamere promeni, vi nastavlјate da se krećete u pravcu u kom ste išli, ali ako malo pomerite džojstik, zaustavićete se i početi da hodate u drugom smeru. Srećom, Song of Horror na PS4 nema tenk kontrole kakve je u početku imala PC verzija, ali još uvek ima prostora za pobolјšanje.
Song of Horror nije savršena igra ni u kom slučaju, ali njene snage izlaze u prvi plan i nikada je se ne odriču. Čak i sa neobičnim dizajnom lica, dugim vremenom igre i raštrkanim kvalitetnim glasovnim radom, Presence opravdava njeno ime i zahteva da budete pažlјivi. Song of Horror je zasićen srcem istinskog horora bez oslanjanja na bilo kakve trikove. Nadamo se da će Protocol Games dobro zaraditi sa Song of Horror, jer bilo bi apsolutno zastrašujuće videti tako zamišlјen, kreativan tim da ne uspe.