Sa svim velikim imenima u hororu koji se vraćaju u većim, sjajnijim pakovanjima, postoji nešto posebno uzbudlјivo u tome da imate potpuno novi survival horror naslov koji crpi iz izvora straha koje su te franšize nekada činile – igra kao što je Signalis.
Neizvesnost koju izazivaju stvari izvan vašeg gledišta. Nervozna strepnja u nerazumevanju onoga što vidite. Potraga za detalјnijim vizuelnim prikazima skinula je ivicu čudovišta kojih smo se nekada plašili. Signalis, pomoću rose-engine, preuzima ovo znanje i stvara horor preživlјavanja koji dolikuje njegovoj naučno-fantastičnoj retrotehnološkoj estetici. Kada vam moderna igra pruži mogućnost retro CRT filtera i kada je njegova upotreba zapravo efikasna za vizuelni stil, jednostavno znate da ste u sigurnim rukama.
Signalis je smešten u budućnost u kojoj je čovečanstvo uspešno kolonizovalo Sunčev sistem zahvalјujući androidima poznatim kao Replikas-i. Igra počinje sa jednom od ovih replika, Elster-om, koja se budi iz kriostatisa nakon pada njenog svemirskog broda. Sada nasukana na zaleđenu planetu, Elster mora da otkrije njenu sopstvenu fragmentiranu prošlost i dublјe zaroni u uznemirujuće tajne objekta na koji naiđe na ledenoj planeti.
Svet Signalis-a je vizuelno predstavlјen na zapanjujući način. Igra koristi vešto restriktivno izometrijsko gledište i kombinuje ga sa uznemirujućim lepim 3D modelima likova i jednostavnim dodirima koji izuzetno naglašavaju osećaj mesta. Činjenica da Signalis prenosi njegov užas ne oslanjajući se na jasnoću slike svedoči o umetničkom dizajnu igre. Poput klasičnih doživlјaja horora preživlјavanja, zna kako da iscedi nekoliko dodatnih kapi napetosti i nelagode iz relativno minimalnih interpretacija.
Ipak, Signalis ne izaziva nostalgiju i priziva dan. Dobro je usklađen sa nekom vrstom psihološkog, distopijskog užasa koji ga uzdiže dalјe od jednostavnog bockanja i cikanja „sećate se kakve su horor igre nekada bile?“ optužujućim tonom.
Ne, ovo je studio koji jasno poštuje ono što je bilo i šta može da bude u žanru i spaja to u ovo prelepo Frankenštajnovo čudovište. To je dug prema Frictional Games-u koliko i prema Silent Hill-u ili Dead Space-u, ali taj dug je skroman u poređenju sa samoproglašenom inspiracijom Rose-engine-a koju su dali David Lynch, Hideaki Anno i Stanley Kubrick.
Iako postoji gomila referentnih tačaka, Frankenštajnova korelacija čudovišta je možda najprikladnija, pošto Signalis postaje njegovo sopstveno stvorenje i oblikuje njegove poznate osobine kako bi odgovarao njegovpoj sopstvenoj ličnosti. Ništa se u ovom univerzumu ne oseća neprikladno.
Sve, od interakcije sa okruženjem do uobičajenih manje bitnih stvari za upravlјanje zalihama, povezano je sa načinom na koji stvari funkcionišu u svetu i sa tehničkim izrešetanim telom protagoniste. Otkriće onoga što se ovde dogodilo može da bude napravlјeno putem staromodnih beleški, ali one se opet udobno uklapaju u ton ove distopijske priče.
Signalis koristi najprivlačnije aspekte njegovih ‘zvaničnih’ izvora. Proganjajuća sumornost Anno-a, nadrealno Lynch-a i abrazivni, hipnotički kvalitet Kubrick-ovih opasnijih bioskopskih momenata. Ovo nikada nije strejt riff ili omaž, već umesto toga korišćenje tog skupa alata u granicama kreacije rose-engine-a.
Postoji sveobuhvatna tema identiteta koja je posebno duboka jer ovo je priča koja uklјučuje čovečanstvo i njegovu korupciju androida. Prateći neke tipične tragove otkrivanja horor zapleta za preživlјavanje, Signalis pokazuje, na određenom nivou, kako su androidi posmatrali i prilagodili lјudski odgovor na krizu, i to služi da otkrića priče učini još mračnijim nego što se očekivalo.
Prikazuje zaplet tipa „čovek je osuđen na propast jer odbija da nauči“ koji bi obično bio pomalo običan, i dodaje začin zahvalјujući gotovo očajnom osećaju gubitka sa kojim se Replikas suočavaju u razumevanju ove pozajmlјene egzistencijalne borbe. Ovo je pametno osmišlјena igra koja vas zamara na načine koje same osnovne komponente horora preživlјavanja jednostavno ne mogu to da urade.
Ne volimo da dajemo previše ovde jer Signalis zaista najbolјe funkcioniše sa minimalnim znanjem. Bilo je isto tako strano i dezorijentišuće za nas kao što je bilo i za Elster, i to nas je zaista zakačilo na način na koji nismo bili spremni. Čudni obrti u priči i sve opresivnija atmosfera bili su skoro lično iskustvo koje je odgovaralo zastrašujućim nivoima početnog otkrića pronađenim u originalnom Resident Evil-u.
Ne pišemo ovo olako. Rasli smo kao fanovi horora zahvalјujući franšizi Resident Evil, pa vam ovde kažemo da je velika stvar što smatramo da uticaj koji Signalis može da ima da bude efikasan kao nešto što smo igrali pre nekoliko decenija.
Do sada je ovo bila laskava recenzija i želeli bi da se bar dotaknemostvari koje bi mogle da uznemire neke lјude. Signalis je bez izvinjenja horor igra za preživlјavanje u smislu strukture. Postoji mnogo vraćanja unazad i upravlјanja zalihama koji bi mogli da izgledaju kao zamorni za one koji nisu ukorenjeni u takvim metodama, a relativna dvosmislenost koju igra predstavlјa definitivno će odgurnuti neke lјude.
Mi? Pojeli smo to. Ovo je jedan podžanr u kojem nam je veoma prijatno kada su u pitanju zagonetke, upravlјanje zalihama i ograničenost resursa. Signalis je igra koja ovo prihvata, dok pruža smislenu priču koja se zadržava daleko iza kraja.
